Пешадијске касарне у Београдској тврђави
Пешадијске касарне у Београдској тврђави биле су два најстарија, здања из периода барокног Београда саграђене у источној половини Горњег града. Од ових здања до данас су остали само темељи и остаци зарушених подрума, који нису детаљније археолошки ни истражени ни документовани.[2]
| Pešadijske kasarne u Beogradskoj tvrđavi | |
|---|---|
 Detalj iz projekta N. Doksata sa prikazom kasarni (označeno kao C) i zgrade „Glavne straže” (označeno kao B).[1] | |
| Опште информације | |
| Место | Beograd |
| Општина | Savski venac |
| Држава |  Србија |
| Време настанка | 18. vek |
| Тип културног добра | Spomenik kulture |
| Надлежна установа за заштиту | Zavod za zaštitu spomenika kulture |
| beogradskonasledje | |
Положај
уредиОбе касарне, које се у основи биле једнаког облика и димензија, изграђене су паралелно са унутрашњим куртинама Североисточног и југоистоног бедема, на одстојању између 10 м и 15.м На средишњем простору испред касарни налазила се зграда „Главне страже” (Хаубт Wацхт).
Намена и капацитет
уреди- Намена
На сачуваним плановима из раздобља аустријске владавине две горњоградске грађевине означене су као пешадијске касарне, на шта указује организација простора, са етажним вертикалним сегментима, посебним улазима и степеништима. Такође овакав тип грађевине одговара функционалном типу војних објеката који су грађени према правилима маршала Вобана у 17. и 18. веку.[3][4][5]
- Капацитет
Подаци о томе колики је број официра и војника био смештен у горњоградским касарнама нису до данас сачувани.
| „ | Неке рачунице би се могле извести за боље познату касарну према Североистоном бедему, где се на оба спрата налазило по 16 соба за смештај војника. Слично је вероватно било и са 10–12 одаја у приземљу, док су остале могле имати и другу намену – за кухињу, амбуланту и слично. Будући да се у оно време рачунало да у једној соби треба да буде смештено 12 војника, добија се број који указује на могћ}и капацитет касарне за смештај око 500 људи.[6] Уколико слично претпоставимо и за суседну касарну, нећемо погрешити ако кажемо да је у Горњем граду у та два објекта било смештено укупно око 1.000 војника.[7] | ” |
Историја
уредиНакон Аустријско-турског рата (1716-1718), Хабзбуршка империја долази у посед Београда (1717), и његовог утврђења. Град су Турци потпуно напустили, а доселили се житељи Европе са разних страна Аустријског царства. Међу њима је било трговаца и занатлија, ратних ветерана и сиротиње која се надала бољем животу на овом простору.[8]
Овај тријумфални освајачки замах принца Еугена Савојског, који је био је наставак на продор из 1688. године, до територија данашњег Космета, који је својим сломом резултовао прву Велику сеобу српског народа (1690) на север, на територије Хабзбуршке монархије. Аустријанци су добили велико појачање међу Србима у борби против Османске империје, али се нису мирили са поразом и повлачењем с Балкана. Нарочито с губитком Београда. Победа у новом рату је била прилика да се остане дуже и Београдска варош трансформише у град по узору на неку западну престоницу, не само у визуелном и архитектонским смислу, већ у ширем облику кроз трансформацији друштва, начина живота и стечених навика становништва.[9]
Првим радовима на обнови Београдске тврђаве руководио је инжењеријски пуковник Де Беф, да би га 1718. наследио мајор Никола Сули. Затим, 1719. године, само годину дана после рата на Сицилији, у коме је као командант Лоренских кирасира учествовао у одбрани територија добијених у Рату за шпанско наслеђе, у Београд је дошао швајцарски племић, пуковник Николас Доксат де Морез. Он је псотављен од стране Дворског ратног савета у Бечу, 1723. године за главног надзорника радова на Београдској тврђави, са задатком да направи планове за ново, савремено утврђење које ће моћи да се одбрани и од најжешћих напада непријатеља.[8] По његовим нацртима изграшен је Велики Римски бунар, две пешадијске касарне, зграда „Главне страже”, барутни магацин – као прва барокна здања подигнута у Горњем граду Београдске тврђаве.
После 20 година напорне изградње барокног хабзбуршког Београда, долази до поновног рата између Аустрије и Турске. Уласком Турака у Београдску тврђаву град колико је брзо био обнављан толико је брзо изгубио свој барокни изглед, што показује и чињеница да скоро ниједна грађевина није остала очувана ни у београдској вароши (осим једне куће у Улици цара Душана 10).
Порушена су сва утврђења, бедеми који су окруживали варош, све куће вишеспратнице, касарне а између осталих и гувернерова палата и митрополитска резиденција.[8] Оно што нису однели ратови, затро је немаран однос према овом виду наслеђа.[10]
Архитектура
уредиО изгледу пешадијске касарне у Београдској тврђави може се сазнати на основу ова два документа:
- Аксонометријског изгледа из 1723. године, са приказом идеје за нове бастионе фронтове око горњоградског утвђења, који је био део пројекта пуковника Николе Доксата де Мореза.[11][12]
- Детаљног план касарне уз Североисточни бедем сачињеног у време краткотрајне аустријске окупације 1789–1790. године, када је ово здање још било сачувано, највероватније у свом изворном облику.[13]
Касарна уз Североисточни бедем
уреди
Касарна, паралелна са североисточним бедемом Горњег града, била је издужене правоугаоне основе, димензија 81,80 м x 13,50 м.[14] Састојала се од укопаног подрума, приземља и две етаже.
Подрум
уредиПодрум се није налазио испод целе грађевине, већ само на деловима испод ужих страна (северне и јужне). Имао је једнако, односно симетрично решену основу на обе стране, са унутрашњм простором издељеним у четири одаје, од којих су три биле засведене полуобличастим сводовима, док је четврта имала нешто сложенију конструкцију са луковима, на које су се ослањали мањи крстасти сводови. Оба подрума, унутрашње висине око 2,40 м, у целости су била испод равни околног земљишта, а прилазило им се спољним степеништима укопаним испред ужих бочних фасада.
Етаже
уредиУнутрашњи простор приземља и обаспрата био је једнако решен. На свакој одових етажа налазило се по 16 пространих одаја, од којих већина није била међусобно повезана у хоризонталној равни.
Главна конструктивна и функционална подела постојала је по вертикали, са осам посебних међусобно неповезаних сегмената са сопственим улазима – по три са обе дуже стране и два која обухватају же бочне стране. Сваки од тих сегмената био је једнако решен у сва три нивоа. Повезивало их је зидано степениште које је полазило од посебног улаза са спољне стране.
На свакој етажи, раздељеној дрвеним међуспратним конструкцијама, постојале су по две собе, којима се прилазило са простора пред степеништем. Свих 48 соба, које нису међусобно повезане, имале су по два прозора, и приближно су једнаке површине, око 29–30 м2, и висине од 2,50 м и 2,60 м.[15]
Фасада
уредиО обради и изледу њених фасада тешко је говорити на основу само једног цртежа са приказом касарне. Ипак уочава се да су етаже са спољне стране биле назначене хоризонталним подеоним венцима, али нема индиција да је постојала декоративна обрада прозорских отвора и портала.
Посматрано у целини, касарна уз Североисточни бедем имала је укупно 149 прозора и осам улаза са одговарајућим степеништима.[2]
Материјални остаци
уредиТурци су овукасарну само делимично порушили и после тога прилагодили својим потребама. После предаје Београдске врђаве Србима, оронула грађевина је потпуно срушена.
Касарна паралелна са Југоисточним бедемом
уреди
Друга, истовремено грађена горњоградска касарна, била је паралелна са Југоисточним бедемом, а према димензијама и облику основе једнака са првописаном, мада се то само претпоставља јер о овом здању има само скромних остатака на терену.
У Горњем граду, у непосредно у близини Сахат капије, на југоисточној страни данас су видљиви остаци подрума касарне, која је порушена крајем 18. века пшшто су Турци поново загосподарили тврђавом.
Подрум
уредиКасарна је имала дубоко укопан подрум са уже бочне стране, исти као и код суседне касарне.
Етаже
уредиЗграда је осим приземља имала спрат и изнад њега још једну мансардну етажу. Унутрашња организацији простора је непозната јер не постоје поуздани подаци већ само неке претпоставке.
Како је поуздано утврђено да су обе горњоградске касарне, биле једнаке по димензијама и облику основе, сматра се да им је унутрашњи простор био сличан или једнако решен.
| „ | На овакву претпоставку, такође, наводи и изглед дуже, јужне фасаде према Југоисточном бедему приказан на једном од цртежа, где се јасно уочавају три посебна улаза. На основу те појаве могло би се закључити да је унутрашњи простор био по вертикали подељен посебним степеништима, као и код суседне, боље познате касарне. Не би требало искључити ни могућност да је и мансарда била слично решена као и други спрат поменутог здања.[16] | ” |
Фасада
уредиКао код прве касарне и на овој згради паралелној са Југоисточним бедемом постојао је хоризонтални подеони венац, али, судећи по појави угаоних пиластара, могло би се закључити да је ово здање имало нешто декоративније обрађену фасаду.
Материјални остаци
уредиУ Горњем граду Београдске тврђаве, у непосредно у близини Сахат капије, на југоисточној страни данас су видљиви остаци подрума касарне, која је порушена крајем 18. века након што су Турци поново загосподарили тврђавом.
Галерија
уреди
Види још
уредиИзвори
уреди- ^ Поповић, Марко (2017). „Почеци барокне војне архитектуре на Београдској тврђави”. Барокни Београдски преображаји: 98.
- ^ а б Поповић, Марко. „Почеци барокне војне архитектуре на Београдској тврђави, у: Барокни Београд, преображаји 1717-1739”. Посебно издање Београд 2017.
- ^ Фридрих фон Кохенхаусен, Велики Војсковођа, Београд 1937.
- ^ „Културно-привредни преглед Дунавске бановине“ бр. 5 и 6, Нови Сад, 1939.
- ^ Десвоyес, Лéон-Паул (1872). "Генеалогие де ла фамилле Ле Престре де Ваубан". Буллетин де ла Социéтé дес Сциенцес Хисториqуес ет Натуреллес де Семур.
- ^ Војна енциклопедија, том 4, Београд 1972., 275.
- ^ Поповић, Марко (2017). „Почеци барокне војне архитектуре на Београдској тврђави”. Барокни Београдски преображаји: 101.
- ^ а б в Јовчић, Александар. „Зашто је погубљен први урбаниста Београда”. РТС Београд, 25. 4. 2029. Приступљено 6. 5. 2020.
- ^ Марко, Стојановић, (18. 4. 2019). „Барокни Београд: Драгуљ у центру града којег више нема”. Градња. Приступљено 6. 5. 2020.
- ^ Поповић, Марко (2017). „Почеци барокне војне архитектуре на Београдској тврђави”. Барокни Београдски преображаји: 108.
- ^ План КАW, Сиг. К I ф 23 – 71
- ^ Поповић M., Београдска тврђава (друго допуњено издање), 228–229, сл.129
- ^ Поповић M., Београдска тврђава (друго допуњено издање), 224, сл. 126
- ^ Сиг Г VII 11– 422
- ^ Поповић, Марко (2017). „Почеци барокне војне архитектуре на Београдској тврђави”. Барокни Београдски преображаји: 98—99.
- ^ Поповић, Марко (2017). „Почеци барокне војне архитектуре на Београдској тврђави”. Барокни Београдски преображаји: 99—101.
Литература
уреди- Р. Веселиновић, Продирање аустријске трговине у Београд у другој половини XVII века, ин: Ослобођење градова у Србији од Турака 1862– 1867.год., Београд 1970, 163–179.
- Р. Веселиновић, Ратови Турске и Аустрије 1683– 1717.године, ин: Историја Београда 1,ед. 1974,465–519
- Р. Веселиновић, Србија под аустријском влашћу 1718 – 1739, ин: Историја српског народа IV –1,ед. С. Гаврилович, 1986,106–162.