Неуропептидни С рецептор

Неуропептидни С рецептор (NPSR) је члан фамилије Г-протеин спрегнутих рецептора, интегралних мембранских протеина[1] који везују неуропептид С (NPS).[2] Он је био орфан рецептор, GPR154, пре него што је утврђено да је неуропептид S његов ендогени лиганд.

Неуропептидни С рецептор 1
Идентификатори
Симболи НПСР1; АСРТ2; ГПР154; ГПРА; НПСР; ПГР14; ВРР1
Вањски ИД ОМИМ608595 МГИ2441738 ХомолоГене45515 ИУПХАР: НПС ГенеЦардс: НПСР1 Гене
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 387129 319239
Енсембл ЕНСГ00000187258 ЕНСМУСГ00000043659
УниПрот Q6W5П4 Q8БЗП8
РефСеq (мРНА) НМ_207172 НМ_175678
РефСеq (протеин) НП_997055 НП_783609
Локација (УЦСЦ) Цхр 7:
34.66 - 34.88 Мб
Цхр 9:
23.85 - 24.07 Мб
ПубМед претрага [1] [2]

У ЦНС-у, активација овог рецептора неуропептидом S промовише узбуђење и анксиолитичке ефекте.[3][4]

NPSR мутутације су биле везана за подложност астми.[5] Из тог разлога се NPSR понекад назива GPRA (Г протеин-спрегнути рецептор за подложност астми). NPSR активација у епителу ваздушних путева има бројне ефекте као што су повећано изражавање матричних металопротеиназа које учествују у патогенези астме.[6]

Литература уреди

  1. ^ Вассилатис ДК, Хохманн ЈГ, Зенг Х, Ли Ф, Ранцхалис ЈЕ, Мортруд МТ, Броwн А, Родригуез СС, Wеллер ЈР, Wригхт АЦ, Бергманн ЈЕ, Гаитанарис ГА (2003). „Тхе Г протеин-цоуплед рецептор репертоирес оф хуман анд моусе”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 100 (8): 4903—8. ПМЦ 153653 . ПМИД 12679517. дои:10.1073/пнас.0230374100. 
  2. ^ Венделин Ј, Пулккинен V, Рехн M, Пирсканен А, Рäисäнен-Соколоwски А, Лаитинен А, Лаитинен ЛА, Кере Ј, Лаитинен Т (2005). „Цхарацтеризатион оф ГПРА, а новел Г протеин-цоуплед рецептор релатед то астхма”. Ам. Ј. Респир. Целл Мол. Биол. 33 (3): 262—70. ПМИД 15947423. дои:10.1165/рцмб.2004-0405ОЦ. 
  3. ^ Xу YЛ, Реинсцхеид РК, Хуитрон-Ресендиз С, Цларк СД, Wанг З, Лин СХ, Бруцхер ФА, Зенг Ј, Лy НК, Хенриксен СЈ, де Лецеа L, Цивелли О (2004). „Неуропептиде С: а неуропептиде промотинг ароусал анд анxиолyтиц-лике еффецтс”. Неурон. 43 (4): 487—97. ПМИД 15312648. дои:10.1016/ј.неурон.2004.08.005. 
  4. ^ Окамура Н, Реинсцхеид РК (2007). „Неуропептиде С: а новел модулатор оф стресс анд ароусал”. Стресс (Амстердам, Нетхерландс). 10 (3): 221—6. ПМИД 17613937. дои:10.1080/10253890701248673. 
  5. ^ Лаитинен Т, Полви А, Рyдман П, Венделин Ј, Пулккинен V, Салмикангас П, Мäкелä С, Рехн M, Пирсканен А, Раутанен А, Зуццхелли M, Гуллстéн Х, Леино M, Алениус Х, Петäyс Т, Хаахтела Т, Лаитинен А, Лаприсе C, Худсон ТЈ, Лаитинен ЛА, Кере Ј (2004). „Цхарацтеризатион оф а цоммон сусцептибилитy лоцус фор астхма-релатед траитс”. Сциенце. 304 (5668): 300—4. ПМИД 15073379. дои:10.1126/сциенце.1090010. 
  6. ^ Венделин Ј, Бруце С, Холопаинен П, Пулккинен V, Рyтилä П, Пирсканен А, Рехн M, Лаитинен Т, Лаитинен ЛА, Хаахтела Т, Саариалхо-Кере У, Лаитинен А, Кере Ј (2006). „Доwнстреам таргет генес оф тхе неуропептиде С-НПСР1 патхwаy”. Хум. Мол. Генет. 15 (19): 2923—35. ПМИД 16926187. дои:10.1093/хмг/ддл234. 

Додатна литература уреди

Спољашње везе уреди