Петар Лазић
Петар Лазић (Косјерић, 25. септембар 1960 — Београд, 11. септембар 2017)[1] био је српски књижевник, новинар, публициста и универзитетски професор. Живео је и радио у Београду.
| Петар Лазић | |
|---|---|
 Петар Лазић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 25. септембар 1960. |
| Место рођења | Косјерић, ФНР Југославија |
| Датум смрти | 11. септембар 2017. (56 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
Каријера уреди
Петар Лазић је један од најугледнијих сатиричара данашњице, превођен је на тридесетак језика и заступљен је у више од сто светских антологија, енциклопедија, лексикона и зборника. Између осталог, налази се у најпрестижнијим светским изборима, попут енглеске енциклопедије „2000 Оутстандинг Интеллецтуалс оф тхе 21ст Центурy“, затим у антологијама: руској „Антология мудрости“, италијанској “И пиù гранди сагги”, француској “Лес плус грандс еспритс”, и тако даље.
Новинарску каријеру започео је у студентском радио програму „Индекс 202” као редактор дневне емисије 1982. године. Од 1984. до укидања 1996. био је аутор текстова, редитељ и “доживотни” уредник „Индексовог радио позоришта” (сатирични радио кабаре који је по свим истраживањима био најслушанија радијска емисија у историји СФРЈ и СРЈ). Паралелно са радом у „Индексовом радио позоришту”, Лазић је у листу Младост уређивао сатиричну рубрику „Овој земљи је потребна младост”, а потом у магазину Дуга сатиричну рубрику „Дуга иза облака”. Био је уредник у издавачкој задрузи Белетра а у издавачкој кући Данга директор и главни и одговорни уредник.
Од средине деведесетих до данас био је главни и одговорни уредник сатиричног листа Наша крмача, директор и главни и одговорни уредник сатирично-политичког магазина Бре!, директор и главни и одговорни уредник дневног листа Глас јавности, помоћник одговорног уредника дневног листа Блиц и помоћник главног и одговорног уредника програма Београд 202.
Поред „Индекса 202”, „Индексовог радио позоришта”, радио драма, као и великог броја појединачних ауторских емисија на свим програмима Радио Београда – на Радио Пингвину Лазић је водио и уређивао ауторски серијал под називом „Емисија коју нису појели скакавци”, који су београдски новинари у анкети прогласили за најбољу радијску емисију у 1995. години, одмах испред „Индексовог радио позоришта”, док је она у исто време те године била друга по слушаности у Србији, иза „Индексовог радио позоришта”. Од 2003. до 2005. уређивао је и водио на таласима Београда 202 веома слушану емисију „Бре 202” (коју је радио са екипом сарадника из магазина Бре!), из које су објављена два CD-а са сонговима, као и два CD-а са емисијама. Од 2008. уређивао је и водио на програму Београд 202 емисију „Црно-бели свет”, а од 2014. до 2016. године емисије „Црна рупа” и „Уместо црне рупе”.
Новинске и публицистичке текстове, прозу, поезију и афоризме, као и стручне и научне радове Лазић је објављивао у стотинак листова и часописа у Србији и свету. Сталне колумне писао је за: Књижевну реч, Нин, Либерал, Бре!, Црту, Марку, Глас јавности, Блиц и Илустровану политику. Фељтоне је објављивао у Гласу јавности и Нину.
Хваљен и кажњаван. За иста дела, за која је награђиван – привођен је и подизане су кривичне оптужнице, искључиво због “Вређања имена и дела председника државе”, у периоду пре и за време режима Слободана Милошевића.
На Факултету за медије и комуникације у Београду држао је наставу из предмета: Вештина убеђивања у медијима, Критичка литература и реторика, Реторика и јавни наступ, Комуникација и техника убеђивања (основе) и Комуникација и техника убеђивања (полемике и дебате).
Био је шеф посланичке групе (ДЕПОС–НД) у Скупштини Србије, као и потпредседник скупштинског Одбора за културу и информисање. У јуну 1994. поднео је оставке на све функције. Једини је шеф посланичке групе у историји српског парламента који је поднео оставку на ту функцију и напустио Скупштину.
Објављене књиге уреди
(године издавања оригиналних књига на српском језику)
- Зауставите планету хоћу да сиђем (1982) – поезија
- На зубатом сунцу (1988) – сатирични афоризми (пет издања)
- Хероји Булевара револуције (1990) – текстови за “Индексово радио позориште” (два издања)
- Опело за мртво море (1994) – сатирична поезија (четири издања)
- Године заплета (1997) – текстови за “Индексово радио позориште” (два издања)
- Кратка историја душе[2] (2001) – проза (три издања)
- Нема малих улога (2002) – публицистика (три издања)
- Брелешке (2002) – публицистика (два издања)
- Мали велики људи (2004) – дечији афоризми (два издања)
- Царство земаљско (2005) – сатирични афоризми (два издања)
- Шљива, бре (2007) – мултидисциплинарна монографија (двојезично на српском и енглеском)
- Обећана земља (2009) – публицистика
- Атерирање небеског народа 1 (2009) – публицистика
- Атерирање небеског народа 2 (2009) – публицистика
- Савршена самоубиства (2011) – роман
Избори из стваралаштва уреди
(године издавања оригиналних књига на српском језику)
- Изабрана сатира (сатирична поезија и афоризми, 1998) – у једној књизи (двојезично на српском и грузијском) (два издања)
- Изабрана књижевност (2005) – у пет књига
- Изабрана публицистика (2009) – у пет књига
- Била једном једна емисија (избор текстова за „Индексово радио позориште”, 2009) – у једној књизи
Референце уреди
- ^ Преминуо Петар Лазић, аутор Индексовог позоришта
- ^ „Кратка историја душе”. боокс.гоогле.цом. Архивирано из оригинала 04. 02. 2018. г. Приступљено 4. 2. 2018.
- Енциклопедија „Ко је ко у свету стваралаштва”.
- Политика
