Назоалвеоларна циста

Назоалвеоларна циста или назолабијална циста једна је од ектодермних цисти неодонтогеног порекла у подручју вилице која према патогенези израста из епитела који је заостао на линији спајања латералног, медијалног носног и максиларног наставка, или по новијој теорији (из 1981. године), развија се из делова епитела који иду из доњег дела назолакрималног дуктуса. Цисту треба, као год је то могуће, у целости одстранити, јер она својим даљим растом доводи до ресорпције коштаног ткива, представља латентно жариште инфекције, а постоји могућност малигне алтерације.

Назоалвеоларна (назолабијална) циста
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност	Максилофацијална хирургија
МКБ-10	К09.8
МКБ-9-CM	528.4

Етиологија

Теорије о пореклу цисте

Етиолошке теорије о пореклу назоалвеоларна циста први путсу објављене 1892. и трају до данас.

• Тренутно је најприхваћенија Клестадтова теорија, у којој се наводи да циста израста из епитела који је заостао на линији спајања латералног, медијалног носног и максиларног наставка.
• Најновија је теорија из 1981. године, сматра да се циста развија из делова епитела који иду из доњег дела назолакрималног дуктуса. Прегледом свјетске литературе описано је до данас, око 200 случајева који су хистопатолошки потврђени, што иде у прилог овој теорији.

Хистологија

Хистолошки се циста састоји од растреситог везивног ткива на периферији и унутрашњег епителног слоја који је најчешће трепљаст или кубичан с мукозним жлездама и често метаплазира у плочасти епител. Такође у налазу могу бити присутни различити стадијуми ћелијске инфилтрације у зависности од интензитета инфекције цисте.

Дијагноза

Дијагноза назоалвеоларне цисте као и других неодонтогених цисти поставља се на основу прегледа пацијента, који укључује:

• узимање анамнезе,
• клинички преглед — акоји обухвата инспекцију и палпацију подручја вилица и перкусију зуба. Током њих се констатује: безболно избочење коштаног ткива, нормална боја слузокоже изнад промене, безболна тумефакција је безболна на палпацију, може бити чврсте конзистенције када је очувано још коштано ткиво, а уколико додје до истањења истог у узнапредовалом стадијуму цисте долази до појаве феномена пинг-понг лоптице, односно угибања коштаног ткива, када је коштано ткиво потпуно ресорбовано, јавља се феномен флуктуације.
• рентгенографија,
• патохистолошког налаза,
• пункција и клинички преглед цистичног садржаја — који је течан, а може бити бистар, жућкасте боје (сламе) са присуством кристала холестерина или гноја.
• цитолошка анализа ћелија и садржаја пунктата
• компјуторизирана томографија вилица или костију лица.

У типичним случајевима већ на основу клиничкога прегледа и детаљне анализе рентгенограма може се поставити дијагнозу, која ће постати коначна тек након потврде патолога.

Терапија

Лечења ових циста заснива се на делимичном или потпуном одстрањењу (екстирпацији) цистичног сакуса.

Литература

• Н. Робертон “Теxтбоок оф неонатологy”, Цхурцхил Ливингдтоне 1989

Спољашње везе

Класификација	D ИЦД-10: К09.8 ИЦД-9-CM: 528.4

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).