pH indikator
pH индикатор је хемијско једињење које се додаје у малим количинама у раствор да би се pH вредност раствора (киселост или базност) могла визуелно одредити. pH индикатор је хемијски детектор хидронијум јона (H3O+) или водоникових јона (H+) у Аренијусовом моделу. Нормално, индикатор узрокује промену боје раствора у зависности од pH vrednosti.[1][2]
Na standardnoj temperaturi (25° C) pH вредност неутралног раствора је 7.0. Раствори са pH вредношћу испод 7.0 су кисели, док су раствори са pH вредношћу изнад 7.0 базни. Како су већина природних органских једињења слаби протолити, е.г. карбоксилне киселине и амини, pH индикатори налазе многобројне примене у биологији и аналитичкој хемији. pH индикатори су један од главних индикатора једињења у хемијској анализи.
Теорија уреди
Сами по себи, pH индикатори су често слабе базе или киселине. Општа реакциона шема pH индикатора се може формулисати на следећи начин:
- HInd + H2O ⇌ H3O+ + Ind-
Овде HInd означава кисели облик, а Ind- је коњугована база индикатора. Њихов однос одређује боју раствора, и повезује је са pH вредношћу. За pH индикаторе који су слаби протолити, може се написати Хендерсон-Хаселбалчова једначина[3]:
![{\displaystyle {\textrm {pH}}={\textrm {pK}}_{a}+\log {\frac {[{\textrm {Ind}}^{-}]}{[{\textrm {HInd}}]}}}](https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/19aea52f6c58956f66a20b54e810976abdcb13d3)
Ова једначина је изведена из константе дисоцијације киселине. Она наводи да су оба облика присутна у односу 1:1, кад је pH једнак са pKa вредношћу индикатора. Ако је pH изнад pKa вредности, концентрација коњуговане базе је већа од концентрације киселине, и боја коњуговане базе доминира. Ако је pH испод pKa вредности, супротно важи.
Референце уреди
- ^ Холлер, Ф. Јамес; Скоог, Доуглас А.; Wест, Доналд M. (1996). Фундаменталс оф аналyтицал цхемистрy. Пхиладелпхиа: Саундерс Цоллеге Пуб. ISBN 0-03-005938-0.
- ^ Рајковић, М. Б.; et al. (1993). Аналитичка хемија. Београд: Савремена администрација.
- ^ Петер Аткинс; Јулио де Паула (2001). Пхyсицал Цхемистрy (7тх изд.). W. Х. Фрееман. ИСБН 0716735393.
Литература уреди
Додатна литература уреди
- Алберт А., Серјеант, Е.П. (1971). Тхе Детерминатион оф Ионизатион Цонстантс: А Лабораторy Мануал. Цхапман & Халл. ISBN 0-412-10300-1. (Previous edition published as Ionization constants of acids and bases. London (UK): Methuen. 1962.)
- Atkins P.W., Jones, L. (2008). Chemical Principles: The Quest for Insight (4th изд.). W.H. Freeman. ISBN 1-4292-0965-8.
- Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. (Non-aqueous solvents)
- Hulanicki A. (1987). Reactions of Acids and Bases in Analytical Chemistry. Horwood. ISBN 0-85312-330-6. (транслатион едитор: Марy Р. Массон)
- Перрин D.D., Демпсеy, Б., Серјеант, Е.П. (1981). пКа Предицтион фор Органиц Ацидс анд Басес. Цхапман & Халл. ISBN 0-412-22190-X.
- Holler, F. James; Skoog, Douglas A.; West, Donald M. (1996). Fundamentals of analytical chemistry. Philadelphia: Saunders College Pub. ISBN 0-03-005938-0.