22° 54′ 34″ Ј; 43° 10′ 45″ З / 22.9094° Ј; 43.1793° З / -22.9094; -43.1793

Petróleo Brasileiro S.A., боље позната по акрониму Петробрас, државна је бразилска мултинационална корпорација у нафтној индустрији са седиштем у Рио де Женеиру у Бразилу. Пун назив компаније је Бразилска нафтна корпорација - Петробрас.

Petróleo Brasileiro S.A. — Petrobras
TipJavna
Simbol
ИндустријаЕнергија: нафта и гас
Основана1953. октобар 3. год.; пре 70 година (3-10-1953)[1]
ОснивачГетулио Варгас
ПодручјаШиром света
Кључни људи
Производ(и)Нафта
нафтни деривати
природни гас
мазива
петрохемијски производи
ђубрива
биогорива
Производња2,07×10^6 БОЕ (12.700.000 ГЈ) дневно[2]
Приход Пад УС$ 76,6 милијарди[3]
Зарада Раст УС$ 20,6 милијарди[4]
Нето зарада Раст УС$ 10,1 милијарди[5]
Актива Раст УС$ 229,7 милијарди[6]
Акцијски капиталРаст УС$ 74,4 милијарди[7]
ВласникБразилска влада (50,26%)[8]
Запослених46.416[9]
Подружнице
Вебсајтwww.petrobras.com.br

Компанија је рангирана на 120. месту на недавној листи Форчун Глобал 500.[11]

Садашње операције уреди

Пословна подручја уреди

Компанија послује у шест пословних подручја, овде наведених према приходу:[1]

  • Прерада, транспорт и маркетинг - прерада, логистика, транспорт, трговинске операције, извоз и увоз нафтних деривата и сирове нафте и петрохемијска улагања у Бразил
  • Експлорација и производња - сирова нафта, утечњени природни гас (НГЛ) и истраживање, развој и производња природног гаса у Бразилу
  • Дистрибуција - дистрибуција нафтних деривата, етанола, биодизела и природног гаса до великопродаје и путем малопродајне мреже Петробрас Дистрибуидора С.А. у Бразилу
  • Гас и енергија - транспорт и трговина природног гаса и ЛНГ, производња и трговина електричном енергијом и пословање са ђубривима
  • Међународно - истраживање и производња нафте и гаса, прерада, транспорт и маркетинг, дистрибуција и операције гаса и електричне енергије ван Бразила
  • Биогорива - производња биодизела и његових пратећих производа и активности повезане са етанолом, као што су капиталне инвестиције, производња и трговина етанолом, шећером и вишком електричне енергије произведене из багасе шећерне трске

Финансије уреди

Развој 2005 до 2017[12]
Година Приход
у мил. УС-$
Нето доходак
у мил. УС-$
Цена по акцији
у УС-$
2005 56.324 10.344 9,98
2006 72.347 12.826 17,03
2007 87.735 13.138 26,53
2008 118.257 18.879 40,07
2009 91.146 15.308 33,65
2010 120.452 20.055 33,47
2011 145.915 20.121 29,08
2012 144.103 11.034 21,68
2013 141.462 11.094 15,35
2014 143.657 −7.367 13,30
2015 97.314 −8.450 6,54
2016 81.405 −4.838 7,52
2017 88.827 −91 9,58

Производња и резерве уреди

Петробрас контролише значајна нафтна и енергетска средства у 16 земаља Африке, Северне Америке, Јужне Америке, Европе и Азије.[1]

Међутим, Бразил је представљао 92% светске производње компаније Петробрас у 2014. години и чинио је 97% светских резерви компаније Петробрас 31. децембра 2014,[1] када је компанија имала развијено 8,1128×10^6 БОЕ (49.633.000 ГЈ) потврђених резерви и 4,5997×10^6 БОЕ (28.140.000 ГЈ) доказаних неразвијених резерви у Бразилу.[1] Од тога, 62,7% се налазило у приобалном басену Кампос.[1] Највећа шанса за раст компаније је нафтно поље Тупи у сливу Сантоса.[1]

У 2015. години компанија је производила 2.284×10^6 БОЕ (1,397×1010 ГЈ) дневно, од чега је 89% била нафта, а 11% природни гас.[1]

Међународне инвестиције уреди

 
Глобално истраживање нафте компаније Петробрас, према подацима из децембра 2006. године, са укупно 243.292 БОЕД
 
Рафинерија у Кочабамби у Боливији, коју је боливијска влада национализовала 2007. године

Резерве које се држе изван Бразила чиниле су 8,4% производње у 2014. години.[1] Већина тих резерви налази се у Јужној Америци; компанија има имовину у Аргентини, Боливији, Чилеу, Колумбији, Венецуели, Парагвају и Уругвају.[1]

Петробрас је власник рафинерија у Тексасу (100.000 барела дневног протока), Окинави у Јапану (100.000 барела дневног протока) и Бахија Бланки, Аргентина (30.000 барела дневног протока).[1]

Компанија такође поседује истраживачке блокове у Мексичком заливу, а кроз заједничка улагања има производњу у Нигерији, Бенину, Габону и Намибији.[1]

Власништво уреди

Бразилска влада директно поседује 54% обичних акција Петробраса са правом гласа, док Бразилска развојна банка и Бразилски суверени фонд богатства (Фундо Соберано) контролишу по 5%, доводећи директно и индиректно власништво државе до 64%.[13] Акцијама у приватном власништву тргује се на БМ&Ф Бовеспа, где су део индекса Ибовеспа.

Корпоративна друштвена одговорност уреди

Петробрас је водећи покровитељ уметности у Бразилу.[14]

Историја уреди

 
Петробрасов привредни раст између 2002 и 2006
 
Петробрасов стандардни модел за његову копнењу нафтну пумпу, популарно познат као Дрвени коњ (Cavalo de Pau на португалском) у УФРН, Натал, Бразил.
 
Небодер у коме се налазе Петробрасове пословне просторије у Авенији Паулиста, Сао Пауло.

Прекретнице у корпорацији уреди

Петробрас је створен 1953. године под владом бразилског председника Жетулио Варгаса са слоганом „Нафта је наша” (португалски: „O petróleo é nosso”). Њему је дат правни монопол у Бразилу.[15] Године 1953, Бразил је производио само 2.700 барела нафте дневно.[16] Године 1961, рафинерија компаније РЕДУЦ почела је са радом у близини Рио де Жанеира,[17] а 1963. године отворен је њен истраживачки центар Кенпес у Рио де Жанеиру; који је и даље један од највећих светских центара посвећених енергетским истраживањима.[18] Компанија је 1968. године основала Petrobras Quimica S.A („Petroquisa”), подружницу која се фокусирала на петрохемију и претварање нафте у етен.[19]

Петробрас је започео прераду уљних шкриљаца 1953. године, развијајући Петросикс технологију за вађење нафте из уљних шкриљаца. Фирма је почела да користи реторте индустријске величине за прераду шкриљаца током 1990-их.[20] Године 2006, Петробрас је објавио да њихова индустријска реторта има капацитет да преради 260 тона/сат уљних шкриљаца.[21]

Године 1994, Петробрас је пустио у рад Петробрас 36, највећу светску нафтну платформу. Она је потонула након експлозије 2001. године и то је био потпуни губитак.[22] Влада је 1997. одобрила закон бр. 9.478, којим је укинут монопол Петробраса и дозвољена конкуренција на бразилским нафтним пољима, а такође је основана Национална нафтна агенција (енгл. Agencia Nacional do Petroleo, ANP) одговорна за регулацију и надзор нафтне индустрије и Национални савет за енергетске политике, јавна агенција одговорна за развој јавне енергетске политике.[23] Национална агенција за нафту је 1999. године потписала споразуме са другим компанијама, чиме је окончан монопол компаније.[24]

Године 2000, Петробрас је поставио светски рекорд у истраживању нафте у дубоким водама, достигавши дубину од 1.877 м (6.158 фт) испод нивоа мора.[25] Петробрас је 2002. године од Перез Компанкове породичне групе и његове породичне фондације купио аргентинску компанију Перез Компанк Енергија (PECOM Energia S.A.) za 1,18 milijardi dolara. Ovom akvizicijom obuhvaćena je imovina u Argentini, Brazilu, Venecueli, Boliviji, Peruu i Ekvadoru, 1,1 milijarda barela rezervi sirove nafte i proizvodnja od 181×10^3 BOE (1.110.000 GJ) dnevno.[26]

Godine 2005, Petrobras je najavio zajedničko ulaganje sa Nipon Alkohol Hanbaj KK za prodaju brazilskog etanola Japanu, nazvanog brazilsko-japanski etanol.[27] Dana 21. aprila 2006. kompanija je započela proizvodnju na naftnoj platformi P-50 na polju Albakora istok u basenu Kampos, što je Brazil učinilo samodovoljnim u proizvodnji nafte.[16] Do novembra 2015. godine kompanija je akumulirala 128 milijardi dolara duga, od čega je 84% denominovano u stranim valutama.[28]

Reference уреди

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к „pbraform20f_2014.htm - Generated by SEC Publisher for SEC Filing”. Приступљено 5. 5. 2016. 
  2. ^ „Petrobras aprova patamar de 2,07 milhões de barris para produção de petróleo em abril”. G1. 
  3. ^ „Petrobras revenue 2019”. Statista. 
  4. ^ „Petroleo Brasileiro S.A.- Petrobras Operating Income 2006-2020 | PBR”. www.macrotrends.net. 
  5. ^ „Petroleo Brasileiro S.A.- Petrobras Net Income 2006-2020 | PBR”. www.macrotrends.net. 
  6. ^ „Petroleo Brasileiro S.A.- Petrobras Total Assets 2006-2020 | PBR”. www.macrotrends.net. 
  7. ^ „The Complete Toolbox for Investors | finbox.com”. finbox.com. 
  8. ^ „Shareholding Structure”. 
  9. ^ „Perfil | petrobras.com.br”. Petrobras. 
  10. ^ „Subsidiárias | petrobras.com.br”. Petrobras. Архивирано из оригинала 03. 12. 2018. г. Приступљено 19. 10. 2020. 
  11. ^ „Petrobras | 2020 Global 500”. Fortune. 
  12. ^ „Petroleo Brasileiro- Petrobras Revenue 2006-2018 | PBR”. Приступљено 2018-10-22. 
  13. ^ „Source: 09 – April 2011 – "Governance – Capital Ownership" at Petrobras Investor Relation Site”. Архивирано из оригинала 19. 9. 2011. г. 
  14. ^ „Fostering Culture: We encourage the Arts and Culture - Petrobras”. Petrobras. Архивирано из оригинала 30. 05. 2017. г. Приступљено 5. 5. 2016. 
  15. ^ Bello (14. 2. 2015). „Whose oil in Brazil?”. The Economist. 
  16. ^ а б Muello, Peter (21. 4. 2006). „New Rig Brings Brazil Oil Self-Sufficiency”. Washington Post. Associated Press. 
  17. ^ Kinch, Diana (26. 12. 2011). „Petrobras halts some Reduc refinery ops after fire”. MarketWatch. 
  18. ^ „Press Tour to the Petrobras Research and Development Center (Cenpes) on Monday, 30 June”. Brazilian Government. 24. 6. 2014. 
  19. ^ „Petrobras Quimica SA Petroquisa - Company Profile and News - Bloomberg Markets”. Bloomberg.com. Приступљено 2020-09-17. 
  20. ^ „Energy Minerals Division”. www.aapg.org. 
  21. ^ „PETROSIX INDUSTRIAL PLANT IN OPERATION” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 28. 09. 2020. г. Приступљено 19. 10. 2020. 
  22. ^ „Petrobras P-36”. Приступљено 5. 5. 2016. 
  23. ^ Andréa Novais (24. 11. 2011). „Understand Petrobras”. The Brazil Business. 
  24. ^ „Monopoly ends for Brazil's Petrobras”. Offshore Magazine. 1. 11. 1999. 
  25. ^ Wheatley, Jonathan (18. 12. 2000). „Pumping Up Petrobras”. Bloomberg L.P. 
  26. ^ „Petrobras to acquire control of Perez Companc”. Oil and Gas Journal. 29. 7. 2002. 
  27. ^ Ative Soluções. „Japan - Petrobras”. Приступљено 5. 5. 2016. 
  28. ^ „Petrobras's Dangerous Debt Math: $24 Billion Owed in 24 Months”. Bloomberg L.P. 18. 11. 2015. 

Spoljašnje veze уреди