ПЕТ радиофармацеутици
ПЕТ радиофармацеутици су медицинска средства која садрже радионуклиде који емитују позитроне, и без којих је незамислив медиицински имиџин заснован на примени позитронске емисиона томографије (ПЕТ). Разлог за њихову примену је, у првом реду, велика осетљивост заједно са могућношћу праћења процеса у затвореном систему какав је људско тело, спољним детекторима. Док су истовремено концентрације радиоактивних лекова тако мале да не стварају никакав фармакодинамиски учинак.[1]
Основне информације уреди
ПЕТ (позитронска емисиона томографија) је моћна техника снимања која може пружити квантитативне информације о дистрибуцији радиофармацеутика, који су позитронски емитери у телу. Позитронски емитери (ß +) су позитивно набијене бета честице, које се емитују када је атом богат протонима. Како позитрон има само пролазно постојање, он након што изгуби сву своју кинетичку енергију, ступа у интеракцију са електроном и уништава се. I маса позитрона и електрона се претварају у енергију током анихилације у два 511 КеВ фотона који се емитују један на други у 180 анг. ПЕТ (позитронска емисиона томографија) се заснива на детекцији случајности ових двају фотона.
Детекција коинциденције је та која која као моћна метода повећава осјетљивост и динамичку способност ПЕТ-а. Док системи ПЕТ камера садрже прстен детектора који окружује пацијента.
Врсте радионуклида у радиофармацеутицима уреди
Најчешће коришћени радионуклиди у радиофармацеутицима су;
- 11C (t1/2 20.4 min),
- 15O (t1/2 2.1 min),
- 13N (t1/2 10 min) ,
- 18F (t1/2 110 min),
који имају кратке периоде полураспада и као такви ограничавају време синтезе, као и клиничку употребу радиофармацеутика. Оно што им даје предност у односу на остале (не-ПЕТ) радиофармацеутике је то што су лиганди.[а] који се употребљавају у радиофармацеутицима као аналози биолошких молекула и стога приказују праву слику биолошког процеса, након њиховог „in-vivo“ убризгавања. Тако је, на пример, 18F-флуородеоксиглукоза (FDG) аналог глукозе и зато се користи за проучавање ћелијског метаболизма.
У ПЕТ имиџингу се до данас користио велики број радиофармацеутика, али се само ограничен број њих чећће користи у клиничке сврхе. Скоро сваки од њих је обележен једним од четири уобичајна позитронска емитера: 11C, 13N, 15О и 14F. Ипак највише се користи 18F пошто има релативно дугачак период полураспада (110 минута), што омогућава његов транспорт на удаљена места у телу.
Најчешће коришћени ПЕТ радиофармацеутици уреди
Међу најчешће коришћеним радиофармацеутицима спадају:
- 18F-натријум флуорид,
- 18F-флуородеоксиглукоза (ФДГ),
- 6-18F-L-флуородопа,
- 18F-флуоротимидин (ФЛТ),
- 15O-вода,
- 13N-амонијум,
- 11C-натријум ацетат и др.
Напомене уреди
- ^ Лиганд је супстанца која може да се веже и формира комплекс са биомолекулом који има биолошку сврху
Извори уреди
- ^ Сораyа Схаххоссеини, PET Radiopharmaceuticals Архивирано на сајту Wayback Machine (8. јануар 2019), Article 1, Volume 10, Number 1, Winter 2011, Page 1-2
Литература уреди
- M. J. Welch (Editor), Handbook of Radiopharmaceuticals, Wiley, 1st edition, 2002.
- G. B. Saha, Fundamentals of Nuclear Pharmacy, Springer; 5th edition, 2005.
- R. J. Kowalsky, S. W. Falen, Radiopharmaceuticals in Nuclear Pharmacy & Nuclear Medicine, APhA Publications; 2nd edition 2004.
- G. Stöcklin, V.W. Pike (Editors), Radiopharmaceuticals for Positron Emission Tomography - Methodological Aspects (Developments in Nuclear Medicine), Springer; 1 edition, 2002.
- Н. Ванлић-Разуменић (уредник), Радиофармацеутици - синтезе, особине и примена, Веларта, Београд, 1998.
Спољашње везе уреди
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
