Навје–Стоксове једначине

Навје–Стоксове једначине, које су добиле назив по Клоду Лују Навјеу и Џорџу Габријелу Стоксу, описују кретање вискозних нестишљивих флуидних субстанци. Ове једначине добијају се применом другог Њутновог закона на кретање флуида, заједно са претпоставком да је напрезање флуида сума чланова који описују вискозност (пропорционалну градијенту брзине), плус члан који означава притисак.

Навје–Стоксове једначине предмет су великог интересовања у математици. Иако то може да делује изненађујуће, због њихове широке практичне употребе, математичари још нису доказали да решења у три димензије увек постоје ( постојање), или да ако постоје оне не садрже бесконачности, сингуларности или дисконтинуитете (прекиде). Ови проблеми називају се проблеми постојања и глаткоће Навје–Стоксових једначина. Математички институт Клеј овај проблем назвао је једним од седам најзначајнијих отворених проблема у математици, те је понудио награду од 1.000.000 долара за решење или контра-пример.[1][2]

Особине уреди

Нелинеарност уреди

Навје–Стоксове једначине су нелинарна парцијална диференцијална једначина у скоро свим реалним ситуацијама.

Турбуленција уреди

Турбуленција је хаотично понашање зависно од времена, које се среће у многим примерима струјања флуида.

Деривација и опис уреди

Нестишљиво струјање Њутнових флуида уреди

Већина радова на Навје–Стоксовим једначинама рађена је по претпсотавком нестишљивог струјања за њутнове флуиде. Претпоставке нестишљивог струјања често важе чак и када се ради са стишљивим флуидом, као што је ваздух на собној температури (чак и када струји брзином до око Маха 0,3). Узимајући претпоставку нестишљивог струјања у обзир, те ако се претпостави да је вискозност константна, Навје–Стоксове једначине ће гласити[3] (у векторском облику):

 

f представља „остале” масене силе (силе по јединици запремине), као што су гравитација или центрифугална сила. Значајно је и посматрати значење сваког члана (упоредите са Кошијевом једначином момента):

 

Правоугаоне координате уреди

Експлицитно се може записути векторска једначина,

 
 
 

Може се уочити да је гравитација уврштена као масена сила, те да ће вредности   зависити од оријентације гравитације у односу на одабране координате.

Једначина континуитета гласи:

 

Може се уочити да су компоненте брзине (зависне варијабле за које ће проблем бити решен)  ,   и  . Овај систем од четири једначине представља најчешће кориштени и проучавани облик. Он представља нелинеарни систем парцијалних диференцијалних једначина, чија решења је прилично тешко пронаћи.

Цилиндричне координате уреди

Променом варијабли у једначинама у правоуглом координатном систему добијају се[3] следеће моментне једначине за r, θ и z:

 
 
 

Компоненте гравитације, генерално, неће бити константне, међутим, за већину примена се, или координате изаберу тако да компоненте гравитације буду константне или се претпостави да се гравитацији супроставља поље притиска (на пример, струјање у хоризонталној цеви се третира нормално, без гравитације и без градијента вертикалног притиска). Једначина континуитета гласи:

 

Ово представљање Навје–Стоксових једначина за нестишљиво струјање у цилиндричним координатама је друго по фреквенцији појављивања и кориштења у теорији и пракси (прво је било представљање у правоугаоним координатама, описано изнад). Цилиндричне координате се бирају како би се искористила симетрија, тако да се компоненте брзине могу поништити. Врло чест пример осно симетричног струјања, где нема тангенцијалне брзине ( ), док остале величине не зависе од  :

 
 
 

Сферне координате уреди

У сферним координатама, моментне једначине за  ,   и   су[4]):

 
 
 
 
 
 

Једначина континуитета масе ће гласити:

 

Ове једначине могле би бити поједнотављене са, на пример, факторизовањем   из чланова који описују вискозност. Међутим, ово се не ради како би се очувала структура Лапласијана и осталих величина.

Формулација функције струјања уреди

Рачунајући ротор Навје–Стоксове једначине резултира елиминацијом притиска. Ово се посебно лако може уочити ако се претпостави дводимензионално струјање у правоуглим координатама ( , те да постоји величина која зависи од  ). Тада се једначина своди на:

 
 

Диференцирањем прве по  , а друге по  , те одузимањем, добијају се једначине у којима је елиминисан притисак и свака потенцијална сила. Дефинисањем функције струјања   преко

 

резултира тиме да је услов континуитета масе безусловно задовољен (ако је дата функција струјања непрекидна), те се тада почетна једначина своди на једну, која гласи:

 

где је   бихармонијски оператор и   је кинематска вискозност,  . Ова једначина, заједно са одређеним граничним условима, описује дводимензионално струјање флуида, узимајући само кинематску вискозност као параметар. Може се уочити да се једначина за Стоксово струјање добија када се претпостави да је десна страна једначине једнака нули.

Стишљиво струјање њутновских флуида уреди

Постоји неки изузетни феномени који су уско повезани са стишљивошћу флуида. Један од очитих примера је звук. Описивање таквог феномена захтева генералније представљање Навје–Стоксових једначина, које узима у обзир стишљивост флуида. Ако се претпостави да је вискозност константна, појављује се један додатни члан, као што је овде приказано:

 

где је   други коефицијент вискозности. Овај коефицијент повезан је са запреминском вискозношћу. Овај додатни члан нестаје када је флуид нестишљив, те је дивергенција струјања једнака нули.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Милленниум Призе Проблемс—Навиер–Стокес Еqуатион”, цлаyматх.орг, Цлаy Матхематицс Институте, 27. 3. 2017, Архивирано из оригинала 22. 12. 2015. г., Приступљено 2. 4. 2017 
  2. ^ Фефферман, Цхарлес L. „Еxистенце анд смоотхнесс оф тхе Навиер–Стокес еqуатион” (ПДФ). цлаyматх.орг. Цлаy Матхематицс Институте. Архивирано из оригинала (ПДФ) 15. 04. 2015. г. Приступљено 2. 4. 2017. 
  3. ^ а б Сее Ацхесон (1990).
  4. ^ Ериц W. Wеисстеин (26. 10. 2005). „Спхерицал Цоординатес”. МатхWорлд. Приступљено 22. 1. 2008. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди