Организација незаступљених нација и народа

Организација незаступљених нација и народа (УНПО) је међународна организација основана с циљем давања глас непредстављеним и маргинализованим нацијама и народима широм света. Она је формирана 11. фебруара 1991.[3][4] у Хагу, Холандија. Њене чланове чине аутохтони народи, мањине и непризнате или окупиране територије.

Организација незаступљених нација и народа (енгл. Unrepresented Nations and Peoples Organization, UNPO)
Флаг оф Организација незаступљених нација и народа (енгл. Unrepresented Nations and Peoples Organization, UNPO)
Застава
Лого оф Организација незаступљених нација и народа (енгл. Unrepresented Nations and Peoples Organization, UNPO)
Лого
Чланови УНПО-а. Бивши чланови су обележени тамно сивом бојом.
Чланови УНПО-а. Бивши чланови су обележени тамно сивом бојом.
СедиштеБрисел, Белгија
Мемберсхип44 групе[1]
Лидери
• Генерални секретар[2]
Ралф Ј. Банч III
(2018–пресент)
• Председник[2]
Една Адам Исмаил
• Вицепредседник[2]
Долкун Иса
Абдирахман Махди
Естаблисхмент11. фебруар 1991
Вебсајт
http://www.unpo.org/

УНПО ради на развијању разумевања и поштовања права на самоопредељење, пружа савете и подршку у вези са питањима међународног признања и политичке аутономије, обучава групе како да се ефикасно залажу за њихове циљеве и директно заговара међународни одговор на кршења људских права почињена над групама чланицама УНПО-а. Неке бивше чланице, попут Јерменије, Источног Тимора, Естоније, Летоније, Грузије и Палауа, стекле су пуну независност и придружиле се Уједињеним нацијама (УН).[5][6]

Историја

уреди

УНПО су током 1980-их осмислили лидери покрета за самоопредељење, Линарт Мал из Конгреса Естоније, Еркин Алптекин из Источног Туркестана и Лоди Гиари са Тибета, заједно са Михаел ван Валт ван Праагом, дугогодишњим саветником за међународно право 14. Далај Ламе. Оснивачи су били представници националних покрета Естоније, Летоније, Тибета, Кримских Татара, Јерменије, Грузије, Татарстана, Источног Туркестана, Источног Тимора, аустралијских Абориџина, Кордиљера, Грчке мањине у Албанији, Курдистана, Палауа, Тајвана и Западне Папуе.[7] Кључни циљ УНПО-а био је, и остаје, репликовање успеха 14. Далај Ламе и ненасилне поруке Тибетанског народа док су суочени са угњетавањем и окупацијом.[8][9]

Циљеви

уреди

Визија УНПО-а је да афирмише демократију као основно људско право, спроведе људска, грађанска и политичка права широм света, одржи универзално право на аутономију и самоопредељење и даљи федерализам. Она подстиче ненасилне методологије за постизање мирних решења сукоба и угњетавања. УНПО подржава чланове у поштовању њихових људских и културних права и очувању њиховог окружења. Организација пружа форум за умрежавање чланова и помаже им у учешћу на међународном нивоу.[8]

Иако чланови УНПО-а често имају различите циљеве, заједничко им је једно: углавном нису дипломатски представљени (или само са мањинским статусом, као што је посматрач) у великим међународним институцијама, попут Уједињених нација (УН). Као резултат тога, ограничен је досег глобалних тела задужених за заштиту људских права и решавање сукоба у адресирању њихових проблема.[8]

УНПО је посвећен сету од пет принципа садржаних у његовом споразуму:

Сви чланови морају да потпишу и да се придржавају УНПО пакта.[10] Чланови УНПО-а морају бити ненасилни.[11]

Чланови

уреди

Следеће земље су наведене као чланови УНПО-а.[12]

Оригинални чланови су наведени сарозе позадином и задебљаним фонтом.

Члан Датум приступа Представљен са Реф
  Абхазијци 6. август 1991. Министарство спољашњих послова Републике Абхазија [13]
  Аћех 11. фебруар 1991. Аћех-Суматрански националноослободилачки фронт [14]
  Африканери 15. мај 2008. Фреедом Фронт Плус [15]
  Ахвази 14. новембар 2003. Странка демократске солидарности Ахваза [16]
  Јужно Камерунци 28. март 2018. Јужнокамерунски владајући савет [17]
  Асирци 6. август 1991. Асирски универзални савез [18]
  Белуџистанци 1. март 2008. Национална партија Белуџистана (Менгал) [19]
  Бароци 23. новембар 2013. Национални савез за слободу Бароца [20]
Белахи 6. јун 2017. Малијско удружење за очување културе Белаха [21]
  Бијафријци 31. јул 2020. Покрет за актуелизацију суверене државе Бијафра/Покрет за независност Бијафре [1][22]
  Бретањци 8. јун 2015. Kelc’h An Dael [23]
  Каталонци 14. децембар 2018. Каталонска национална скупштина [24]
  Читагонгски горски регион 6. август 1991. Parbatya Chattagram Jana Samhati Samiti [25]
  Округ Колумбија (Вашингтон, DC) 4. децембар 2015. D.C. државност, конгресно изасланство [26]
  Кримски Татари 11. фебруар 1991. Мили Мејлис [27]
  Источни Туркестанци 11. фебруар 1991. Светски ујгурски конгрес [28]
  Гилгит-Балтистанци 20. септембар 2008. Гилгитско-балтистанска демократска алијанса [29]
  Гвамци 31. јул 2020. Влада Гвама [1][22]
Харатинци 18. септембар 2011. Иницијатива за оживљавање аболицијског покрета у Мауританији [30]
  Хмонги 2. фебруар 2007. Светски конгрес хмоншког народа [31]
  Ирански Курдистанци 2. фебруар 2007. Демократска партија Инанског Курдистана и Комала партија Иранског Курдистана [32]
  Кабилци 6. јун 2017. МАК-Анавад [33]
  Кмерски Кроми 15. јул 2001. Кмерска кампућијско-кромска федерација [34]
Датотека:Флаг оф тхе Лезги пеопле.свг Лезгини 7. јул 2012. Федерална лезгинска национална и културна аутономија [35]
  Мадеши 14. октобар 2017. Алијанса за независност Мадеша [36]
  Нагалимци 23. јануар 1993. Национални социјалистички савет Нагалима [37]
  Огаденци 6. фебруар 2010. Огаденски народноослободилачки фронт [38]
  Огонци 19. јануар 1993. Покрет за опстанак Онског народа [39]
  Оромци 19. децембар 2004. Оромски ослободилачки фронт [40]
  Рехоботски Бастери 2. фебруар 2007. Капетански савет [41]
Речне расе Замбезија 31. јул 2020. Покрет за опстанак Речних раса Замбезија [1][22]
  Савојци 15. јул 2014. Привремена влада државе Савоја [42]
  Синди 19. јануар 2002. Светски синдски институт [43]
  Сомалиландијци 19. децембар 2004. Влада Сомалиланда [44]
  Јужни Молуку 6. август 1991. Република Јужни Малоку [45]
  Јужни Азербејџанци 2. фебруар 2007. Јужноазербејџанска демократска партија [46]
  Јужномонголци 2. фебруар 2007. Јужномонголски информациони центар за људкс права [47]
  Сулујци 5. јануар 2015. Сулу фондација девет етничких племена [48]
  Тајванци 11. фебруар 1991. Тајванска фондација за демократију [49]
  Тибетанци 11. фебруар 1991. Централна тибетанска администрација [50]
  Западни Балуџистанци 26. јун 2005. Балуџистанска народна партија [51]
  Западни Тоголандијци 2017. Фондација завичајне студије [52]
Јорубци 31. јул 2020. Јорубски светски конгрес [1][22]

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д „УНПО Wелцомес 5 Неw Мемберс!”. унпо.орг. 3. 8. 2020. Приступљено 7. 8. 2020. 
  2. ^ а б в „УНПО Организатионал Струцтуре”. УНПО. Приступљено 30. 1. 2015. 
  3. ^ „УНПО Wорлд Статесман.орг”. Wорлдстатесман. Приступљено 7. 2. 2012. 
  4. ^ „Абоут УНПО”. УНПО. Приступљено 7. 2. 2012. 
  5. ^ Барбара Цроссетте, Тхосе Кноцкинг, Унхеедед, ат УН'с Доорс Финд Цхампион, Неw Yорк Тимес, 18 Децембер 1994.
  6. ^ Тисхков, Валерие, Ан Антхропологy оф НГОс Архивирано на сајту Wayback Machine (29. фебруар 2012), Eurozine, July 2008
  7. ^ Simmons (ур.). Unrepresented Nations and Peoples Organization Yearbook 1995. Kluwer Law International. стр. 1—3. ISBN 90-411-0223-X. 
  8. ^ а б в UNPO 20 th Anniversary Publication: Twenty Years of Promoting Nonviolence, Human Rights and Self Determination (PDF). The Hague, Netherlands: UNPO. 2011. 
  9. ^ Gluckman, Ron (1998). „World's wanna-be republics find a home with UNPO”. Asiaweek. Приступљено 4. 11. 2010. 
  10. ^ „UNPO: UNPO Covenant”. unpo.org. Приступљено 2019-12-21. 
  11. ^ Bob, Clifford (2005). The Marketing of Rebellion: Insurgents, Media, and International Activism. Cambridge University Press. стр. 47–48, 76–77. 
  12. ^ „Members”. UNPO. Приступљено 20. 6. 2020. 
  13. ^ „UNPO: Abkhazia”. unpo.org. 16. 2. 2015. Приступљено 24. 1. 2019. 
  14. ^ „UNPO: Acheh”. unpo.org. 19. 1. 2018. Приступљено 24. 10. 2019. 
  15. ^ „UNPO: Afrikaners”. unpo.org. 28. 7. 2017. Приступљено 24. 1. 2019. 
  16. ^ „UNPO: Ahwazi”. unpo.org. 9. 11. 2017. Приступљено 24. 1. 2019. 
  17. ^ „UNPO: Ambazonia”. unpo.org. 26. 3. 2018. Приступљено 24. 1. 2019. 
  18. ^ „UNPO: Assyria”. unpo.org. 19. 1. 2018. Приступљено 24. 1. 2019. 
  19. ^ „UNPO: Balochistan”. unpo.org. 5. 4. 2018. Приступљено 24. 1. 2019. 
  20. ^ „UNPO: Barotseland”. unpo.org. 18. 8. 2015. Приступљено 24. 1. 2019. 
  21. ^ „UNPO: Bellah People”. unpo.org. 6. 7. 2017. Приступљено 24. 1. 2019. 
  22. ^ а б в г „Guam: Territory to be Inducted into UNPO”. unpo.org. 31. 7. 2020. Приступљено 7. 8. 2020. 
  23. ^ „UNPO: Brittany”. unpo.org. 8. 7. 2015. Приступљено 24. 1. 2019. 
  24. ^ „UNPO: UNPO Welcomes the Assemblea Nacional Catalana as its Newest Member”. unpo.org. 10. 1. 2019. Приступљено 31. 1. 2019. 
  25. ^ „UNPO: Chittagong Hill Tracts”. unpo.org. 31. 5. 2018. Приступљено 24. 1. 2019. 
  26. ^ „UNPO: District of Columbia (Washington, DC)”. unpo.org. 4. 12. 2015. Приступљено 24. 1. 2019. 
  27. ^ „UNPO: Crimean Tatars”. unpo.org. 19. 10. 2017. Приступљено 24. 1. 2019. 
  28. ^ „UNPO: East Turkestan”. unpo.org. 16. 12. 2015. Приступљено 24. 1. 2019. 
  29. ^ „UNPO: Gilgit Baltistan”. unpo.org. 11. 9. 2017. Приступљено 24. 1. 2019. 
  30. ^ „UNPO: Haratin”. unpo.org. 10. 4. 2017. Приступљено 24. 1. 2019. 
  31. ^ „UNPO: Hmong”. unpo.org. 17. 7. 2017. Приступљено 24. 1. 2019. 
  32. ^ „UNPO: Iranian Kurdistan”. unpo.org. Приступљено 24. 1. 2019. 
  33. ^ „UNPO: Kabylia”. unpo.org. 6. 7. 2017. Приступљено 24. 1. 2019. 
  34. ^ „UNPO: Khmer-Krom”. unpo.org. 30. 1. 2018. Приступљено 24. 1. 2019. 
  35. ^ „UNPO: Lezghin”. unpo.org. 19. 10. 2017. Приступљено 24. 1. 2019. 
  36. ^ „UNPO: Madhesh”. unpo.org. 31. 10. 2017. Приступљено 24. 1. 2019. 
  37. ^ „UNPO: Nagalim”. unpo.org. 17. 9. 2018. Приступљено 24. 1. 2019. 
  38. ^ „UNPO: Ogaden”. unpo.org. 12. 2. 2010. Приступљено 24. 1. 2019. 
  39. ^ „UNPO: Ogoni”. unpo.org. 11. 9. 2017. Приступљено 24. 1. 2019. 
  40. ^ „UNPO: Oromo”. unpo.org. 12. 2. 2015. Приступљено 24. 1. 2019. 
  41. ^ „UNPO: Rehoboth Basters”. unpo.org. 11. 2. 2015. Приступљено 24. 1. 2019. 
  42. ^ „UNPO: Savoy”. unpo.org. 8. 7. 2015. Приступљено 24. 1. 2019. 
  43. ^ „UNPO: Sindh”. unpo.org. 6. 2. 2018. Приступљено 24. 1. 2019. 
  44. ^ „UNPO: Somaliland”. unpo.org. 1. 2. 2017. Приступљено 24. 1. 2019. 
  45. ^ „UNPO: South Moluccas”. unpo.org. 25. 3. 2008. Приступљено 24. 1. 2019. 
  46. ^ „UNPO: Southern Azerbaijan”. unpo.org. 31. 1. 2017. Приступљено 24. 1. 2019. 
  47. ^ „UNPO: Southern Mongolia”. unpo.org. 25. 3. 2008. Приступљено 24. 1. 2019. 
  48. ^ „UNPO: Sulu”. unpo.org. 5. 1. 2015. Приступљено 24. 1. 2019. 
  49. ^ „UNPO: Taiwan”. unpo.org. 19. 7. 2018. Приступљено 24. 1. 2019. 
  50. ^ „UNPO: Tibet”. unpo.org. 23. 5. 2018. Приступљено 24. 1. 2019. 
  51. ^ „UNPO: West Balochistan”. unpo.org. 22. 8. 2017. Приступљено 24. 1. 2019. 
  52. ^ „UNPO: Western Togoland”. unpo.org. 15. 11. 2017. Приступљено 24. 1. 2019. 

Spoljašnje veze

уреди