Папос-Гулдинова правила

Папос-Гулдинова правила позната још као Гулдинова правила и Папосова правила, представљају математичка правила која омогућују једноставно рачунање неких ротационих површина и запремина помоћу путање тежишта линија (ликова) чијом су ротацијом настали. Правила се лако доказују интегралним рачуном, али он није потребан за њихову примену.[1]

Торус је пример геометријског тела насталог ротацијом круга

Прво Папос-Гулдиново правило уреди

Површине настале ротацијом обимне линије ротирајуће области око осе која лежи у истој равни, а не пресеца ротирајућу област, рачуна се као производ дужине ротирајуће линије и обима кружнице (или дужине кружног лука) по којој се креће тежиште линије при тој ротацији.

Пример рачунања површине торуса:

 

При чему је r полупречник мале кружнице која ротира (у „прозирном“ делу торуса исцртано је неколико положаја те кружнице), док R означава полупречник кружнице по којој ротира средиште (тежиште) мале кружнице.

Друго Папос-Гулдиново правило уреди

Запремина тела насталог ротацијом равне површине око осе која лежи у истој равни, а не пресеца површину, рачуна се као производ површине равни и опсега кружнице (или дужине кружног лука) по којој се креће тежиште равни при тој ротацији.

Пример рачунања запремине торуса:

 

Референце уреди

  1. ^ Jeff Suzuki, A history of mathematics, Prentice Hall, 2002

Спољашње везе уреди