Општа болница Котор

Општа болница Котор једна је од седам јавно здравствена установа у Црној Гори за гравитационо подручје општина Котор, Тиват, Рисан Херцег Нови и део Будве, у којој је заступљен виши ниво здравствене застите, који обухвата сложеније мере и поступке у погледу превенције у односу на примарни ниво здравствене заштите, дијагностику, лечење, медицинску рехабилитацију, здравствену негу, боравак и исхрану болесника.

ЈЗУ Општа болница Котор
Локација
Координате: 42° 25′ 20″ Н 18° 46′ 11″ Е / 42.42222° С; 18.76972° И / 42.42222; 18.76972
МестоКотор
(Шкаљари бб)
Држава Црна Гора
Историја
Основана1875.
(Војна болница Котор
Организација
Здравствени системФонд за здравствено осигурање Црне Горе
Финансирањедржавна болница
Врста болницеопшта болница
Афилацијске установеМедицински факултет у Подгорици
Здравствене услуге
Хитна помоћда
Хелидромне
Веб-сајт
www.jzuobkotor.me

Спада у зачетнике црногорског здравства, и установу која баштини богату и плодну традицију медицине у Котору у протеклих осамнаест, а болничког лечења у скоро седам векова.

Положај и опште информације уреди

Општа болница Котор налази се у Улици Шкаљари бб у Котору,[1] поморском граду у истоименој општини у Црној Гори на обали Бококоторског залива. Према попису из 2011. годне на болничка здравствену заштиту се ослањало око 10.000 становника.

Болница се на терцијалну здравствену заштиту ослања на Клинички центар у Погорици који је удаљен 55 км.

Историја уреди

 
Територија општине Котор у којој је седиште Болнице
Предуслови

Општа болница у Котору наставља вишевековну традицију, медицине у Котору, кроз два царства, једну краљевину, и четири републике, почев од античког периода и првог которског лекара, Луциуса Лусцуса Еукарпуса, племенитог надлекара који је вршио праксу обилазећи болеснике, како стоји записано на споменику који датира из 3. века (најстаријем спомену медицине на просторима Црне Горе).

Десетак векова касније 1326. године у средњовековном Котору, према првом сачуваном писаном документу о лекарима у Котору, Филип из Ферма, ординирао је у овом граду као лекар

Прво склониште за сиромахе Светог Крижа подигнуто је 1372. године, и временом прерасло у болницу цивилног типа као и хоспитал Светог Дууха који постоји до 18. века . Сиротиште – находиште у Котору се спомиње први пут 1414. године а лепрозоријум је постојао 1431 године.

У документима из тих времена венецијанске власти спомињу и две војне болнице и то 1668 и 1765 године, а Котор је у 17 и 18. веку имао два лекара, апотеку и апотекара и хирурга - берберина.

Оснивање болнице

Под аустроугарском влашћу у 19. веку Котор је уз опшинског имао и среског лекара и болницу основану 1875 на истом месту на којем се она и сада налази. Иако је Болница била војна у њој су право на лечење имала и цивилна лица.

У 1913 години пројектована је и регионална болница у Котору али до реализације изградње није дошло због Великог рата.

Иако је зграда велике Опште болнице у Рисну заврђена 1941. године, рад у њој није заживо због избијања Другог светског рата. По завршетку рата 1945. годиен у овој згради почиње са радом которска болница и у њој ради све до 1949. године, на челу са првим управником болнице др Божидаром Бјеладиновић, који је на тој функцији био од 1944. до 1964. године.

Болница је враћена на старо место 1949. године, на коме остаје и након реорганизације 1955. године, када болница у свом саставу има хируршко, интерно, дечје, очно, ушно, гинеколошко одјељење и породилиште.

Након земљотреса у Црној Гори 1979. године Болница је остала без главне зграде која је срушена, Рад наставља у постојећим зградама и неусловним баракама у свим својим одјељењима и службама.

Реконструкција болнице, обављена је смањивање њених капацитета 1991. године, што је узроковало дугогодишњи проблем – недостатак простора, што је утицало на затварање очног и ушног одељење.

Болница 1997. године као прва у Црној Гори оснива и централни хитни пријем са припадајућим простором и опремом, и уводи лапараскопску хирургију, и у рад се укључује прве субспецијалисте кардиологе, гастроентерологе, ендокринологе, дечји пулмологе, а ЦТ уређај добија 2015 године као последња у Црној Гори.

Реконструкцијом старих барака 2016. године болница је добила простор за модерну поликлинику, дечју дневну болницу и лабораторију, по први пут је у болници уведена у рад Служба физикалне медицине и рехабилитације.

Болница се обнавља кадровски опремом и простором и покушава да у што је могуће већој мјери задовољи повећане потребе становништва и туриста.

I да не заборавимо то се у Котору дешава већ 644 године кроз два царства,једну краљевину, и четири републике уз помоћ и упркос нама самима и нашем чињењу.

Организација уреди

Општа болница Котор организована је у медицински део (са четири одељења и седам медицинских служби) и немдицински део (са управом и три службе).

Медицински део Болнице уреди

У саставу медицинског дела Болнице налазе се следећа одељења, службе и болничка поликлиника:

Медицинска одељења уреди

Одељење општа хирургија са операционим блоком
  • Одсек за општу хирургију
  • Одсек за урологију
  • Одсек за ОРЛ
  • Одсек за офталмологију
  • Одеск за трауматологију (ортопедију)
  • Операциони блок
Одељење интерна медицина
  • Одсек за општу интерну медицину
  • Одсек за инфективне болести
  • Одсек за хемодијализу
  • Коронарна јединица
Одељење гинекологија са акушерством
  • Одсек за гинекологију
  • Одсек за акушерство са порођајном салом
Одељење педијатрије
  • Одсек за педијатрију
  • Одсек за неонатологију

Медицинске службе уреди

Медицинске службе су организоване кроз рад:

  • Службе анестезије и реанимације
  • Службе лабораторијске дијагностике (са хемијско-биохемијском лабораторијом и патолошко-хистолошком лабораторијом)
  • Службе физикалне медицине
  • Службе епидемиологије
  • Службе за радиолошку и ултразвучну дијагностику,
  • Службе медицинског снабдевања (апотеке за потребе болничких одјељења).
  • Службе хитног пријема са дневном болницом

Болничка поликлиника уреди

Болничка поликлиника у свом саставу има следеће амбуланте:

  • Амбулантна хирургије
  • Амбулантна урологије
  • Амбулантна ОРЛ
  • Амбулантна офталмологије
  • Амбулантна интерне медицине
  • Амбулантна кардиологије
  • Амбулантна ендокринологије
  • Амбулантна гастроентерологије
  • Амбулантна инфектологије
  • Амбулантна педијатрије
  • Амбулантна дематовенерологије
  • Амбулантна неонатологије
  • Амбулантна гинекологије
  • Амбулантна анестезиологије
  • Амбулантна трауматологије
  • Амбулантна неурологије

Немедицинске службе Болнице уреди

У саставу немедицинског дела Болнице налази се менаџмент (управа) се следећим службама:

  • Служба за економске послове
  • Служба за правне послове
  • Техничка служба, са кухињом

Показатељи рада уреди

Показатељи пружених стационарних здравствених услуга у 2013. години.[2]
Заузете постеље по лекару Заузете постеље по сестри % коришћења капацитета Просечна дужина лечења Број слободних постеља Стопа смртности на 1.000 лечених
2,75
1,14
61,02
5,04
56,13
22,90
промила

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ „Положај Болнице на карти У:Општа болница Котор,”. www.јзуобкотор.ме. Архивирано из оригинала 04. 07. 2020. г. Приступљено 19. 5. 2020. 
  2. ^ Мастер план развоја здравства Црне Горе 2015-2020, Црна Гора, Министарство здравља, Подгорица, 2015. стр. 19-20

Спољашње везе уреди