Папирни прототипови

У Интеракцији човек рачунар (ен:хуман–цомпутер интерацтион,), прототипови на папиру је опште коришћен метод, процес који помаже програмерима да направе рачунарске апликације које задовољавају корисничка очекивања, посебно код дизајнирање корисничког интерфејса и тестирања употребљивости апликације. То је прототип који настаје креирањем грубог, понекада и руком скицираног цртежа корисничког интерфејса, модела, дизајна. Иако прототип на папиру делује једноставно, овакав начин тестирања употребљивости (Усабилитy тестинг) може да обезбеди одличне повратне информације које ће резултовати бољи дизајн крајњег производа. Овакав начин је подржан од много професионалаца.

Историјат

Прототипови на папиру се користе од средине 80тих и постају популарни средином 90тих, када су компаније попут ИБМ, Аппле, Мицрософт, и други почињу да их користе у дизајнирању својих производа. Данас се папирни прототипови веома користе у кориснички оријентисаном дизајну од стране професионалаца који се баве употребљивошћу апликација.

Предности

Папирни прототипови смањују време и трошкове развоја, зато што пружа могућност да се интерфејс на производу (невезано за то да ли је то апликација, wеб страница, мобилни телефон или микроталасна рерна) тестира пре почетка самог развоја. На овај начин можемо и без пуно трошкова мењати изглед интерфејса што је посебно погодно у првим фазама дизајнирања производа. На овај начин цео креативни тим је укључен у процес, што елиминише могућност да је неко искључен а поседује битне информације.. Јос једна предност прототипова на папиру је да се корисници осећају много конфорније да критикују скицу на папиру зато што она нема конаачан изглед.

Види још

• Прототип

Спољашње везе

• Папер Прототyпинг Артицле
• Марц Реттиг (1994): Папер Прототyпинг фор Тинy Фингерс.