Орестија

Орестија, тетралогија коју је написао Есхил. Чине је три трагедије Агамемнон, Хоефоре, Еумениде и сатирска игра Протеј која није сачувана. Есхил је овом тетралогијом освојио прву награду на такмичењу 458. године пре нове ере. Ове три трагедије чине једину сачувану органску трилогију античког света.

Митска основа

Есхил је за своје трагедије преузимао грађу из хеленских митова и Хомерових епопеја. Орестија је заснована на митској причи о Агамемнону, његовом повратку из тројанског рата и убиству, и Орестовој освети Агамемнонове смрти.

Описаним догађајима у Орестији претходио је ланац злочина Пелопида. Пелоп, епонимни херој Пелопонеза, син Танталов желео је да се ожени Хиподамејом, ћерком аркадијског краља Еномаја. Еномај се бојао пророчанства да ће га погубити будући зет па је просцима наметао трке.Њему је Ареј поклонио кобиле брже од северног ветра. Током трке убијао је просце. Пошто је убио 12 принчева умешају се богови са Олимпа. Посејдон поклони Пелопу златне крилате коње и крилату кочију. Пелоп обећа Миртилу, краљевом кочијашу, пола краљевства и прву брачну ноћ са Хиподамејом, ако изда Еномаја. Миртил пристане, распадну се кочије Еномаје и он погине, а Пелоп победи. Кад је Миртил затражио своју награду Пелоп га баци са кочија у море. Док се давио, Миртил је проклео Пелопа и његове потомке. Његова клетва је стигла Пелопове синове Атреја и Тијеста који су се борили за власт над Микеном. Тијест заведе Атрејеву жену. Атреј убије Тијестову децу и послужи њиховим месом Тијеста. Кад се Тијест најео меса, Атреј му изнесе удове деце. Тијестов син Егист убије Атреја и постави оца за владара. Атрејев син Агамемнон збаци Тијеста са престола. Агамемнон се оженио Клитемнестром, ћерком спартанског краља Тиндареја. Менелај, његов брат, оженио се другом сестром Хеленом и у мираз добио спартански престо. У тројанском походу, на Аулиди, Агамемнон жртвује своју ћерку Ифигенију богињи Артемиди да умири море. После пада Троје креће назад у Арг са пророчицом Касандром, Пријамовом ћерком. Очекује га Клитеменстра чији је љубавник у међувремену постао Егист. Ту почиње Орестија.

Морална питања

Морална питања која покреће Есхил су сложена. У Орестији се истичу два морална принципа која се доводе у везу са Зевсом: ко скриви страда, такав је закон и тако ће бити докле је Зевса и смртном створу Зевс је показао којим путем ум да иде: патњама се памет стиче. У вези с тим Есхил проповеда старо етичко-религиозно начело хеленског морала – ничег превише, ништа преко мере. Његова етика је етика мере. Богови будно пазе да човекова снага и среће не преврше досуђену меру. Ко се оглуши о овај општи божански принцип мора да испашта. Код Есхила, кривица која је узрок трагичног страдања главног јунака је наследна. Грех предака се преноси на потомство. Заправо, кривица се не преноси као бесмислен случај на потомство, већ се гресима предака придружују греси потомака. По Есхилу, човекову судбину одређује његов карактер, па тако он тек својим деловањем изазива несрећну судбину и страдање. Поред тога, кривица је и кужна, односно кажњавање појединца може захтевати пропаст читаве заједнице као у случају Париса и Троје. Моћ кривице да производи нову кривицу пројектована је као какав зао дух или дружина злих духова. I на крају иза свега стоји Зевсова воља, иза свих ових сложених односа и дејстава људских и демонских циљева.

Политичка димензија

У време Есхила морал и политика се нису одвајали, али се у књижевним интерпретацијама обично посебно разматрају ова два аспекта. Предмет ове трилогије је човекова кривица заснована на теомахији (побуни против опших божанских принципа) и њено откајање, али она у исто време поседује и политичку димензију, причу о оснивању Ареопага, уметнуте стихове у финалу Еумениде о опасности од грађанског рата. Радња трагедије је смештена у митско време, неколико година после тројанског рата, али писац уноси рефлексе новог доба и новог друштвеног поретка.