Опсерваторија Маунт Вилсон
Опсерваторија Маунт Вилсон (МWО) је астрономска опсерваторија у округу Лос Анђелес у Калифорнији, Сједињене Државе. Ова опсерваторија је лоцирана на Маунт Вилсону, врху са 1.740-метре (5.710-фоот) у Сан Габриел планинама у близини Пасадене, североисточно од Лос Анђелеса.
 | |||||||||
| Алтернативна имена | 672 МW | ||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Организација | Царнегие Институтион фор Сциенце  | ||||||||
| Код опсерваторије | 672 | ||||||||
| Локација | Маунт Вилсон, Калифорнија, САД | ||||||||
| Координате | 34° 13′ 30″ С; 118° 03′ 26″ З / 34.22503° С; 118.05719° З | ||||||||
| Алтитуда | 1.742 м (5.715 фт) | ||||||||
| Вебсајт | www | ||||||||
| Телескопи | |||||||||
| |||||||||
Опсерваторија садржи два историјски важна телескопа: Хукеров телескоп од 100 ин (2,5 м), који је био највећи апертурни телескоп од свог завршетка 1917. до 1949, и 60-инчни телескоп који је био највећи оперативни телескоп на свету када је довршен 1908. Ова опсерваторија такође садржи соларни телескоп Сноу завршен 1905, 60-стопни (18 м) соларни торањ довршен 1908, 150-стопни (46 м) соларни торањ довршен 1912, и CHARA низ, који је саградио Државни универзитет Џорџије, који је постао у потпуности оперативан 2004. године, и био је највећи оптички интерферометар на свету у то време.
Због инверзионог слоја који заробљава смог изнад Лос Анђелеса, Маунт Вилсон има стабилнији ваздух од било које друге локације у Северној Америци, што је чини идеалном за астрономију, а посебно за интерферометрију.[1] Све веће загађење светлом услед раста ширег Лос Ангелеса ограничило је способност опсерваторије да се бави астрономијом дубоког свемира, али и даље остаје продуктиван центар, а CHARA низ наставља важна звездана истраживања.
Почетни напори да се постави телескоп на планину Вилсон одвили су се током 1880-их од стране једног од оснивача Универзитета Јужне Калифорније, Едварда Фалеса Спенса, али је он преминуо пре окончања финансијских настојања.[2] Опсерваторију је осмислио и основао Џорџ Елери Хејл, који је претходно изградио телескоп од 1 метра у опсерваторији Јеркис, тада највећи телескоп на свету. Соларну опсерваторију Маунт Вилсон првобитно је финансирала Карнегијева институција из Вашингтона 1904. године, изнајмљујући земљиште у закуп од власника хотела Маунт Вилсон 1904. године. Међу условима закупа било је и то да се омогући јавни приступ.[3]
Соларни телескопи уреди
У опсерваторији Маунт Вилсону постоје три соларна телескопа. Данас се само један од ових телескопа, Соларни торањ од 60 стопа, још увек користи за соларна истраживања.
Соларни телескоп Сноу уреди
Соларни телескоп Сноу је био први телескоп који је инсталиран у новонасталој Сунчевој опсерваторији Маунт Вилсон. То је био први трајно постављени соларни телескоп на свету. Соларни телескопи су раније били преносиви како би могли да буду однети до области помрачења Сунца широм света. Овај телескоп је Јеркис опсерваторији поклонила Хелен Сноу из Чикага. Џорџ Елери Хејл, тада директор Јеркиса, је организовао да се телескоп донесе на Маунт Вилсон како би био стављен у употребу као меродавни научни инструмент. Његово примарно огледало од 24 ин (61 цм) са жижном даљином од 60 фт (18 м), заједно са спектрографом, обавило је рад на спектрима сунчевих пега од пресудног значаја, доплерско померање ротирајућег сунчевог диска и дневне соларне слике у неколико таласних дужина. Убрзо су уследила звездана истраживања, јер је за најсјајније звезде било могуће да се снимају њихови спектри уз врло дуго излагање на стакленим плочама.[4] У данашње време соларни телескоп Сноу углавном користе студенти додипломских студија који се обучавају у области соларне физике и спектроскопије.[5] Он је такође јавно коришћен за транзит Меркура преко лица Сунца 9. маја 2016. године.
60-стопни соларни торањ уреди
Соларни торањ од 60 фт (18 м) убрзо је изграђен на простору у близини телескопа Сноу. По завршетку 1908. године, дизајн вертикалног торња соларног телескопа са жижном даљином од 60 стопа омогућио је много већу резолуцију соларне слике и спектра него што би телескоп Снов могао да оствари. Већа резолуција је омогућена постављањем оптичке опреме изнад тла, чиме се избегавају изобличења проузрокована загревањем тла од Сунца. Дана 25. јуна 1908, Хејл је забележио Земаново цепање у спектру сунчеве пеге,[6] показујући први пут да магнетна поља постоје на ванземаљском објекту. Касније је дошло до открића обрнутог поларитета у сунчевим пегама новог соларног циклуса 1912. Успех 60-стопног соларног торања подстакао је Хејла да отпочне изградњу за још једног, вишег телескопског торња. Током 1960-тих година Роберт Лејтон је открио да Сунце има петоминутне осцилације и тиме је настало научно поље хелиосеизмологије.[4][7] 60-стопним соларним торњем управља Одељење за физику и астрономију Универзитета у Јужној Калифорнији.[8][9]
150-стопни соларни торањ уреди
Соларни торањ са жижном даљином од 150 фт (46 м) представља еxпанзију дизајна соларног торња својим дизајном торања у торњу. (Торањ је заправо висок 176 фт (54 м) метра.) Унутрашњи торањ подржава горњу оптичку опрему, док спољни торањ, који у потпуности окружује унутрашњи торањ, подржава куполу и подове око оптичке опреме. Овај дизајн је омогућио потпуну изолацију оптичке опреме од ефекта ветра који њише торањ. Два огледала доводе сунчеву светлост до сочива 12 ин (30 цм) које фокусира светлост доле у приземље. Изградња торња је окончана 1910. године, али незадовољавајућа оптичка опрема је проузроковала двогодишње кашњење пре него што су постављена одговарајућа дублетска сочива. Истраживања спроведана овим телескопом су укључивала соларну ротацију, поларитете сунчевих пега, дневне графичке записе изгледа сунчевих пега и мноштво истраживања магнетног поља. Овај соларни телескоп би био највећи на свету током 50 година, док се Макмах-Пирсов солар телескоп није довршен на Кит Пику у Аризони 1962. Године 1985, УЦЛА је преузео рад соларног торња од Карнегијеве опсерваторије након што је та установа донела одлуку да се обустави финансирање опсерваторије.[10]
60-инчни телескоп уреди
За телескоп од 60 инча, Џорџ Елери Хејл је 1896. добио празно огледало од 60 ин (1,5 м), које је излио Сен-Гобен у Француској, 1896. године као поклон од свог оца Вилијама Хејла. То је био то стаклени диск дебљине 19 цм и тежине 860 кг. Међутим, тек 1904. Хејл је добио средства од Карнегијевог института за изградњу опсерваторије. Брушење је почело 1905. и трајало је две године. Монтажа и конструкција телескопа одвила се у Сан Франциску и једва да је преживела земљотрес 1906. године. Превоз делова на врх планине Вилсон био је огроман задатак. Прво светло било је 8. децембра 1908. Био је то, у то време, највећи оперативни телескоп на свету.[1] Левијатан из Парсонстауна лорда Роса, телескоп од 72 инча (1,8 метара) изграђен 1845. године, био је ван употребе до 1890-их.
Иако нешто мањи од Левијатана, ивах 60-инчни телескоп је имао много предности укључујући далеко бољу локацију, стаклено огледало уместо металног спекулума и прецизан носач који је могао прецизно да прати било који правац на небу, тако да је 60-инчни телескоп представљао знатан напредак.
Телескоп од 60 инча је рефлекторски телескоп направљен за њутновске, касегрејнске и каудске конфигурације. Тренутно се користи у савијеној касегрејнскоју конфигурацији. Он је постао један од најпродуктивнијих и најуспешнијих телескопа у астрономској историји. Његов дизајн и моћ прикупљања светлости омогућили су пионирску спектроскопску анализу, мерењу паралаксе, фотографији маглина и фотометријске фотографије.[11] Иако га је по величини надмашио телескоп Хукер од 100 инча девет година касније, овај 60-инчни телескоп је остао један од највећих у употреби деценијама.
Године 1992, 60-инчни телескоп је опремљен раним адаптивним оптичким системом, Експериментом атмосферске компензације (АЦЕ). Овај 69-канални систем је побољшао потенцијалну моћ разлучивања телескопа са 0,5 до 1,0 лучних секунди на 0,07 лучних секунди. АЦЕ је развила ДАРПА за систем Стратешке одбрамбене иницијативе, а Национална научна фондација је финансирала цивилну конверзију.
Данас се телескоп користи за информисање јавности. То је други највећи телескоп на свету посвећен широј јавности. По мери направљени окулари од 10 цм су постављени на његов фокус помоћу савијене конфигурације касегрејна да би се пружио поглед на Месец, планете и објекте дубоког неба. Групе могу резервисати телескоп за вече посматрања.[12]
Референце уреди
- ^ а б Хансен, Wендy (6. 7. 2008). „Моунт Wилсон Обсерваторy ан астрономицал гем”. Лос Ангелес Тимес.
- ^ Харрис Неwмарк, Сиxтy Yеарс ин Соутхерн Цалифорниа (1916).
- ^ Wиндоw то отхер wорлдс - СГВТрибуне.цом
- ^ а б „Арцхивед цопy”. Архивирано из оригинала 12. 7. 2015. г. Приступљено 11. 8. 2015.
- ^ „Тхе ЦУРЕА Програм ат Моунт WилсонПаула C. Турнер, Кенyон Цоллеге; Јамес C. ЛоПресто, Единборо Университy; Мике Симмонс, Моунт Wилсон Обсерваторy Ассоциатион” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 04. 08. 2020. г. Приступљено 17. 09. 2020.
- ^ Тхалау, Петер; Ритз, Тхорстен; Бурда, Хyнек; Wегнер, Регина Е.; Wилтсцхко, Росwитха (18. 4. 2006). „Тхе магнетиц цомпасс мецханисмс оф бирдс анд родентс аре басед он дифферент пхyсицал принциплес”. Јоурнал оф тхе Роyал Социетy Интерфаце. 3 (9): 583—587. ПМЦ 1664646
. ПМИД 16849254. дои:10.1098/рсиф.2006.0130.
- ^ „Хисторy оф тхе 60 фоот солар тоwер”.
- ^ „Тхе Легацy оф Јудге Роберт Мацлаy Wиднеy” (ПДФ). УСЦ Университy Цоммуницатионс. 2015. Архивирано (ПДФ) из оригинала 21. 4. 2021. г. Приступљено 21. 4. 2021.
- ^ „УСЦ ат а Гланце - УСЦ Градуате Адмиссион”. 29. 10. 2013. Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г. Приступљено 27. 4. 2021.
- ^ „Тхе 150-Фоот Солар Тоwер, Хисторy”.
- ^ „Моунт Wилсон Обсерваторy”. Архивирано из оригинала 2015-09-05. г. Приступљено 2015-08-11.
- ^ „Астрономицал Обсервинг тхроугх тхе Моунт Wилсон 60-инцх Телесцопе” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 28. 12. 2013. г.
Литература уреди
- Цондон, Е. У.; Г. Х. Схортлеy (1935). Тхе Тхеорy оф Атомиц Спецтра. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 0-521-09209-4. (Цхаптер 16 провидес а цомпрехенсиве треатмент, ас оф 1935.)
- Зееман, П. (1896). „Овер де инвлоед еенер магнетисатие оп ден аард ван хет доор еен стоф уитгезонден лицхт” [Он тхе инфлуенце оф магнетисм он тхе натуре оф тхе лигхт емиттед бy а субстанце]. Верслаген ван де Геwоне Вергадеринген дер Wис- ен Натууркундиге Афдеелинг (Конинклијк Академие ван Wетенсцхаппен те Амстердам) [Репортс оф тхе Ординарy Сессионс оф тхе Матхематицал анд Пхyсицал Сецтион (Роyал Ацадемy оф Сциенцес ин Амстердам)] (на језику: Дутцх). 5: 181—184 анд 242—248. Бибцоде:1896ВМКАН...5..181З.
- Зееман, П. (1897). „Он тхе инфлуенце оф магнетисм он тхе натуре оф тхе лигхт емиттед бy а субстанце”. Пхилосопхицал Магазине. 5тх сериес. 43 (262): 226—239. дои:10.1080/14786449708620985.
- Зееман, П. (11. 2. 1897). „Тхе еффецт оф магнетисатион он тхе натуре оф лигхт емиттед бy а субстанце”. Натуре. 55 (1424): 347. Бибцоде:1897Натур..55..347З. дои:10.1038/055347а0 .
- Зееман, П. (1897). „Овер доублеттен ен триплеттен ин хет спецтрум, теwееггебрацхт доор уитwендиге магнетисцхе крацхтен” [Он доублетс анд триплетс ин тхе спецтрум, цаусед бy еxтернал магнетиц форцес]. Верслаген ван де Геwоне Вергадеринген дер Wис- ен Натууркундиге Афдеелинг (Конинклијк Академие ван Wетенсцхаппен те Амстердам) [Репортс оф тхе Ординарy Сессионс оф тхе Матхематицал анд Пхyсицал Сецтион (Роyал Ацадемy оф Сциенцес ин Амстердам)] (на језику: Дутцх). 6: 13—18, 99—102, анд 260—262.
- Зееман, П. (1897). „Доублетс анд триплетс ин тхе спецтрум продуцед бy еxтернал магнетиц форцес”. Пхилосопхицал Магазине. 5тх сериес. 44 (266): 55—60. дои:10.1080/14786449708621028.
- Рицхард Феyнман, Роберт Б. Леигхтон, Маттхеw Сандс. Тхе Феyнман Лецтурес он Пхyсицс. 3. Аддисон-Wеслеy. ИСБН 0-201-02115-3.
- Форман, Паул (1970). „Алфред Ландé анд тхе аномалоус Зееман Еффецт, 1919-1921”. Хисторицал Студиес ин тхе Пхyсицал Сциенцес. 2: 153—261. ЈСТОР 27757307. дои:10.2307/27757307.
- Гриффитхс, Давид Ј. (2004). Интродуцтион то Qуантум Мецханицс
(2нд изд.). Прентице Халл. ИСБН 0-13-805326-X. - Либофф, Рицхард L. (2002). Интродуцторy Qуантум Мецханицс. Аддисон-Wеслеy. ИСБН 0-8053-8714-5.
- Собелман, Игор I. (2006). Тхеорy оф Атомиц Спецтра. Алпха Сциенце. ИСБН 1-84265-203-6.
- Фоот, C. Ј. (2005). Атомиц Пхyсицс. ИСБН 0-19-850696-1.
Спољашње везе уреди
- Званични веб-сајт
- CHARA
- The ISI Array
- Mount Wilson Observatory Clear Sky Clock
- Letters to the MWO, 1915-1935
- Хеарст Магазинес (јануар 1931). „Телесцопе'с Фиве Тон Еyе Ис Ресторед Wитх Силвер”. Популар Мецханицс. Хеарст Магазинес. стр. 1.
- Image of the sixty inch telescope at the Mount Wilson Observatory, 1920-1939. Los Angeles Times Photographic Archive (Collection 1429). UCLA Library Special Collections, Charles E. Young Research Library, University of California, Los Angeles.