Ненад Андрић
Ненад Андрић (Београд, 1976) српски је књижевник.
| Ненад Андрић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1976. |
| Место рођења | Београд, СФРЈ |
Биографија
уредиУ Београду је завршио основну школу и Прву београдску гимназију.
Дипломирани је физикохемичар и магистар екологије. Бави се заштитом животне средине и лабораторијским анализама животне средине, а у слободно време ватерполом и планинарењем. Од 2018. године је лиценцирани планинарски и спортски водич.
Објавио је неколико научних радова. Учествовао је на домаћим и међународним научним конференцијама. Иза себе има неколико научних пројеката, од којих су неки први пут рађени у Србији. Од 2007. до 2010. године, био је асистент на Факултету за примењену екологију ФУТУРА Универзитета Сингидунум у Београду.
Од 2018. године члан је Удружења књижевника Србије.[1] Живи и ради у Београду.
Од 2002. године, хонорарни је сарадник Народног позоришта у Београду. Од тада, па до данас, учествовао је у многим драмским, оперским и балетским представама, као статиста. Имао је неколико мањих улога и у домаћим филмовима, ТВ серијама и рекламама.
Члан је ватерполо клуба „Београд - ветерани”. У току своје активне ватерполо каријере, наступао је за ВК „Валис Ваљево”, ВК „Јагодина”, ВК „Врачар” и ВК „Стари Град”. Са ВК „Врачар”, освојио је Српску ватерполо лигу, 2001. године. Са ВК “Београд - ветерани”, учествовао је на европском првенству за ватерполо ветеране, у Будимпешти, 2013. године. Учесник је прве званичне ватерполо утакмице, која је икада одиграна у Краљеву, између Краљева и Јагодине, 1998. године. Био је први капитен тек формираног ватерполо клуба „Стари Град”, 2005. године.
Водич је ПСК „Победа” из Београда, највећег планинарског клуба у Србији. Организује и води планинарске акције по Србији, Црној Гори, Румунији и Светој Гори (Грчка). На свом званичном сајту објављује детаљне описе свих планинарских дестинација на којима је био.[2]
Од 2015. године, организује ходочашћа на Свету Гору. До сада је Свету Гору походио више од 40 пута и одвео неколико стотина ходочасника из Србије и иностранства. Свету Гору је обишао пешице и више пута је организовао и успон на врх Свете Горе (Атос 2033м.н.в.).[3] Водио је групе и до најнеприступачнијих делова Свете Горе, до, тзв, светогорске пустиње. Важи за једног од бољих познавалаца Свете Горе, њене историје и њених стаза.[4]
Библиографија
уредиИзвори
уреди- ^ „Чланови” (ПДФ). Удружење књижевника Србије. Архивирано из оригинала (ПДФ) 27. 11. 2020. г. Приступљено 22. 12. 2020.
- ^ „Острица (802 м/м) и Буковик (851 м/м)”. ПСК Победа. Приступљено 22. 12. 2020.
- ^ „Промоција књиге ”Пешке кроз Свету Гору””. Портал Мицро мрежа. Приступљено 22. 12. 2020.[мртва веза]
- ^ „О СУСРЕТИМА СА СВЕТОГОРСКИМ СТАРЦИМА: Како се млади научник Ненад Андрић од егзактне науке окренуо ка православној вери!”. Курир. Приступљено 22. 12. 2020.
- ^ „Између НОВЦА и МОРАЛА изабрао ово друго”. БИЗЛифе. Приступљено 22. 12. 2020.
- ^ „Укључење из Београда: Ненад Андрић о свом сусрету са светогорским старцима”. Светигора. Приступљено 22. 12. 2020.
Спољашње везе
уреди- Званична презентација
- „Емисија "Актуелно" - гост емисије писац Ненад Андрић”. Yоу Тубе. Приступљено 22. 12. 2020.
