Орексин
Орексини или хипокретини су побуђивачки неуропептидни хормони које су симултано откриле две групе истраживача у мозгу пацова.[1][2]
| Препро-орексин | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||
| Идентификатори | |||||||||
| Симбол | Ореxин | ||||||||
| Пфам | ПФ02072 | ||||||||
| ИнтерПро | ИПР001704 | ||||||||
| СЦОП | 1цq0 | ||||||||
| СУПЕРФАМИЛY | 1цq0 | ||||||||
| ОПМ суперфамилија | 154 | ||||||||
| ОПМ протеин | 1wсо | ||||||||
| |||||||||
| Хипокретин (орексин) неуропептидни прекурзор | |
|---|---|
 | |
| Идентификатори | |
| Симбол | ХЦРТ |
| Алт. симболи | ППОX, ОX |
| Ентрез | 3060 |
| ХУГО | 4847 |
| ОМИМ | 602358 |
| РефСеq | НМ_001524 |
| УниПрот | О43612 |
| Остали подаци | |
| Локус | Хромозом 17 q21 |
Два сродана пептида (Орексин-А и Б, или хипокретин-1 и -2), са приближно 50% идентичним секвенцама, настају пресецањем једног прекурзорног протеина. Орексин-А/хипокретин-1 има 33 аминокиселина и два интра-ланчана дисулфидна моста, док је орексин-Б/хипокретин-2 линеарни пептид са 28 аминокиселина. Студије су показале да орексин А/хипокретин-1 можда има већи биолошки значај од орексина Б/хипокретина-2. Мада се ови пептиди производе у веома малој популацији ћелија у латералном и постериорном хипоталамусу, они имају утицај на цео мозак. Орексин пептиди се везују за два Г-протеин спрегнута орексинска рецептора, OX1 и OX2. Орексин-А се везује за оба, OX1 и OX2, са приближно једнаким афинитетом, док се орексин-Б везује углавном за OX2 и пет пута је мање потентан на OX1.[3]
Функција уреди
За орексински/хипокретински систем је иницијално сматрало да првенствено учествује у стимулацији уноса хране, на основу налаза да централна администрација орексина А/хипокретина-1 производи ту физиолошку манифестацију. Осом тога, он стимулише будност и утрошак енергије.
Будност уреди
Постоје индикације да орексин промовише будност. Недавне студије су показале да је главна улога орексинког/хипокретинског система интеграција метаболичких, циркадијурних и утицаја дубине сна којом се одређује да ли животиња треба да спава или да буде будна и активна. Орексински неурони снажно побуђују различите делове мозга који имају улогу у будности, као што су допамински, норепинефрински, хистамински и ацетилхолински сyстеми[4][5], и изгледа да имају знатан утицај у стабилизације будности и сна.
Литература уреди
- ^ Сакураи Т, Амемиyа А, Исхии M, Матсузаки I, Цхемелли РМ, Танака Х, Wиллиамс СЦ, Рицхардсон ЈА, Козлоwски ГП, Wилсон С, Арцх ЈР, Буцкингхам РЕ, Хаyнес АЦ, Царр СА, Аннан РС, МцНултy ДЕ, Лиу WС, Терретт ЈА, Елсхоурбагy НА, Бергсма ДЈ, Yанагисаwа M (1998). „Ореxинс анд ореxин рецепторс: а фамилy оф хyпотхаламиц неуропептидес анд Г протеин-цоуплед рецепторс тхат регулате феединг бехавиор”. Целл. 92 (4): 573—85. ПМИД 9491897. дои:10.1016/С0092-8674(00)80949-6.
- ^ де Лецеа L, Килдуфф ТС, Пеyрон C, Гао X, Фоyе ПЕ, Даниелсон ПЕ, Фукухара C, Баттенберг ЕЛ, Гаутвик ВТ, Бартлетт ФС, Франкел WН, ван ден Пол АН, Блоом ФЕ, Гаутвик КМ, Сутцлиффе ЈГ (1998). „Тхе хyпоцретинс: хyпотхаламус-специфиц пептидес wитх неуроеxцитаторy ацтивитy”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 95 (1): 322—7. ПМЦ 18213
. ПМИД 9419374. дои:10.1073/пнас.95.1.322.
- ^ Лангмеад ЦЈ, Јерман ЈЦ, Броугх СЈ, Сцотт C, Портер РА, Хердон ХЈ (2004). „Цхарацтерисатион оф тхе биндинг оф [3Х]-СБ-674042, а новел нонпептиде антагонист, то тхе хуман ореxин-1 рецептор”. Бр. Ј. Пхармацол. 141 (2): 340—6. ПМЦ 1574197 . ПМИД 14691055. дои:10.1038/сј.бјп.0705610.
- ^ Схерин ЈЕ, Елмqуист ЈК, Торреалба Ф, Сапер ЦБ (1998). „Иннерватион оф хистаминергиц туберомаммилларy неуронс бy ГАБАергиц анд галанинергиц неуронс ин тхе вентролатерал преоптиц нуцлеус оф тхе рат”. Ј. Неуросци. 18 (12): 4705—21. ПМИД 9614245.
- ^ Лу Ј, Бјоркум АА, Xу M, Гаус СЕ, Схиромани ПЈ, Сапер ЦБ (2002). „Селецтиве ацтиватион оф тхе еxтендед вентролатерал преоптиц нуцлеус дуринг рапид еyе мовемент слееп”. Ј. Неуросци. 22 (11): 4568—76. ПМИД 12040064.
