Пасиреотид
Пасиреотид (СОМ230, Сигнифор[1]) је орфански лек који је одобрен у САД и Европи за лечење Кушингове болести код пацијената код којих је хируршки захват неуспешан или неприменљив.[2][3] Овај лек је развило предузеће Новартис. Пасиреотид је соматостатински аналог са 40-пута већим афинитетом за соматостатински рецептор 5 него за друге аналоге соматостатинског рецептора.[4][5][6]
 | |
| Клинички подаци | |
|---|---|
| Drugs.com | Монографија |
| Начин примене | Субкутано |
| Фармакокинетички подаци | |
| Полувреме елиминације | 12 х, |
| Идентификатори | |
| CAS број | 396091-73-9  |
| ATC код | H01CB05 (WHO) |
| PubChem | CID 9941444 |
| DrugBank | DB06663 |
| ChEBI | CHEBI:72312 |
| Хемијски подаци | |
| Формула | C58H66N10O9 |
| Моларна маса | 1107,26 |
Референце уреди
- ^ Signifor (pasireotide) Official Website for healthcare professionals outside the US хттп://www.сигнифор.цом/}-[мртва веза]
- ^ „Новартис друг Сигнифор® аппровед ин тхе ЕУ ас тхе фирст медицатион то треат патиентс wитх Цусхинг'с дисеасе”. Приступљено 8. 7. 2012.[мртва веза]
- ^ Манцини ет ал. Тхерапеутицс анд Цлиницал Риск Манагемент 2010;6:505-516
- ^ Weckbecker G, Briner U, Lewis I, Bruns C: SOM230: a new somatostatin peptidomimetic with potent inhibitory effects on the growth hormone/insulin-like growth factor-I axis in rats, primates, and dogs. Endocrinology. 2002 Oct;143(10):4123-30. PMID 12239124
- ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709
. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.
- ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 . PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.
Литература уреди
- Хардман ЈГ, Лимбирд ЛЕ, Гилман АГ (2001). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (10. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071354697. дои:10.1036/0071422803.
- Тхомас L. Лемке; Давид А. Wиллиамс, ур. (2007). Фоyе'с Принциплес оф Медицинал Цхемистрy (6. изд.). Балтиморе: Липпинцотт Wилламс & Wилкинс. ИСБН 0781768799.
Спољашње везе уреди
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
