Одговорност оснивача за обавезе привредног друштва
Привредно друштво је правно лице које обавља делатност у циљу стицања добити.[1]
Одговорност оснивача
уредиОдговорност оснивача за обавезе друштва зависи од правне форме друштва:
Ортачко друштво - друштво два или више ортака који су неограничено солидарно одговорни целокупном својом имовином за обавезе друштва, односно поверилац ортачког друштва може покушати наплатити од сваког ортака појединачно у целокупном износу.[1]
Командитно друштво - привредно друштво које има најмање два члана, од којих најмање један за обавезе друштва одговара неограничено солидарно (комплементар), а најмање један одговара ограничено до висине свог улога (командитор).[1]
Друштво са ограниченом одговорношћу - друштво једног или више чланова који за обавезе друштва одговарају искључиво њиховим улогом у друштво, односно не одговарају сопственом имовином.[1]
Акционарско друштво – друштво једног или више акционара који одговарају за обавезе друштва искљуциво њиховим улогом у друштво, односно не одговарају споственом имовином.[1]
Закон о привредним друштвима
уредиПробијање правне личности (Члан 18)[2]
Командитор, члан друштва са ограниченом одговорношћу и акционар, који злоупотреби правило о ограниченој одговорности одговара за обавезе друштва. Сматраће се да постоји злоупотреба ако то лице:
- употреби друштво за постизање циља који му је иначе забрањен
- користи имовину друштва или њоме располаже као да је његова лична имовина
- користи друштво или његову имовину у циљу оштећења поверилаца друштва
- ради стицања користи за себе или трећа лица умањи имовину друштва, иако се знало или морало знати да друштво неће моћи да извршава своје обавезе[2]
Примери из праксе
уредиДомаћа пракса
уредиСуд у Врњачкој бањи заузео је становиште: “Власник привате штедионице, ако је њен једини власник и ако је својим радњама или мешањем своје имовине са имовином штедионице код других створио привид привредног идентитета са штедионицом, одговара за дугове штедионице према повериоцима неограничено солидарно”.[3]
Страна пракса
уредиЗа разлику од врло оскудне праксе наших судова о установи “пробијање правне личности”, страна судска пракса је релативно богата.
Савезни суд Немачке је још 1957. године доносио пресуде, којима је чланове друштва капитала чинио одговорним преко износа њихових улога, кад је нашао да је исти, с обзиром на делатност друштва, видљиво био недовољан.[4]
Федерални суд Швајцарске поводом мешања имовине друштва капитала и персоналне имовине његових чланова (правних или физичких лица) I тиме успостављеног њиховог привредног идентитета судио је да “онај ко јавност обмањује неограниченом одговорношћу мора у интересу сигурности промета на тај начин I одговарати”.[5]
Најбољи случајеви “пробијања” правне личности постоје у британској I америчкој судској пракси, која је искристалисала неколико категорија таквих случајева.
- Прву категорију чине случајеви кад компанија послује са мање од два члана у периоду дужем од шест месеци, за преузете обавезе након истека тог периода одговара неограничено солидарно њен једини преостали члан, ако је он свестан да је једини члан и ако су те обавезе настале у време када је он водио пословање те компаније.
- Другу категорију чине случајеви преваре или незаконитости. Када једно лице преко компаније обавља привредну делатност и њу користи само као маску ради скривања од лица кога је преварило.
- Трећу категорију чине случајеви отклањања неправде. У литератури се за ову категорију цитира случај где су браћа Кајзер у име корпорације „Чикашки тениски тим асова“, чији су били једини оснивачи и власници, закључили уговор о професионалном игрању тениса са Сузаном Степ, која их је тужила за неисплаћену уговорену новчану своту. Суд је занемарио правни субјективитет корпорације и усвојио тужбин захтев, сматрајући браћу Кајзер лично одговорним по основу уговора корпорације. Суд је сматрао да је корпорација само маска за пословање њених власника и да би била превара да се допусти да корпорација послужи као средство да се браћа ослободе од одговорности за своје радње.
- Четврту категорију чине случајеви када компанија почне да послује пре него што добије решење о упису оснивања или проширивања делатности од регистарског органа.
- Пету категорију чине случајеви групе компанија. Матична компанија биће одговорна за зависна друштва у случају када је зависно друштво у потпуном власништву матичног друштва.
Остали случајеви: утаја пореза, злоупотреба компанијског имена или запошљавање дисквалификованих чланова управе, неоткривање да се поступа у име компаније, оснивање компаније са неограниченом одговорношћу када наступи њен стечај.[6]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б в г д M. Васиљевић, "Компанијско право", Београд 2007
- ^ а б Закон о привредним друштвима Републике Србије
- ^ Мирко С. Васиљевић “Компанијско право”, Београд 2007, Пресуда општинског суда у врњачкој Бањи, од 24. новембра 1994. године
- ^ Мирко С. Васиљевић “Компанијско право”, Београд 2007, V. Јовановић “Искључење одговорности за обавезе радне организације I њен самостални стечај”
- ^ Мирко С. Васиљевић “Компанијско право”, Београд 2007, Барбић, Право друштава – општи део
- ^ Мирко С. Васиљевић “Компанијско право”, Београд 2007