Обрад Вишњић

Обрад Вишњић
Обрад Вишњић
Датум рођења	1901.
Место рођења	Голија
Датум смрти	13. фебруар 1991. (89/90 год.)
Место смрти	Херцег Нови, СРЈ

Обрад Вишњић (Голија код Никшића, 1901 — 13. фебруар 1991, Херцег Нови, сахрањен у родном селу Вишњића До) самоуки је писац из Голије који се бавио проучавањем историје племена Голија и сакупљањем народних прича, анегдота и пјесама.

Биографија уреди

Рођен је 1901. године у селу Вишњића До у Голији, од оца Митра и мајке Комненије (рођене Горановић). Након завршена четири разреда основне школе у Голији, прекинуо је школовање због ратних дешавања у том периоду (Први и Други балкански рат, I свјетски рат). Своје образовање и стицање знања, наставио је самостално учећи, читајући књиге и слушајући приче старијих паметних људе, који су му били извор за његова каснија дјела. У периоду између два свјетска рата, као један од ријетких писмених људи, радио је као писар у Голијској општини на Крсцу. За вријеме II свјетског рата, када се партизански штаб налазио у мјесту Крстац, такође је радио је као писар штаба.

Послије II свјетског рата запослио се као чувар шуме (шумар) у Голији. У том периоду сву своју стваралачку енергију је усмјерио на прикупљању што више података о историји племена Голија и записивању прича, анегдота и пјесама из ових крајева.

Дјела уреди

Трагајући за историјским подацима, прочитао је све историјске, географске, етнографске књиге у којима се помиње крај Голија, обилазио дубровачке и которске архиве, слушао и записивао казивања угледних мудрих људи овога краја. Прво дјело које је објавио је била књига "Анегдоте и приче из Црне Горе", коју је објавио у Никшићу 1971. године. Књига је убрзо забрањена, због једне приче о Крсту Поповићу, који је био проглашен за домаћег издајника. Обрад је због објављене књиге добио условну казну затвора.

Његово најважније дјело је књига "Голија и Голијани", објављено 1987. године у Требињу. У тој књизи је сажет његов цјеложивотни рад о истраживању историје Голије, етнографије, генеалогије голијских породица, народних обичаја. Такође, у њој су описане знамените личности овога краја, као што су кнез Штукеља, Лазар Пециреп, Јован Вишњић, сердар Дука Канкараш, Ђоко Горановић, Ђоко Вишњић и други, као и важни догађаји из прошлости на терену Голије, као што су битка на Ништицама, битка на Крсцу, битка на Муратовици, Херцеговачки устанак, Аустроугарска окупација (1916—1918). У књизи је значајна пажња посвећена кланцу Дуга, који је због својих географских каракеристика вјековима био поприште сукоба црногорских и херцеговачких хајдука са турским освајачем.

О карактеру и значају овога дјела, говоре и изводи из рецензије, који су објављени као предговор књизи, од стране професора универзитета и регионалног географа др Милорада Васовића, професора универзитета, етнолога и антрополога, др Петра Влаховића и књижевника Драгише Маџгаља.

Обрад је умро 1991. године, а иза њега је остала богата заоставштина у рукопису записаних прича и пјесама, која је објављена [2014]. године у Београду, под називом „Приче и пјесме из Црне Горе”.

Објављене књиге уреди

Анегдоте и приче из Црне Горе
Голија и Голијани
Приче и пјесме из Црне Горе

Види још уреди

Референце уреди

^[1] ^[2]^[3]

Спољашње везе уреди

[1] Ресултс фор 'ти:"голија и голијани прилози за монографију племена"' [WорлдЦат.орг]

[2] ttp://montenegrina.net/fokus/radislav-l-bjelica-bjelice-komite-u-goliji/

[3] Голија и Голијани: прилози за монографију племена - Обрад Вишњић, Драгиша Маџгаљ, Милорад Васовић, Петар Влаховић - Гоогле Боокс

[1]

[2]

[3]