Овај чланак је недовршен. Можете помоћи да се унапреди или покренути расправу о томе на страници за разговор.
Опасности од електричне струје, као једном од облика енергије, производ је дејства електромагнетског поља на наелектрисања, одавно препознатог као озбиљна опасност, којом због њене масовне и свакодневне употребе могу бити изложени људи. Неке од тих опасности су струјни удар, опекотине, пожари и експлозије. Само у 2009. години, на пример, према наводима Бироа за статистику рада у САД 278 радника умрло је од струјног удара на послу, што је износило скоро 5% свих смртних случајева на послу те године.[1] Оно што ове статистике чини трагичнијим је то што се већина ових смртних случајева лако могао избећи.[2]
Знаци упозорења на трафостаницамаЗнаци упозорења на трафостаницама
Не можемо без струје, а опет струја може да убије или тешко повреди људе и оштети опрему. Контакт са деловима под напоном ће довести до струјног удара и опекотина, а струја из мреже може да убије. Ако је опрема неисправна, то може бити извор паљења у потенцијално запаљивој или експлозивној атмосфери.[3]
У највећем броју случајева несрећу изазвану електричном струјом узрокују неопрезност и непажња. Тако нпр. монтери, навикли да раде у близини високог напона постану временом мање опрезни и почињу занемаривати мере безбедности и не придржавају се обавезних правила и упутстава. Наиме, мање опрезни монтери врло често раде у близини високог напона и на уређајима под напоном, без предузимања одговарајућих мера заштите иако је то забрањено. Због овога много таквих и сличних несрећа широм света догодило се у постројењима високог напона, на далеководима, градилиштима и сл.
Опасност код високог напона је много већа, него код ниског напона, и велики проценат незгода завршава се смрћу унесрећеног, док је број смртних случајева код ниског напона ипак много мањи, али не и за потцјењивање, поготово на градилиштима на којима радници користе преносни електрични алат и уређаје на мокрим подлогама. Струјни удар је један од водећих узрока смртних случајева у грађевинској индустрији, па су тако нпр. само у Сједињеним Америчким Државама 2015. године пријављена 134 смртна случаја од струјног удара.[4]
Велики број струјних удара догађа се и у раду са машинама у фабрикама, али и током примена електричних апарата у домаћинствима, пољопривреди.
Такође треба нагласити да је опасности од електричне струје чешће код употребе оних уређаја који су се напајале пеко неодговарајућих или неисправних продужних каблова.
Када електрична струја која уобичајено „путује” у затвореним круговима, и нормално се креће кроз проводнике, понекад прође и кроз људско тело, оно грешком постајепостаје део електричног кола, проузрокујући електрични или струјни удар. Када особа добије струјни удар, струја тече између делова његовог тела или кроз тело у кружном току са земљом.
Струјни или електрични удар се јавља када тело постане део електричног кола, а може настати када нека особа:
дође у контакт са оба проводника у струјном колу,
омогући пут струји између неуземљеног проводника и земље,
проводни материјал, који осигурава пут струји између земље и земље.
Електричне опекотина настају директним контактом са изворима електричне енергије. Ове опекотине карактерише:[5]
Тачке на телу на којима је електрицитет ушао и изашао из тела,
Присуство неколико малих опечених подручја али са велика дубином.
Претаћа опасност од застоја срца, када кових опекотина електрицитет на свом путу кроз тело пролази кроз подручје срца.
Број електричних опекотина је у сталном порасту са повећањем броја извора електричне енергије, везаних за развој научног и технолошког напретка у свету. Свакако она повећава удобност живота, али у исто време, ставра велики ризик за настанак повреда и опекотина. На електричне опекотине отпада до 8% од свих опекотина. Електрична опекотина често је узрок инвалидности, а у неким случајевима и смрти, што их сврстава на једно од првих места по опасности.
3. Ефекти експлозије
Ефекти експлозије који могу настати дејством струје укључују;
Термини високи напон и ниски напон су релативни појмови, којима се терминолошка врши разграничење између, нискох и високог напона чија је граница 600 волти. Међутим чак и када се примењује нисконапонски струјни кругови од 120-волтне кругове, појам ниског напона је заварање. За неке људе ниски напон значи малу опасност, јер ниски напон не мора нужно значити мали ризик, зато што је разлика потенцијала само један од штетних фактора или опсаност од утицаји електричне енергије. А та разлика нисиког напон може бити — потенцијална разлика од 24 до 600 волти. Имајући ово у виду степен повреда које прате електрични удар зависи од следећа три фактора.
1. Количина струје која се проводи кроз тело
Количина струје која се проводи кроз тело зависи од потенцијалне разлике и отпора. Наиме између појединих тачака створеног електричног поља при протицању струје кроз уземљивач постоји потенцијална разлика односно напона који у неким случајевима може да угрози човека.
2. Пута струје кроз тело
3. Дужина времена у коме је особа изложена струји
Што је време проласка електричне струје кроз тело дуже, мања је подношљивост организма.
Ефекти ниске струје на човека тело се креће од привременог благог пецкања до смрти. Према истраживањима:[6]
Струја од 20 мА изазива болно грчење мишића.
Електрична енергија јачине 30мА може се издржати само пар секунди, уз грчење мишића руке и немогућност отпуштања обухваћеног проводника.
Електрични удар може повредити особу на један од следећа два начина:
Тешки шок може зауставити срце или мишиће дисања, или обоје.
Загревање струје може изазвати озбиљне опекотине, посебно на местима где струја улази и напушта тело.
Остали ефекти укључују озбиљно крварење, потешкоће при дисању и вентрикуларна фибрилација. Поред тога страујни удар, може секундарно изазвати повреду, или неку другу несрећа као резултат одговора на настали струјни удар.
У опасности од повређивања електричном струјом спадају:
Директан додир делова електричних уређаја и инсталација под напономуреди
Врсте директног додира делова електричних уређаја и инсталација под напоном су:
1. Директан додир два водича под напоном једног електричног система
1.1. Директан додир два водича под напоном – директан је спој две тачке човековог тела (нпр рука — рука, рука — обје ноге, и сл.) са:
1.1.1. Два фазна водича електричног система.
1.1.2. Једног фазног водича и неутралног водича електричног система НН, Ун=0,4 кВ.
1.2. Директан додир два водича под напоном електричног система ниског напона НН, Ун=0,4 кВ.
1.3. Директан додир два водича под напоном електричног систама високог напона ВН, Ун > 1 кВ (10 кВ, 20 кВ, 35 кВ, 110 кВ, 220 кВ, 400 кВ).
2. Директан додир једног водича под напоном једног електричног система
Директан додир једног фазног водича под напоном – је спој једне тачке човековог тела (нпр. рука, леђа, прса, и сл.) кад човек стоји на земљи, са
једним фазним водичем електричног система са уземљеном неутралном тачком.
2.1. Директан додир једног фазног водича под напоном електричног систама ниског напона НН, Ун=0,4 кВ са уземљеном неутралном тачком
2.2. Директан додир једног фазног водича под напоном електричног система високог напона ВН, Ун = 10, 20, 35, 110, 220, 400 кВ са уземљеном неутралном тачком.
3. Директан додир једног фазног водича под напоном код електричног система (мреже) са узермљеном (изолованом) тачком
Код овог система или мреже неутрална тачка извора (енергетског трансформатора, генератора) као ни једна тачка фазних водича није спојена са земљом.
Приближавање деловима уређаја под високим напономуреди
Превисоки додирни напон као последица квара на изолацији електричних уређаја ниског напонауреди
Струје ниског напона у човечијем телу првенствено угрожава нервни систем и органе крвотока (пре свега ритам срца), док су знаци повреде на површини тела релативно мали.
Повреде нервног система
Струјним ударом изазван надражај нервног система манифестује се:
лакшим или тежим поремећајима свести (од отупелости до дубоке несвестице),
грчевима мишића
одузетошћу дисајног центра и тиме тренутно зауставља дисање.
Смртни исход због оштећења нервнаог система, са једне стране доводи до парализе центра за дисање у мозгу, а са друга дуготрајни грч дисајне мускулатуре, онемогућава размену гасова у плућима, и појаву хипоксије. Струја каткада и непосредно проузрокује одузетост дисајног центра и тиме тренутно зауставља дисање.
Кад ток струје ниског напона престане да делује на тело, грчеви престају а свест се враћа, јер ова струја обично не оштећује нервне систем већ га само надражује.
Повреде циркулаторног система
Електрична струја често погађа органе крвотока: крвне судове и срце. На крвним судовима проузрокује грч који је општи и пролазан; али праћен наглим повећавањем крвног притисак, који директно не угрожава живот повређеног. Али, кад струја погоди срце, онда је живот повеђеног у највећој опасности. Наиме, струја ниског напона лако може да проузрокује такозвано треперење (фибрилацију) срца, код које врло брзо може доћи до срчаног застоја. Иако срце куца и даље, фибрилација не дозвољава правилно потискивање крви ка органима који престају да рада кад срце стане. Након неколико минута (у просеку 4 до 5 мин) настају тајна оштећења у мозгу, која се више не могу повратити и убрзо затим следи смрт.
Површинска оштећења коже на месту додира са струјом,Повреде коже
По кожи настају површинска оштећења на месту додира са струјом, којих код ниског напона често пута нема или су сразмерно мала. Најкаратеристичније су такозване „електричне белеге“: округли или овалне ефлоресценције, беле или сиво жуте боје, величине сочива или нешто већа, мало уздигнути изнад површине, а са удубљењем у средини. Оштећења је могуће наћи и на месту уласка струје у тело или изласка из тела, и то на оба краја коже, а каткада и тамо где је струја прешла на оближњу површину на телу, као на пример на прегибној страни згрченог лакта или колена, испод пазуха или између ногу.
Код повреда струјом високог напона преовлађују локалне промене, док органи крвотока и нервни систем понекад уопште нису оштећени. Ако се повређени онесвести, он се најчешче брзо освешћује, док локална оштећења повређеног струјом високог напона изазива шок, који се може развити након дан или два после повреде. Код овог шока ради се о тешком поремећају крвотоку и нервног система, а повређени, упркос великим повредама не осеца болове и не схвата сву озбиљност сопственог стања. Особа у овом шоку је при свести, а његово опште стање на изгледа је сасвим задовољавајуће. Међутим особи прети смрт ако му се на време не указе стручна помоћ. Често је чак и лекару тешко да препозна шок од струјног удара, јер су његови знаци нестални и различити.
Опасна су и крвављења, која могу да наступе у току првих 14 дана, као и уремија (због унутрашње тровање распадним продуктима, које повређени бубрези нису у стању да излуче). Такође после електричних повреда може да се појави оштећење бубрега, слично као код обимног пригњечења мишица.
Површински трагови струје високог напона по телу манифестују се углавном у облику опекотина. Ове опекотине су различитог изгледа ако је додир тела са проводником био чврст, другачије ако је био слаб или пролазан, а другачијег ако их је проузроковао лучни пламен. Поред тога опекотине могу насатати и секундарно, због паљења одеће или предмета у непосредној близини повређеног. Опекотине могу бити свих степена: од црвенила и отока, пликова, различито дубоких некроза све до угљенисаности појединог дела или великих површина тела. Специфичност ових опекотина је и та што оне испод малих површинских електричних повреда често крију неочекивано обимно, трајно оштећења дубљих делова ткива, чија се стварна природа и обим показују тек након више дана или чак висе недјеља од струјног удара.
Поред директних повреда електрична струја може да изазове и индиректне или секундарне повред због:
Снажних грчева мускулатуре — које електрична струја може да проузрокује при пролазу кроз човечије тело. Ти грчеви могу довести до преломе костију, ишчашења зглобова, повреде тетива и мишица.
Повреде услед пада са висине — са електричног стуба или приликом других физичке активности које приликом рада изводе електромонтери (пењање, спуштање, вешање, теглење, бушење, завртање, намотавање и сл.)
Механичких повреда — након убода, посекотина, раздеротина, нагњечења и слично, када настају ране са повредама: костију, крвних судова, живаца, унутрашњих органа и слично.
Повреда изазваних пожаром — када особе које гасе пожар у малим или слабо проветреним просторијама треба да употребљавају одговарајућа заштитна средства за заштиту дисајних органа од штетних димова и прашина, као и других отровних гасова.
Тровања — која се дешавају приликом рада са токсичким материјама као сто је сумпорна киселина и слично, чије су паре веома токсичне па њихово удисање изазива нагризање дисајних путева.
Како би се избегле све могуће опасности од електричне струје;
Сви њени корисници морају бити добро информисани о безбедносне мерама на раду и мерама заштити живота и имовине корисника електричне енергије, истицањем сигурносних упозорења и плаката на радном месту, јавних предавања, и других активности.
На свакој опреми, уређају и апарату морају бити означене мере упозорења од струјног удара, на видљивом месту. Ова упозорења имају за циљ да подсете кориснике на могуће опасности када употребљавају апарате, опрему и машине.
Корисници електричне енергије би требали бити редовно информисани од стране владе, невладиних организација, добављача електричне енергије и произвођача електричних производа о опасностима коришћењем телевизије, радија, плаката, јавних предавања и других средства комуникације.[8]
Струјни удар настао директним контактом
Струјни удар настао индиректним контактом
Смрт логораша у логору након директног контакта
Медији везани за чланак Опасности од електричне струје на Викимедијиној остави
