Органофосфат (понекад скраћен на ОП) или фосфатни естар I је генерални назив за естре фосфорне киселине. Многе од најважнијих биохемикалија су органофосфати, укључујући и ДНК и РНК, као и многи од кофактора који су битни за живот. Органофосфати су основа многих инсектицида, хербицида и нервних агенса. Агенција за заштиту животне средине САД наводи органофосфате као веома високо акутно токсична једињења за пчеле, дивље животиње и људе.[1] Недавне студије указују на могућу везу са штетним ефектима у неуробихејвиоралном развоју фетуса и деце, чак и на веома ниском нивоу изложености. Органофосфати се нашироко користи као растварачи, пластификатори и ЕП адитиви.

Општа хемијска структура органофосфата

Органофосфати се широко употребљавају, како у природним и синтетичким апликацијама због лакоће повезивања органских група:

ОП(ОХ)3 + РОХ → ОП(ОХ)2(ОР) + Х2О;
ОП(ОХ)2(ОР) + Р'ОХ → ОП(ОХ)(ОР)(ОР') + Х2О;
ОП(ОХ)(ОР)(ОР') + Р"ОХ → ОП(ОР)(ОР')(ОР") + Х2О.

Естри фосфата имајући ОХ киселинске групе и деломично су депротонисани у воденом раствору. На примјер, ДНК и РНК су полимери типа [ПО2(ОР)(ОР')]н. Полифосфати такође формирају естре; важан пример полифосфатног естера је аденозин трифосфат (АТП), који је моноестер трифосфорне киселине (Х5П3О10). Он је главни носилац промета енергије у ћелијском метаболизму.

Алкохоли се могу одвојити од фосфатних естера путем хидролизе, што је супротно од горе наведених реакција. Из тог разлога, фосфатни естери су заједнички носитељи органских група у биосинтези.[2][3]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Басиц Информатион”. Цлотхианидин – Регистратион Статус анд Релатед Информатион. У.С. ЕПА. 2012-07-27. 
  2. ^ Бајровић К, Јеврић-Чаушевић А., Хаџиселимовић Р., Ед. (2005): Увод у генетичко инжењерство и биотехнологију. Институт за генетичко инжењерство и биотехнологију (ИНГЕБ), Сарајево, ISBN 9958-9344-1-8.
  3. ^ Берберовић Љ., Хаџиселимовић Р., Диздаревић I. (1986): Медицинска антропологија. Свјетлост, Сарајево, ISBN 86-01-00364-8.

Spoljašnje veze уреди