Организација Уједињених нација за индустријски развој

Организација Уједињених нација за индустријски развој (енгл. United Nations Industrial Development Organization - UNIDO) је специјализована агенција у систему Уједињених нација, са седиштем у Бечу, Аустрија. Примарни циљ ове организације је промоција и убрзавање индустријског развоја у земљама у развоју и земљама са економијама у транзицији и промовисање међународне индустријске кооперације. Она је исто тако члан Развојне групе Уједињених народа.[1]

Организација Уједињених нација за индустријски развој
СкраћеницаUNIDO / ONUDI
Основана1966 (претворена у специјализовану агенцију 1985. године)
Датум оснивања1966 (претворена у специјализовану агенцију 1985. године)
ТипСпецијализована агенција УН
Правни статусактивна
СедиштеБеч, Аустрија
ХеадГерд Милер
Веб-сајтwww.unido.org

Преглед уреди

UNIDO верује да конкурентна и еколошки одржива индустрија има кључну улогу у убрзавању привредног раста, смањењу сиромаштва и остваривањ Миленијумских циљева развоја. Организација стога ради на побољшању квалитете живота сиромашних у свету, користећи своје глобалне ресурсе и стручност у следећа три међусобно повезана тематска подручја:

  • Смањење сиромаштва путем производних активности;
  • Изградња трговинских капацитета; и
  • Енергија и околина.

Активности у тим подручјима строго су усклађене са приоритетима садашње развојне декаде Уједињених народа и повезаним мултилатералним декларацијама, а одражавају се у изјави о дугорочној визији, пословном плану и средњорочним програмским оквирима УНИДО-а.

Како би се испунили ти циљеви, УНИДО

  • помаже земљама у развоју у формулисању развојних, институционалних, научних и технолошких политика и програма у подручју индустријског развоја;
  • анализира трендове, шири информације и координира активности у њиховом индустријском развоју;
  • делује као форум за консултације и преговоре усмерене на индустријализацију земаља у развоју; и
  • пружа техничку сурадњу земљама у развоју за спровођење њихових развојних планова за одрживу индустријализацију у њиховим јавним, кооперативним и приватним секторима.

УНИДО стога углавном делује у земљама у развоју, с владама, пословним асоцијацијама и појединачним предузећима. „Сервисни модули” организације су Индустријска управа и статистика, Инвестиције и промоција технологије, Индустријска конкурентност и трговина, Развој приватног сектора, Агро-индустрије, Одржива енергија и климатске промене, Монтреалски протокол, и Управљање ресурсима околине.

УНИДО је успостављен као УН програме 1966. године са седиштем у Бечу, Аустрија, а постао је специјализована агенција Уједињених народа 1985. године. Године 2004, УНИДО је успоставио програм УНИДО амбасадора добре воље. Године 2009, УНИДО је креирао нову водећу публикацију, Making It: Industry for Development.[2]

Подаци уреди

У јануару 2017. су 168 земље биле УНИДО чланице.[3] Организација има 670 запослених у седишту и у теренским представништвима у око 80 земаља, и ослања се на услуге од око 2.800 међународних и националних стручњака годишње (око 50% из земаља у развоју), који раде на пројектним задацима широм света.

Процењени укупни обим УНИДО операција за двогодишњи период 2012–2013. је 460 милиона евра, а вредност испоруке техничке сарадње у 2012. износила је 189,2 милиона долара.[4]

УНИДО седиште је лоцирано у Бечком међународном центру, УН кампусу у које се исто тако налазе Међународна агенција за нуклеарну енергију, Одељење Уједињених нација за дроге и криминал и Припремна комисија за Организацију споразума о свеобухватној забрани испитивања.

Управа уреди

Чланство уреди

 
  Чланови, листа А
  Чланови, листа Б
  Чланови, листа C
  Чланови, листа D
  бивши учесници

Чланови УН, или УН специјализоване агенције, или ИАЕА, имају право чланства у УНИДО.[5] Процес стицања чланства у овој организацији остварује се постајањем учесника у њеном Уставу. Статус посматрача се отвара, по захтеву, онима који уживају такав статус у Генералној скупштини Уједињених нација, осим ако Генерална конференција УНИДО не одлучи другачије. Конференција је овлашћена да позове друге посматраче да учествују у раду Организације у складу са релевантним правилима процедуре и одредбама Устава.

Дана 17. маја 2018. је било 168 земаља које су чланице УНИДО,[6][3][7] све од којих су чланице УН. УНИДО чланови се деле у четири листе.[8] Листа А се састоји од свих УНИДО земаља у Афричким + Азијским групама УН (заједно са Израелом, изузев Кипра и Јапана). Листа Б се састоји од свих УНИДО земаља у WЕОГ групи УН (заједно са Кипром и Јапаном, и без Израела). Листа C се састоји од свих УНИДО земаља у ГРУЛАЦ групи УН. Листа D се састоји од свих УНИДО земаља у Источно Европској групи УН.

Листе, оригинално дефинисане у Резолуцији Генералне скупштине 2152[9] и УНИДО уставу,[10] служе за уравнотежење географске дистрибуције заступљености држава чланица у Одбору за индустријски развој[11] и Одбору за програм и буџет.[12]

УНИДО је једна од две УН специјализоване агенције где су чланови раздвојени у групе. Друга је ИФАД. УНИДО листа Б, је слична са ИФАД листом А – која се превасходно састоји од развијених земаља,[13] док је сет осталих чланова УНИДО сличан сету осталих чланова ИФАД - који углавном чине земље у развоју.[13]

Референце уреди

  1. ^ „Арцхивед цопy”. Архивирано из оригинала 11. 05. 2011. г. Приступљено 15. 05. 2012. 
  2. ^ Макинг Ит: Индустрy фор Девелопмент. Архивирано из оригинала 09. 11. 2020. г. Приступљено 14. 01. 2019. 
  3. ^ а б „Мембер Статес”. УНИДО. Архивирано из оригинала 03. 07. 2013. г. Приступљено 10. 02. 2017. 
  4. ^ „УНИДО Аннуал Репорт 2012” (ПДФ). УНИДО. Архивирано из оригинала (ПДФ) 13. 10. 2013. г. Приступљено 05. 07. 2013. 
  5. ^ „УНИДО Цонститутион, паге 8.” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 10. 07. 2010. г. Приступљено 14. 01. 2019. 
  6. ^ „Мембер Статес Лист”. УНИДО. Архивирано из оригинала 01. 10. 2019. г. Приступљено 07. 12. 2018. 
  7. ^ „УНИДО Цонститутион статус”. Унитед Натионс. Архивирано из оригинала 27. 12. 2010. г. 
  8. ^ „Мембер Статес аццординг то листс”. УНИДО. Приступљено 27. 11. 2012. 
  9. ^ „Генерал Ассемблy ресолутион 2152” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 05. 01. 2017. г. Приступљено 14. 01. 2019. 
  10. ^ „УНИДО Цонститутион” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 02. 03. 2012. г. Приступљено 14. 01. 2019. 
  11. ^ УНИДО Цонститутион, Артицле 9
  12. ^ УНИДО Цонститутион, Артицле 10
  13. ^ а б „Ацтивитиес - Тхе Интернатионал Фунд фор Агрицултурал Девелопмент (ИФАД) - продуцт, авераге, ареа, цропс, аннуал, инфраструцтуре, футуре, полицy”. www.натионсенцyцлопедиа.цом. 

Литература уреди

Spoljašnje veze уреди