Нипковљев диск (скенирајући диск) механички је уређај за скенирање слика који је 1884. изумео Паул Готлиб Нипков. Диск је кључна компонента у развоју механичке телевизије током 20-их година прошлог века.

Шематски приказ кружних путања које трасирају рупе у Нипковљевом диску

Уређај је механички диск који ротира, направљен од метала, пластике, картона и сл, у ком су у једнаким размацима избушене рупе истог пречника. Рупе су постављене спирално, попут бразди на грамофонској плочи.

Слика се пројектује директно на диск.[1] Свака рупа у спирали узима "комадић" слике који сензор препознаје као светлост или тама. Ако је сензор направљен тако да контролише светло иза другог Нипковљевог диска који ротира истом брзином и у истом смеру, слика ће се репродуковати линију по линију. Величину репродуковане је пропорционална величини диска - што је већи диск, већа је и слика.

У Нипковљевом диску користе се релативно једноставни сензори у облику фотоћелије или фотодиоде. Мане диска су у ограниченом броју скенираних линија (30 - 100, врло ретко 200), нелинеарној геометрији скенираних слика (које су биле "искривљене"), те у несразмерној величини уређаја у односу на скениране слике.

Извори уреди

  1. ^ „Тхе Нипкоw диск”. Усерс.сwинг.бе. Архивирано из оригинала 18. 10. 2012. г. Приступљено 2. III 2010.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |аццесс-дате= (помоћ)

Спољашње везе уреди