Википедија

Офталмоскопија

Такође погледајте: Офталмоскоп

Офталмоскопија је офталмоскопски преглед који се заснива на визуелном прегледу спољашњих и унутрашњих структура ока под увећањем, као и процену квалитета црвеног одраза ока. Данас је она једна од најважнијих основних прегледа, који се ради код сваког пацијента. Не постоје контраиндикације за извођење ове врсте прегледа у клиничкој пракси.[1]

Офталмоскопија
Офталмоскопски преглед
МеСХД009887

Историја уреди

 
Јеан од првих офталмоскопа коришћен с краја 19. века

Физичке основе данашње офталмоскопије поставио је немачки лекар, физичар и истраживач, Херман фон Хелмхолц 1851. године, у чијем је офталмоскопу светлосни извор стајао са стране тако да се светлост помоћу косе стаклене плоче усмеравала у око и падала на мрежњачу. Светлост се потом одбијала од мрежњаче и долазила у око проматрача. Овај принцип фон Хелмхолца је временом постао основни принцип свих каснијих конструсаних, модернијих модела офталмоскопа.[2]

Са усавршавањем технологија у офталмоскопу су се додавала сочива разне јачине која су се ротацијом мењала и омогућавала корекцију ока пацијента и проматрача а светлосни извор се почео уграђивати у сам офталмоскоп.

Значај уреди

Офталмоскопија офталмологу или окулисти да детаљно прегледасве структуре ока, нарочито унутрашњих — крвних судова мрежњаĉе, и оптичког диска, што је и главни циљ током извођења офталмоскопије.[3][4]

Уколико се уоче неправилности у приказивању унутрашњих структура, захваљујући офталмоскопији може се посумњати на болест ока.

Принцип извођења уреди

Принцип извођења офталмоскопије заснива се на светлости која из бесконачности улази у око кроз зеницу и фокусира се на мрежњачи (ретини), уколико је еметропно око. Светлост рефлектована од ретине се понаша на исти наĉин, као када би извор светлости постављен на мрежњачу, на исти наĉин светло усмеравао ван ока.

Офталмоскопија предњег сегмента ока уреди

Офталмоскопијом се могу прегледати и скоро све анатомске структуре ока. За преглед предњег сегмента поставља се преломна јачина офталмоскопа на око +15 Дспх, и поставља најшира апертура на офталмоскопу (да би слика била што већа и јаснија).

Детаљним посматрањем треба прегледати сваку структуру појединачно.

  • Прво се прегледају очни капци, на којима се уочавају евентуалне промене у боји (посебно црвене и смеђе), да ли су присутне израслине, красте, губитак или неправилност трепавица.
  • Затим се прегледава вежњача и беоњаче. Исто важи као и за капке али се у оваом акту прегледа тражи од пацијента да гледа у свих девет дијагностичких праваца. Повучавањем капка прати се и вежњача и уочава евентуална појава неких неправилности.
  • Након тога прегледава се рожњача, дужица и зеница. Прегледом рожњаче контролише се њена прозирност и појава замућења крвних судова. Дужица не би требала да има неправилности у боји као ни у текстури. Код прегледа зенице, прати се њен облик, величина и реакцију на светлост. Гледањем кроз зеницу, гледам се у очно сочиво које се налази одмах иза дужице.

Офталмоскопија задњег сегмента ока и главе (папиле) видног живца уреди

Преглед задњег сегмента ока, или очног дна захтева током прегледа систематичност. Током прегледа од пацијента се захтева да гледа у свих девет дијагностиĉких праваца који се користе за преглед периферије. При томе испитивач користи папилу (главу) очног живца као оријентациону таĉку (која се уочава одмах и на 15 степени темпорално од видне осовине.

Преглед крвних судова

Како се сви крвни судови на очном дну рачвају из папиле, они се могу пратити почев од ње. Посебна пажња током прегледа крвних судова посвећује се, њиховој вијугавости (тортуозитет), односу А/V (артерија/вена) и њиховом укрштању. Код уредног налаза, однос А/V требало би да буде 2:3.[5]

Преглед стакластог тела судовњаче и мрежњаче

Потом се прегледа стакласто тело, судовњача и мрежњача. Приликом прегледа стакластог тела обраћа се пажња на присуство, облик, покретљивост, боју и количину опацит.

За преглед макуле, од пацијента се захтева да гледа директно у светлост. Код млађих пацијената и здравих очију, израженији је жути рефлекс, који заправо представља фовеални рефлекс, у односу на жути рефлекс код старијих пацијената.

Преглед главе (папиле) видног живца

Рачва видног живца представља улазну и излазну тачку за сва нервна влакна и крвне судове ретине. Оптички живац је саставни део мозга. Прегледом овог сегмента ока, могу се открити по живот опасна обољења. Папила видног живца је благо овална, просечне површине 2 – 4 мм. Величина често варира при прегледу због постојеће рефрактивне грешке. C/D однос је у вези са величином папиле. Током прегледа детаљно треба обратити пачњу и на ово:

  • величина, облик,
  • ивице, неуроретинални обод (боја, ширина),
  • C/D однос (дубина екскавације, видљивост ламине криброзе),
  • друге знаке попут клинастих крварења.[6]

Обавезно треба прегледати ивице диска, да ли су промене изражене, да ли је захваћен цео диск или само један део. Уколико се јавља бледило, може се указати на оштећење нервног ткива, атрофију или поремећај у васкуларизацији. ИСНТ правило гласи: Дебљина неуроретиналног обода највећа је доле, горе, назално, темпорално.

Однос C/D – величине екскавације и папиле изражава се као децимална вредност, вертикална и хоризонтална. Ивица екскавације мора се проценити на основу завијања крвних судова а не на основу боје. Просечна велиĉина односа је до 0.5, већи однос сматра се абнормалним, обично код пацијената који имају глауком. Екскавација има три димензије – висину, ширину и дубину. Процена се може извршити помоћу паралаксе, видљивости ламине криброзе те фокуса на офталмоскопу.

Главни разлог мерења C/D односа је ризиковање од глаукома, јер уколико се однос повећава током времена повећава се и могућност постојања ове болести.

Директна офталмоскопија уреди

Преглед директним офталмоскопом служи за уочавање детаља као што су микроанеуризме, тврди липидни ексудати, али сам едем се тешко уочава јер се фундус (очно дно) посматра монокуларно и на тај начин изостаје тродимензионална слика. Детаљи фундуса запажају се када се испитивач приближи на свега 1-2 цм од испитаника.

Увећање слике у директној офталмоскопији износи око 14 пута што је посебно значајно код детаљнијих анализа макуларног подручја.

Овом методом почетни едем рожњаче се може регистровати само као алтерација фовеалних рефлекса.

Индикације за ову методу су:

  • рутински скрининг промена на задњем полу, због чега је индициран код сваке посете офталмологу,
  • процена венских и артеријских пулсација, калибра артеријског светлосног рефлекса,
  • процена ситних микроанеуризама,
  • процена непрозирности медија,
  • процена екскавације оптичког диска кад је мидријаза контраиндикована,
  • олакшавање процене дубине, прегледом линеарном апертуром.

Индиректна офталмоскопија уреди

Индиректна офталмоскопија се заснива се на прегледу фундуса (очног дна) у индиректној слици на биомкроскопу односно шпалт лампи, безконтактно, кориштењем лупе од 90 или 68Д или контактном методом уз помоћ панфундоскопа или Голдмановог стакла са три огледала. Значајна је за прегледе деце и одојчади код прематурне ретинопатије прегледа код аблације мреţњаче, дијабетичара и сл.

Офталмоскопија у обрнутој слици је временом постала незаменљиви део прегледа задњег сегмента ока јер поред стереоскопске слике даје на увид широко подручје мрежнњаче и омогућава да се уз индентацију прегледа крајња периферија мрежњаче, база стакластог тела до зупчасте линије.

Значајна за ову врсту прегледа је то да је он идеална за прегледе деце и одојчади код прематурне ретинопатије прегледа код аблације мрежњаче, дијабетичара и сл. Такође код офталмолога који желе радити витреоретиналну хирургију индиректна офталмоскопија има прворазредни значај.

Процена едема макуле овом методом зависи од вешине и искуства лекара, од сарадње пацијента, могућности за постизање мидријазе, степена замућења медија и самог типа едема макуле. Овом методом се може у тродимензионој слици видети едем макуле његову локализација, распрострањеност (фокални или дифузни), израженост.

Иако се овом методом се може уочити постојање микроанеуризми, хеморагија, тврдих и меких ексудата, као и постојање епиретиналне мембране -ЕРМ, она је инсуфицијентна у откривњу почетног едема, мада се сматра да је могуче уочити едем тек када је задебљање ретине односно макуле 1,6 x у односу на нормалну дебљину.[7]

Индиректна офталмоскопија је такође тешко проценити однос ретине и витреуса односно задње хиалоидее. Све мањкавости ове метода употпунила је метода оптичке кохерентне томографије (ОЦТ).

Извори уреди

  1. ^ Балл ЈW, Даинс ЈЕ, Флyнн ЈА, Соломон БС, Стеwарт РW. Еyес. Ин: Балл ЈW, Даинс ЈЕ, Флyнн ЈА, Соломон БС, Стеwарт РW, едс. Сеидел'с Гуиде то Пхyсицал Еxаминатион. 8тх ед. Ст Лоуис, МО: Елсевиер Мосбy; 2015:цхап 11.
  2. ^ Давид Цахан (Ед.): Херманн вон Хелмхолтз анд тхе Фоундатионс оф Нинетеентх-Центурy Сциенце. Унив. Цалифорниа, Беркелеy 1994,
  3. ^ Федер РС, Олсен ТW, Прум БЕ Јр, ет ал. Цомпрехенсиве адулт медицал еyе евалуатион преферред працтице паттерн гуиделинес. Опхтхалмологy. 2016;123(1):209-236.
  4. ^ Прокопицх CL, Хрyнцхак П, Еллиотт ДБ, Фланаган ЈГ. Оцулар хеалтх ассессмент. Ин: Еллиотт ДБ, ед. Цлиницал Процедурес ин Примарy Еyе Царе. 4тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер Саундерс; 2014:цхап 7.
  5. ^ Тренкић-Божиновић M, Јовановић П, Златановић Г, Веселиновић D, Арацки-Тренкић А, Тренкић M. Ретинал хеморрхагес ас оне оф цомплицатионс оф оптиц дисц друсен дуринг прегнанцy. Мед Прегл 2014; 67(5-6): 185-9.
  6. ^ Малмqвист L, Wегенер M, Сандер БА, Хаманн СЕ. Перипапилларy ретинал нерве фибер лаyер тхицкнесс цорреспондс то друсен лоцатион анд еxтент оф висуал фиелд дефецтс ин суперфициал анд буриед оптиц дисц друсен. Ј Неуроопхтхалмол 2015.
  7. ^ Броwн ЈЦ, Соломон СД, Бресслер СБ, Сцхацхат АП, Ди Бернардо C, Бресслер НМ.Детецтион оф диабетиц фовеал едема: цонтацт ленс биомицросцопy цомпаред wитх оптицалцохерент томограпхy. Арцх Опхтхалмол 2004;122:330-5.

Литература уреди

  • Јацксон, Мyлес W. Хармониоус Триадс: Пхyсицистс, Мусицианс, анд Инструмент Макерс ин Нинетеентх-Центурy Германy (МИТ Пресс, 2006).
  • Давид Б. Еллиотт.: Цлиницал Процедурес ин Примарy Еyе Царе (2007.)
  • Проф. Др. С. Баришић: Оптометрија I, Оптометрија II (Скрипте и белешке са предавања ПМФ Нови Сад)
  • С. Бига, M. Благојевић, D. Цветковић, О. Литричин: Офталмологија (Медицинска књига, Београд,2009.)

Спољашње везе уреди


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Oftalmoskopija&oldid=27448219”