Петробрас
Petróleo Brasileiro S.A., боље позната по акрониму Петробрас, државна је бразилска мултинационална корпорација у нафтној индустрији са седиштем у Рио де Женеиру у Бразилу. Пун назив компаније је Бразилска нафтна корпорација - Петробрас.
Tip | Javna |
---|---|
Simbol | |
Индустрија | Енергија: нафта и гас |
Основана | 1953. октобар 3. год.[1] |
Оснивач | Гетулио Варгас |
Подручја | Широм света |
Кључни људи |
|
Производ(и) | Нафта нафтни деривати природни гас мазива петрохемијски производи ђубрива биогорива |
Производња | 2,07×10 6 БОЕ (12.700.000 ГЈ) дневно[2] |
Приход | УС$ 76,6 милијарди[3] |
Зарада | УС$ 20,6 милијарди[4] |
Нето зарада | УС$ 10,1 милијарди[5] |
Актива | УС$ 229,7 милијарди[6] |
Акцијски капитал | УС$ 74,4 милијарди[7] |
Власник | Бразилска влада (50,26%)[8] |
Запослених | 46.416[9] |
Подружнице |
|
Вебсајт | www |
Компанија је рангирана на 120. месту на недавној листи Форчун Глобал 500.[11]
Садашње операције уреди
Пословна подручја уреди
Компанија послује у шест пословних подручја, овде наведених према приходу:[1]
- Прерада, транспорт и маркетинг - прерада, логистика, транспорт, трговинске операције, извоз и увоз нафтних деривата и сирове нафте и петрохемијска улагања у Бразил
- Експлорација и производња - сирова нафта, утечњени природни гас (НГЛ) и истраживање, развој и производња природног гаса у Бразилу
- Дистрибуција - дистрибуција нафтних деривата, етанола, биодизела и природног гаса до великопродаје и путем малопродајне мреже Петробрас Дистрибуидора С.А. у Бразилу
- Гас и енергија - транспорт и трговина природног гаса и ЛНГ, производња и трговина електричном енергијом и пословање са ђубривима
- Међународно - истраживање и производња нафте и гаса, прерада, транспорт и маркетинг, дистрибуција и операције гаса и електричне енергије ван Бразила
- Биогорива - производња биодизела и његових пратећих производа и активности повезане са етанолом, као што су капиталне инвестиције, производња и трговина етанолом, шећером и вишком електричне енергије произведене из багасе шећерне трске
Финансије уреди
Година | Приход у мил. УС-$ |
Нето доходак у мил. УС-$ |
Цена по акцији у УС-$ |
---|---|---|---|
2005 | 56.324 | 10.344 | 9,98 |
2006 | 72.347 | 12.826 | 17,03 |
2007 | 87.735 | 13.138 | 26,53 |
2008 | 118.257 | 18.879 | 40,07 |
2009 | 91.146 | 15.308 | 33,65 |
2010 | 120.452 | 20.055 | 33,47 |
2011 | 145.915 | 20.121 | 29,08 |
2012 | 144.103 | 11.034 | 21,68 |
2013 | 141.462 | 11.094 | 15,35 |
2014 | 143.657 | −7.367 | 13,30 |
2015 | 97.314 | −8.450 | 6,54 |
2016 | 81.405 | −4.838 | 7,52 |
2017 | 88.827 | −91 | 9,58 |
Производња и резерве уреди
Петробрас контролише значајна нафтна и енергетска средства у 16 земаља Африке, Северне Америке, Јужне Америке, Европе и Азије.[1]
Међутим, Бразил је представљао 92% светске производње компаније Петробрас у 2014. години и чинио је 97% светских резерви компаније Петробрас 31. децембра 2014,[1] када је компанија имала развијено 8,1128×10 6 БОЕ (49.633.000 ГЈ) потврђених резерви и 4,5997×10 6 БОЕ (28.140.000 ГЈ) доказаних неразвијених резерви у Бразилу.[1] Од тога, 62,7% се налазило у приобалном басену Кампос.[1] Највећа шанса за раст компаније је нафтно поље Тупи у сливу Сантоса.[1]
У 2015. години компанија је производила 2.284×10 6 БОЕ (1,397×1010 ГЈ) дневно, од чега је 89% била нафта, а 11% природни гас.[1]
Међународне инвестиције уреди
Резерве које се држе изван Бразила чиниле су 8,4% производње у 2014. години.[1] Већина тих резерви налази се у Јужној Америци; компанија има имовину у Аргентини, Боливији, Чилеу, Колумбији, Венецуели, Парагвају и Уругвају.[1]
Петробрас је власник рафинерија у Тексасу (100.000 барела дневног протока), Окинави у Јапану (100.000 барела дневног протока) и Бахија Бланки, Аргентина (30.000 барела дневног протока).[1]
Компанија такође поседује истраживачке блокове у Мексичком заливу, а кроз заједничка улагања има производњу у Нигерији, Бенину, Габону и Намибији.[1]
Власништво уреди
Бразилска влада директно поседује 54% обичних акција Петробраса са правом гласа, док Бразилска развојна банка и Бразилски суверени фонд богатства (Фундо Соберано) контролишу по 5%, доводећи директно и индиректно власништво државе до 64%.[13] Акцијама у приватном власништву тргује се на БМ&Ф Бовеспа, где су део индекса Ибовеспа.
Корпоративна друштвена одговорност уреди
Петробрас је водећи покровитељ уметности у Бразилу.[14]
Историја уреди
Прекретнице у корпорацији уреди
Петробрас је створен 1953. године под владом бразилског председника Жетулио Варгаса са слоганом „Нафта је наша” (португалски: „O petróleo é nosso”). Њему је дат правни монопол у Бразилу.[15] Године 1953, Бразил је производио само 2.700 барела нафте дневно.[16] Године 1961, рафинерија компаније РЕДУЦ почела је са радом у близини Рио де Жанеира,[17] а 1963. године отворен је њен истраживачки центар Кенпес у Рио де Жанеиру; који је и даље један од највећих светских центара посвећених енергетским истраживањима.[18] Компанија је 1968. године основала Petrobras Quimica S.A („Petroquisa”), подружницу која се фокусирала на петрохемију и претварање нафте у етен.[19]
Петробрас је започео прераду уљних шкриљаца 1953. године, развијајући Петросикс технологију за вађење нафте из уљних шкриљаца. Фирма је почела да користи реторте индустријске величине за прераду шкриљаца током 1990-их.[20] Године 2006, Петробрас је објавио да њихова индустријска реторта има капацитет да преради 260 тона/сат уљних шкриљаца.[21]
Године 1994, Петробрас је пустио у рад Петробрас 36, највећу светску нафтну платформу. Она је потонула након експлозије 2001. године и то је био потпуни губитак.[22] Влада је 1997. одобрила закон бр. 9.478, којим је укинут монопол Петробраса и дозвољена конкуренција на бразилским нафтним пољима, а такође је основана Национална нафтна агенција (енгл. Agencia Nacional do Petroleo, ANP) одговорна за регулацију и надзор нафтне индустрије и Национални савет за енергетске политике, јавна агенција одговорна за развој јавне енергетске политике.[23] Национална агенција за нафту је 1999. године потписала споразуме са другим компанијама, чиме је окончан монопол компаније.[24]
Године 2000, Петробрас је поставио светски рекорд у истраживању нафте у дубоким водама, достигавши дубину од 1.877 м (6.158 фт) испод нивоа мора.[25] Петробрас је 2002. године од Перез Компанкове породичне групе и његове породичне фондације купио аргентинску компанију Перез Компанк Енергија (PECOM Energia S.A.) za 1,18 milijardi dolara. Ovom akvizicijom obuhvaćena je imovina u Argentini, Brazilu, Venecueli, Boliviji, Peruu i Ekvadoru, 1,1 milijarda barela rezervi sirove nafte i proizvodnja od 181×10 3 BOE (1.110.000 GJ) dnevno.[26]
Godine 2005, Petrobras je najavio zajedničko ulaganje sa Nipon Alkohol Hanbaj KK za prodaju brazilskog etanola Japanu, nazvanog brazilsko-japanski etanol.[27] Dana 21. aprila 2006. kompanija je započela proizvodnju na naftnoj platformi P-50 na polju Albakora istok u basenu Kampos, što je Brazil učinilo samodovoljnim u proizvodnji nafte.[16] Do novembra 2015. godine kompanija je akumulirala 128 milijardi dolara duga, od čega je 84% denominovano u stranim valutama.[28]
Reference уреди
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к „pbraform20f_2014.htm - Generated by SEC Publisher for SEC Filing”. Приступљено 5. 5. 2016.
- ^ „Petrobras aprova patamar de 2,07 milhões de barris para produção de petróleo em abril”. G1.
- ^ „Petrobras revenue 2019”. Statista.
- ^ „Petroleo Brasileiro S.A.- Petrobras Operating Income 2006-2020 | PBR”. www.macrotrends.net.
- ^ „Petroleo Brasileiro S.A.- Petrobras Net Income 2006-2020 | PBR”. www.macrotrends.net.
- ^ „Petroleo Brasileiro S.A.- Petrobras Total Assets 2006-2020 | PBR”. www.macrotrends.net.
- ^ „The Complete Toolbox for Investors | finbox.com”. finbox.com.
- ^ „Shareholding Structure”.
- ^ „Perfil | petrobras.com.br”. Petrobras.
- ^ „Subsidiárias | petrobras.com.br”. Petrobras. Архивирано из оригинала 03. 12. 2018. г. Приступљено 19. 10. 2020.
- ^ „Petrobras | 2020 Global 500”. Fortune.
- ^ „Petroleo Brasileiro- Petrobras Revenue 2006-2018 | PBR”. Приступљено 2018-10-22.
- ^ „Source: 09 – April 2011 – "Governance – Capital Ownership" at Petrobras Investor Relation Site”. Архивирано из оригинала 19. 9. 2011. г.
- ^ „Fostering Culture: We encourage the Arts and Culture - Petrobras”. Petrobras. Архивирано из оригинала 30. 05. 2017. г. Приступљено 5. 5. 2016.
- ^ Bello (14. 2. 2015). „Whose oil in Brazil?”. The Economist.
- ^ а б Muello, Peter (21. 4. 2006). „New Rig Brings Brazil Oil Self-Sufficiency”. Washington Post. Associated Press.
- ^ Kinch, Diana (26. 12. 2011). „Petrobras halts some Reduc refinery ops after fire”. MarketWatch.
- ^ „Press Tour to the Petrobras Research and Development Center (Cenpes) on Monday, 30 June”. Brazilian Government. 24. 6. 2014.
- ^ „Petrobras Quimica SA Petroquisa - Company Profile and News - Bloomberg Markets”. Bloomberg.com. Приступљено 2020-09-17.
- ^ „Energy Minerals Division”. www.aapg.org.
- ^ „PETROSIX INDUSTRIAL PLANT IN OPERATION” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 28. 09. 2020. г. Приступљено 19. 10. 2020.
- ^ „Petrobras P-36”. Приступљено 5. 5. 2016.
- ^ Andréa Novais (24. 11. 2011). „Understand Petrobras”. The Brazil Business.
- ^ „Monopoly ends for Brazil's Petrobras”. Offshore Magazine. 1. 11. 1999.
- ^ Wheatley, Jonathan (18. 12. 2000). „Pumping Up Petrobras”. Bloomberg L.P.
- ^ „Petrobras to acquire control of Perez Companc”. Oil and Gas Journal. 29. 7. 2002.
- ^ Ative Soluções. „Japan - Petrobras”. Приступљено 5. 5. 2016.
- ^ „Petrobras's Dangerous Debt Math: $24 Billion Owed in 24 Months”. Bloomberg L.P. 18. 11. 2015.