Нуклеотидно спасавање
Нуклеотидно спасавање (селвиџ пут) је пут у коме се нуклеотиди (пурина и пиримидина) синтетишу из интермедијара деградативног пута нуклеотида. Селвиџ пут се користи за очување база и нуклеозида који се формирају током деградације РНК и ДНК молекула.[1] Он је од посебног значаја за органе у којима нека ткива немају способност де ново синтезе.[2]
Сачуване базе и нуклеозиди се затим могу конвертовати у нуклеотиде.
Супстрати уреди
Реакцијама селвиџ пута су потребни специфични супстрати.
Пиримидини уреди
Уридин фосфорилаза додаје рибозу 1-фосфат на слободну базу урацил, формирајући уридин-монофосфат. Уридинска киназа затим фосфорилише овај нуклеозид до његове дифосфатне и трифосфатне форме. Дезокситимидинска фосфорилаза додаје дезоксирибозу-1-фосфат на тимин, формирајући дезокситимидин монофосфат. Тимидинска киназа може затим да фосфорилише то једињење до дезокситимидин дифосфата и трифосфата.
Пурини уреди
Фосфорибозилтрансферазе додају активирану рибозу 5-фосфат (звану фосфорибозил пирофосфат или PRPP) на базе, креирајући нуклеотидне монофосфате. Постоје два типа фосфорибозилтрансфераза: аденозин фосфорибозилтрансфераза (APRT) и хипоксантин-гуанин фосфорибозилтрансфераза (HGPRT). Леш-Ниханов синдром је последица недостатака HGPRT-а.[3]
Референце уреди
- ^ Доналд Воет; Јудитх Г. Воет (2005). Биоцхемистрy (3 изд.). Wилеy. ИСБН 9780471193500.
- ^ А W Мурраy (1971). „Тхе Биологицал Сигнифицанце оф Пурине Салваге”. Аннуал Ревиеw оф Биоцхемистрy. 40: 811—826. дои:10.1146/аннурев.би.40.070171.004115. Архивирано из оригинала 08. 05. 2016. г. Приступљено 17. 09. 2011.
- ^ Пецо-Антић Амира; Смољанић Зељко; Димитријевић Никола; Костић Мирјана; Марсенић Оливера; Ђорђевић Мирослав; Крушчић Дивна (2001). „Леш-Нијанов (Лесцх-Нyхан) синдром”. Српски архив за целокупно лекарство. 129 (9-10): 260—263.