P2Y receptor
P2Y рецептори су фамилија пуринских рецептора, Г протеин-спрегнутих рецептора које стимулишу нуклеотиди попут ATP, ADP, UTP, UDP и UDP-глукоза. До сада, 12 људских P2Y рецептора је било клонирано: P2Y1, P2Y2, P2Y4, P2Y5, P2Y6, P2Y8, P2Y9 (или GPR23), P2Y10, P2Y11, P2Y12, P2Y13 и P2Y14.[1]
P2Y рецептори су присутни у скоро свим људским ткивима. Они испољавају бројне биолошке функције које су базиране на њиховим Г-протеин спрегама.
Спреге уреди
Биолошки ефекти активације P2Y рецептора су зависни од начина на који су спрегнути у низводним сигналним путевима, били путем Gi, Gq/11 или Gs G протеини. Људски P2Y рецептори имају следеће G протеин спреге:
| Протеин | Ген | Спрега | Нуклеотид |
| P2RY1 | P2RY1 | Gq/11 | ADP |
| P2RY2 | P2RY2 | Gq/11 | ATP, UTP |
| P2RY4 | P2RY4 | Gi и Gq/11 | UTP |
| P2RY5 / LPA6 | LPAR6 | Лизофосфатидна киселина[2] | |
| P2RY6 | P2RY6 | Gq/11 | UDP |
| P2RY8 | P2RY8 | орфан рецептор | |
| P2RY9 / LPAR4 / GPR23 | LPAR4 | Лизофосфатидна киселина | |
| P2RY10 | P2RY10 | орфан рецептор | |
| P2RY11 | P2RY11 | Gs и Gq/11 | ATP |
| P2RY12 | P2RY12 | Gi | ADP |
| P2RY13 | P2RY13 | Gi | ADP |
| P2RY14 | P2RY14 | Gq/11 | UDP-глукоза |
Бројеви P2Y рецептора нису консекутивни зато што се за неколико рецептора (P2Y3, P2Y5, P2Y7, P2Y8, P2Y9, P2Y10) мислило да су P2Y рецептори кад су клонирани, док они то заправо нису.
P2Y3 је авијарни хомолог сисарског P2Y6 рецептора.[3]
Клинички значај уреди
- P2Y2 је потенцијални циљ за лечење цистичне фиброзе.[4]
- P2Y11 је регулатор имунских одговора. Распрострањени полиморфизам овог гена, који је присутан код скоро 20% људи Северно Европског порекла, доприноси повећаном ризику миокардијалне инфаркције. Из тог разлога је P2Y11 интересантна протеинска мета за развој лекова за лечење миокардијалне инфаркције.[5]
- На P2Y12 dejstvuje antitrombocitni lek klopidogrel[6] i drugi tienopiridini.
Reference уреди
- ^ Abbracchio MP, Burnstock G, Boeynaems JM, Barnard EA, Boyer JL, Kennedy C, Knight GE, Fumagalli M, Gachet C, Jacobson KA, Weisman GA (2006). „International Union of Pharmacology LVIII: update on the P2Y G protein-coupled nucleotide receptors: from molecular mechanisms and pathophysiology to therapy”. Pharmacol. Rev. 58 (3): 281—341. PMID 16968944. doi:10.1124/pr.58.3.3.
- ^ Pasternack SM, von Kügelgen I, Aboud KA, Lee YA, Rüschendorf F, Voss K, Hillmer AM, Molderings GJ, Franz T, Ramirez A, Nürnberg P, Nöthen MM, Betz RC (2008 Mar). „G protein-coupled receptor P2Y5 and its ligand LPA are involved in maintenance of human hair growth”. Nature Genetics. 40 (3): 329—34. PMID 18297070. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ) - ^ Li Q, Olesky M, Palmer RK, Harden TK, Nicholas RA (1998). „Evidence that the p2y3 receptor is the avian homologue of the mammalian P2Y6 receptor”. Mol Pharmacol. 54 (3): 541—6. PMID 9730913.
- ^ Kellerman D, Evans R, Mathews D, Shaffer C (2002). „Inhaled P2Y2 receptor agonists as a treatment for patients with Cystic Fibrosis lung disease”. Adv. Drug Deliv. Rev. 54 (11): 1463—74. PMID 12458155. doi:10.1016/S0169-409X(02)00154-0.
- ^ Amisten S, Melander O, Wihlborg AK, Berglund G, Erlinge D (2007). „Increased risk of acute myocardial infarction and elevated levels of C-reactive protein in carriers of the Thr-87 variant of the ATP receptor P2Y11”. Eur. Heart J. 28 (1): 13—8. PMID 17135283. doi:10.1093/eurheartj/ehl410.
- ^ Herbert JM, Savi P (2003). „P2Y12, a new platelet ADP receptor, target of clopidogrel”. Seminars in vascular medicine. 3 (2): 113—22. PMID 15199474. doi:10.1055/s-2003-40669.
Literatura уреди
- Ivar von Kügelgen: Pharmacology of mammalian P2X- and P2Y-receptors, BIOTREND Reviews No. 03, September 2008,© 2008 BIOTREND Chemicals AG
- „P2Y Receptors”. IUPHAR Database of Receptors and Ion Channels. International Union of Basic and Clinical Pharmacology. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г.
Spoljašnje veze уреди
- Purinergic+P2+receptors на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)