Википедија

ОПЕН Ацт

Закон о заштити и примени трговања на интернету (енгл. Online Protection and Enforcement of Digital Trade Act (OPEN)), познат и као Х.Р.3782, је предложен крајем 2011. године у Конгресу Сједињених Америчких Држава од стране сенатора Рона Вајдена (енгл. Ron Wyden), демократе и Дарела Исе (енгл. Darrell Issa) [1][2][3][4][5], републиканца, као алтернатива за закон о спречавању пиратерије на интернету (енгл. Stop Online Piracy Act (SOPA)) и закон за заштиту интелектуалне својине (енгл. Protect Intelectual Property Act (PIPA)). Текст закона је доступан за јавност на веб сајту кеептхеwебопен.цом[6], који представља акт у целини. Сајт је власништво Дарела Исе, једног од најзначајнијих критичара СОПА и ПИПА, и који тражи од људи да на њему коментаришу закон, као и да дају своја мишљења, сугестије и критике у циљу унапређења закона.

OPEN Act се базира на два кључна принципа:

  1. Американци имају право на корист од свега што су направили.
  2. Американци имају право на слободан Интернет.

OPEN Act предлаже да носиоци права на интелектуалну својину упућују петицију Међународној трговачкој комисији (енгл. International trade commission (ITC)) која би онда покретала истрагу о томе да ли је једина сврха страног сајта на коме се налазе спорни садржаји повреда ауторских права. Иако би се тако многи процеси одужили, процеси против “најгорих” сајтова по том питању, попут “Тхе Пирате Баy”-а би били решавани за пар дана.

Како сајтови чији оператери нису намерно повређивали ауторска права постављањем спорних садржаја не би били под истрагом, ОПЕН Ацт се фокусира искључиво на сајтове који су својевољно и намерно учинили прекршај. То значи да сајтови који садрже малу количину спорног материјала не би били предмет истраге.

Историјат уреди

ОПЕН Ацт је предложен као алтернатива за ПИПА, и одобрен од стране правосудног комитета америчког сената у мају 2011, и уско је повезан са СОПА коју је предложио председник правосуђа Ламар Смит (енгл. Lamar Smith) у новембру. Након поцетног описа закона , кога су направили 11 адвоката[7][8], демократе и републиканаци заједно, нацрт закона је објављен 8. децембра, недељу дана пре представљања СОПА.

Вајден је представио ОПЕН Ацт у Сенату, 17. децембра, 2011. године заједно са Џеријем Мораном(енгл. Jerry Moran) из Канзаса и Маријом Кантвел (енгл. Maria Cantwell) iz Vašingtona. Isa i 25 saradnika su predstavili OPEN Act 18. januara u predstavničkom domu (engl. House of Representatives)[9][10][11], истог дана кад су на интернету били многи протести високопрофилних сајтова као што је Википедија.

Средином јануара 2012, слузбеници Беле Куће, Викторија Еспинел (енгл. Victoria Espinel), Аниш Чопра (енгл. Aneesh Chopra) и Хауард Шмит (енгл. Howard Schmidt) су као одговор на бројне протестне петиције у које је Бела Кућа примила у вези са СОПА I ПИПА, изјавили: “Сваки покушај борбе против интернет пиратерије не сме ометати законите интернет активности и не сме бити препрека пословањима великих и малих предузећа. Морамо избећи нове интернет претње, као и ометање постојеће архитектуре интернета”.[12][13][14] Управо ова изјава ставља ОПЕН Ацт у први план као алтернативу за СОПА и ПИПА.

Поређење са СОПА и ПИПА уреди

Основна разлика између ОПЕН Ацта и остала два закона која су проузроковала многе критике је то да ОПЕН Ацт тачно одређује које владине агенције би биле одговорне за борбу против интернет пиратерије. СОПА и ПИПА су писане тако да дају овлашћења америчком државном тужиоцу моћ да затражи судски налог за обарање страних сајтова када су ти сајтови оптужени за пиратерију од стране носилаца ауторских права, нпр. Холивуд и филмска индустрија. Једном када је страни сајт оптужен за пиратерију, све америчке компаније су приморане да раскину везе са њим, као и сви трансфери новца и рекламирања преко њега. Такође, обавезно је уклањање линкова ка сајту од стране Гугла, Фејсбука и Твитера, укључујући ту и линкове који су корисници постављали. Сем тога, СОПА и ПИПА омогућавају обарање целог сајта, чак иако само једна страна на њему има садржај који крши права, притом не испитујући мотиве постављања спорног садржаја на сајт, или уопште знање аутора сајта да је дотичан садржај заштићен ауторским правима.

 
СОПА, ПИПА, ОПЕН Ацт поређење

ПИПА предлаже резолуцију која би блокирала приступ одређеним доменима (енгл. domain name resolution), док СОПА предлаже строжу контролу, односно шири утицај на мреже интернет провајдера како би се тим сајтовима “спречо приступ својим представницима на тлу Сједињених Америчких Дрзава”, и то помоћу блокирања ИП адресе, и инспекције пакета.[3]

ОПЕН Ацт се разликује по томе што предлаже да уместо министарства правде, Међународна Трговачка Комисија буде одговорна за борбу против интернет пиратерије. Међународна Трговачка Комисија се већ бави свим случајевима увоза страних артикала који кршења ауторска права, као и разрешењем спорова око патената, тако да се чини природним да компанија буде задужена и за борбу против интернет пиратерије, односно са сајтовима који крше ауторска права. Комисији би била дата овлашћења да прикупља таксе од подноситеља залби и да запосли додатне кадрове ради истраживања.[2] Након што ИТЦ буде обавештена да одређени страни сајт садржи садржај заштићен ауторским правима, дотични сајт се обавезно прво мора упозорити да уклони спорни садржај, док би применом СОПА, сајт био оборен без упозорења. Уколико жалба не би била уважена од стране сајта, ИТЦ би приморала компаније да прекину сваки контакт са сајтом, али, за разлику од СОПА и ПИПА, линкови ка сајту који нуде претраживачи интернета не би били уклоњени.

ОПЕН Ацт такође предвиђа да би акције које компаније приморавају да прекину контакте са страним сајтом могле бити предузете искључиво уколико сајт има само сврху пиратерије, или уску делатност која у ствари служи за прикривање пиратерије. Заговорници ОПЕН Ацт-а га описују на КеепТхеWебОпен веб сајту као начин да се заштите права уметника, попут СОПА или ПИПА, али за разлику од њих ОПЕН Ацт не даје полицији нова овлашћења на интернету, није против слободе интернета у затвореним друштвима, и штити легална пословања и иновације на интернету, друштвене медије и легалне веб сајтове. Они кажу да њихов предлог закона, за разлику од осталих осигурава да се спорови о интелектуалној својини решавају од стране експерата, и да ће се усмерити на стварне криминалце. Такође, критикују СОПА али не и ПИПА што није успела да заврши процесе против осуђених сајтова.[15]

У дискусији на Цапитол Хилл-у, Иса је изјавио да ОПЕН има више спонзора него СОПА када ју је представио републиканац Ламар Смит у октобру. На листи спонзора ОПЕН-а је 24 људи, већином демократа, што је дупло више него број људи који је спонзорисао СОПА, односно 12 Убрзо после представљања ОПЕН Ацт-а, Смит је дао подужу изјаву: "ОПЕН Ацт повећава бирократију и неће зауставити ИП крађе. Такође, он ствара рупе које чине интернет још више отвореним за стране лопове који краду Америчку технологију и ИП, а притом не штити предузеће, производе, потрошаче и интелектуалну својину."

Смит је такође навео да су дефиниције наведене у ОПЕН Ацт-у преуске, и да би сајтовима попут Тхе Пирате Баy-а било омогућено да се провуку некажњени. Такодје је приговорио на тезу да се ИТЦ бави споровима о пиратерији, истакавши да се спорови о интелектуалној својини налазе у надлежности судова још од оснивања нације.

Ипак, Иса и Вајден не одустају. "ОПЕН је ефикасно решење против страних сајтова који краду својину америчких уметника" изјавио је Иса, док је Вајден један од најзаслужнијих за држање ПИПА заглављеним у правном систему протеклих 6 месеци.

Реакције на ОПЕН Ацт уреди

ОПЕН је добио подршку од интернет технолошких гиганта као што су Гугл, Фејсбук, ЛинкедИн, Твитер, Јаху и остали, док СОПА и ПИПА подржавају филмска и музицка индустрија.[2][16] Мотион Пицтурес Ассоциатион се жали у саопштењу да закон слабо напада Интернет пиратерију. Према изјавама које се могу чути из разних компанија из Силиконске долине, Холивудова чврста и моћна подршка СОПА у кући Репрезентативаца, и ПИПА у Сенату је један од најсигурнијих показатеља да ова филмска индустрија полако али сигурно умире, и да се оваквим поступцима хвата за сламку спаса. “Људи који воде Холивуд су толико зли и политички повезани да могу да начине много повреда грађанских слобода и штете светској привреди подрзавајуци законе попут ПИПА и СОПА”, пише у посту на http://ycombinator.com.

Потрошачка електронска заједница (енгл. Consumer Electronics Association) је похвалила људе који стоје иза ОПЕН Ацт-а, наводећи да је закон “брз и ефикасан начин да се угасе пиратски сајтови без оштећивања легалних компанија и богаћења адвоката на судским процесима ” [17] Закон је такође похвалила и компјутерско – комуникацијска индустријска заједница (енгл. Computer & Communications Industry Association)[18]. Гуглов адвокат за ауторска права, Фред фон Ломан(енгл. Fred von Lohmann) је у име своје компаније изјавио: “Сматрамо да је праћење тока новца који подржава стране пиратске сајтове осетљиво место за почетак истраге. Такав почетак је био успешан у праћењу прекоокеанског клађења. Били смо јасни члановима комитета када смо рекли да подржавамо овај закон”[3]

ОПЕН Ацт-у се супротставила Америчка филмска заједница (енгл. Motion Picture Association of America). Потпредседник филмске заједнице за глобалну политику и иностране послове, Мајкл О’Лири(енгл. Michael O'Leary) је на блогу заједнице написао да ОПЕН Ацт дозвољава компанијама да профитирају тако што ће заступати стране пиратске сајтове у судским поступцима против америчких власника ауторских права. Штавише, закон привлачи неке од тих компанија да помажу пиратским сајтовима у процесу одбране.[19][20] Филмска заједница одбацује било који закон који не успева да Американцима блокира приступ Тхе Пирате Баy-у или БитТоррент-у који је преживео прогон у својој матичној земљи, Шведској, и који упорно одбија да уклони информације о нелегалним материјалима са претраживача. Дарел Иса тврди да би ОПЕН Ацт могао бити ефикасан против таквих сајтова, тако што би нападао чак и прекоокеанске рекламне мреже које обезбеђују рекламе на сајту, мада је могуће да сајтови преживе и без рекламирања[21][22]

Електронска Граничарска Фондација (енгл. Electronic Frontier Foundation) је навела да ОПЕН Ацт решава већину најочигледнијих пропуста који се појављују у СОПА и ПИПА, али је такође рекла да наставља да прегледа и анализира нацрт закона.[1] Јавно знање (енгл. Public Knowledge) сматра да је ОПЕН Ацт значајно побољшање, и да би се њиме избегла “осветничка правда” од стране његових ривала.[18] Виши политички саветник центра за демократију и технологију, Ерик Сон(енгл. Eric Sohn) је рекао да предлог закона пажљиво циља на праве “лоше момке” , оне који свесно подстичу свеопште кршење права, док са друге стране, искључује платформе опште намене и социјалне мреже. Финансијско фокусирање ОПЕН Ацт-а на “лоше момке” би их оставио без финансијских средстава, што би било далеко учинковитије уместо узалудног и скупог мешања у интернет адресни систем.[3]

Извршна директорка Савеза Ауторских Права(енгл. Copyright Alliance), Сандра Аистарс(енгл. Sandra Aistars), је ОПЕН Ацт назвала непрактичним за појединачне уметнике и ствараоце, који би се онда спорили у Вашингтону уместо у надлежним институцијама сопствених држава у периоду до 18 месеци.[23] Према Иси, процес би био много бржи за сајтове који не успеју да одговоре и учествују у ИТЦ процесу. Иса је такође напоменуо да ИТЦ има “ракетну етикету” што у том случају значи да се процеси брже одвијају него на суду.[24] Пишући за Хафингтонске новине (енгл. Huffington Post), Аистарс тврди да закон ставља више препрека за индивидуалне уметнике него за странке у спору око патената, и да је то једна од ствари које би се морале променити у тексту закона.

Професор права Ерик Голдмен (Eric Goldman) је размотрио закон у детаље за Технолошку Уметност (енгл. Ars Technica), налазећи да закон “има мана али да се то може поправити за разлику од СОПА-ине одвратне и несумњиве особине да само наплаћује казне”, и притом хвалећи закон због његове фокусираности на инострану трговачку политику. Ипак, Голдман је упозорио на то да страни конкуренти могу преузети послове америчких провајдера платних услуга и рекламних мрежа, као и да закон омогућава истовремене домаће и стране правне акције са ИТЦ-овим правним поступцима, што отвара врата новим злоупотребама.[25]

Форбс (енгл. Forbes) је објавио чланак који ОПЕН Ацт описује као политички неодржив, и да није добра алтернатива јер је то покушај да се вишегодишњи труд избрише, и да се све врати на почетну тачку.[26]

Ипак, у прилог ОПЕН Ацт-у иде наслов Њујорк Тајмса (енгл. The New York Times): ОПЕН Ацт даје моћне нове алатке власницима ауторских права да заштите сами себе. Дугачак је пут до заштите компанија на интернету.[27]

Закључак уреди

Без обзира шта инвестиционе фирме, технолошке компаније, Холивуд или Вашингтон мисли, пиратерија неће нестати и будућност отвореног интернета и даље није сигурна са СОПА-ом и ПИПА-ом, барем по мисљењу вецине. Иронично је да, усред све расправе и метежа, америчка влада је оборила МегаУплоад и оптужила његове операторе са Новог Зеланда за пиратерију. Акција показује зашто нам не треба СОПА на првом месту, истиче Тони Бредли (енгл. Tony Bradley) са ПцWорлд.цом.

У знак одмазде за акцију владе, хакерска група Анонимус преузела је одговорност за нападе који су “одсекли” сајтове који воде Универсал Мусиц, Америчко министарство правде, као и удружење музичке индустрије Америке.

Јасно, ово напето питање неће бити расветљено у скорије време, али ОПЕН Ацт може бити добра алтернатива да се људи зближе, на истој страни.

Заговорници ОПЕН Ацт-а уреди

Следећи чланови Конгреса подржавају ОПЕН Ацт[28]

Сенат

  • Рон Вајден
  • Марија Кантвел
  • Џери Моран
  • Марк Варнер (енгл. Mark Warner)

Представнички дом

  • Дарел Иса
  • Џон Кембел (енгл. John B. T. Campbell III)
  • Џејсон Чафетс (енгл. Jason Chaffetz)
  • Лојд Доџет (енгл. Lloyd Doggett)
  • Мајкл Дојл (енгл. Michael F. Doyle)
  • Ана Ешу (енгл. Anna Eshoo)
  • Блејк Фаренхолд (енгл. Blake Farenthold)
  • Мајкл Хонда (енгл. Michael Honda)
  • Зое Лофгрен (енгл. Zoe Lofgren)
  • Дотис Мацуи (енгл. Doris O. Matsui)
  • Џаред Полис (енгл. Jared Polis)
  • Џеки Спајер (енгл. Jackie Speier)
  • Мајк Томпсон (енгл. Mike Thompson)
  • Тимоти Џонсон (енгл. Timothy V. Johnson)
  • Фортни Пир Старк (енгл. Fortney Pete Stark)
  • Џејмс Ленгвин (енгл. James R. Langevin)
  • Патрик МекХенри (енгл. Patrick T. McHenry)
  • Џорџ Милер (енгл. George Miller)
  • Денис Рос (енгл. Dennis A. Ross)
  • Џејмс Сенсбренер (енгл. James F. Sensenbrenner Jr.)
  • Алс Хастингс (енгл. Alcee L. Hastings)
  • Спенсер Бахус (енгл. Spencer Bachus)
  • Кејт Елисон (енгл. Keith Ellison)
  • Раул Гријалва (енгл. Raul M. Grijalva)
  • Питер Дефацио (енгл. Peter A. DeFazio)
  • Лин Вулси (енгл. Lynn C. Woolsey)

Vidi još уреди

Reference уреди

  1. ^ а б Samuels, Julie (8. 12. 2011). „An Alternative to SOPA: An Open Process Befitting an Open Internet”. EFF. 
  2. ^ а б в Michael Shepard; Steve Walsh (8. 12. 2011). „Anti-Piracy Role Added to U.S. Trade Agency in Draft Bill”. Bloomberg Businessweek. [мртва веза]
  3. ^ а б в г McCullagh, Declan (8. 12. 2011). „SOPA foes ready alternative plan--no Web blocking”. CNet News. 
  4. ^ Gomez, David (8. 12. 2011). „Why the 1% shouldn't control the Internet”. TG Daily. 
  5. ^ Gruenwald, Juliana (8. 12. 2011). „Critics of Online-Piracy Bills Release Their Own Draft Legislation”. NationalJournal. 
  6. ^ „OPEN: Online Protection & ENforcement of Digital Trade Act”. keepthewebopen.com. Архивирано из оригинала 06. 09. 2012. г. Приступљено 11. 1. 2012. 
  7. ^ U.S. Senators Maria Cantwell; Jerry Moran; Mark Warner; Ron Wyden (D-OR) and U.S. Representatives Jason Chaffetz (R-UT), John B. T. Campbell III (R-CA), Lloyd Doggett (D-TX), Anna Eshoo (D-CA), Darrell Issa (R-CA), Zoe Lofgren (D-CA) and Jared Polis (D-CO). „Fighting the Unauthorized Trade of Digital Goods While Protecting Internet Security, Commerce and Speech” (PDF). Ron Wyden at the U.S. Senate. 
  8. ^ Gross, Grant (2. 12. 2011). „Lawmakers propose alternative to Stop Online Piracy Act”. IDG News Service. Архивирано из оригинала 21. 01. 2012. г. Приступљено 12. 05. 2012. 
  9. ^ Grant Gross, "Issa introduces SOPA alternative in the House" (January 19, 2012). IDG News Service.
  10. ^ "H.R. 3782 Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2012)." .
  11. ^ "С. 2029: Онлине Протецтион анд Енфорцемент оф Дигитал Траде Ацт Архивирано на сајту Wayback Machine (13. јануар 2012)." ГовТрацк.
  12. ^ Пхиллипс, Марк (14. 1. 2012). „Обама Администратион Респондс то Wе тхе Пеопле Петитионс он СОПА анд Онлине Пирацy”. Wхите Хоусе Блог. Приступљено 14. 1. 2012. 
  13. ^ Wyатт, Едwард (14. 1. 2012). „Wхите Хоусе Саyс Ит Оппосес Партс оф Тwо Антипирацy Биллс”. Њујорк Тајмс. Приступљено 15. 1. 2012. 
  14. ^ Тхомас, Кен (14. 1. 2012). „Wхите Хоусе цонцернед овер онлине пирацy биллс”. Ассоциатед Пресс. Архивирано из оригинала 17. 01. 2012. г. Приступљено 14. 1. 2012. 
  15. ^ кеептхеwебопен.цом. „СОПА вс ПИПА вс ОПЕН”. Архивирано из оригинала 26. 04. 2012. г. Приступљено 12. 05. 2012. 
  16. ^ „Тwиттер, Фацебоок, Гоогле ендорсе алтернате онлине пирацy билл”. Цапитол Хилл Публисхинг Цорп. 5. 1. 2012. 
  17. ^ „ЦЕА Хаилс Исса, Wyден Интеллецтуал Пропертy Легислатион”. ЦЕА. 9. 12. 2011. 
  18. ^ а б Гросс, Грант (9. 12. 2011). „Лаwмакерс релеасе алтернативе пропосал то Стоп Онлине Пирацy Ацт”. ИДГ Неwс сервице. 
  19. ^ Хруска, Јоел (9. 12. 2011). „Бипартисан гроуп офферс сане алтернативе то СОПА. Гуесс wхат Холлywоод тхинкс”. ЕxтремеТецх. 
  20. ^ Мицхаел О'Леарy (8. 12. 2011). „Драфт Легислатион бy Реп. Исса анд Сенатор Wyден Гоес Еасy Он Интернет Пирацy”. МПАА. 
  21. ^ МцЦуллагх, Децлан (14. 12. 2011). „СОПА бацкерс: Ит'с неедед то таке доwн Тхе Пирате Баy”. ЦНет. 
  22. ^ Далеy, Цyбеле (19. 8. 2011). „Wхен Ит Цомес то Фигхтинг Рогуе Ситес, Wе Алл Неед то Станд Тогетхер”. МПАА. Архивирано из оригинала 16. 01. 2012. г. Приступљено 12. 05. 2012. 
  23. ^ Циеплy, Мицхаел (12. 12. 2011). „Оппонент оф Антипирацy Билл Бацкс Цоунтерпропосал”. Њујорк Тајмс. 
  24. ^ МцЦуллагх, Децлан (14. 12. 2011). „Реп. Исса: СОПА wон'т бе аппровед унлесс фиxед”. ЦНет. 
  25. ^ Голдман, Ериц (12. 12. 2011). „Тхе ОПЕН Ацт: сигнифицантлy флаwед, бут море салвагеабле тхан СОПА/ПРОТЕЦТ-ИП”. Арс Тецхница. 
  26. ^ Цлеланд, Сцотт (14. 12. 2011). „СОПА Фиxес Исолате Оппонентс, еспециаллy Гоогле”. Форбес. 
  27. ^ Њујорк Тајмс осбоље (28. 1. 2012). „Едиториал - Беyонд СОПА”. Њујорк Тајмс. Приступљено 28. 1. 2012. 
  28. ^ „Суппортерс”. КеепТхеWеб#ОПЕН. Архивирано из оригинала 07. 01. 2012. г. Приступљено 21. 12. 2011. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=OPEN_Act&oldid=26775528”