Википедија

Пилонидални синус

sinus pilanoidalis

Пилонидални синус, пилонидална циста или сакрококцигеална фистула је цистична творевина или ограничено гнојно запаљење (апсцес) локализовано у глутеалној бразди.[1] Како ова творевина у себи може садржати длаку, или мртве ћелије коже, сам назив пилонидални — клупко од длака, најбоље описује сам узрок настанка ове цисте. Клинички се карактерише јако болном израслином из које повременбо цури гнојни садржај. Успешно се лечи хируршком терапијом уз постоперативну примену антибиотика.[2][3]

Пилонидални синус
СинонимиПилонидал цyст, пилонидал абсцесс, пилонидал синус, сацроцоццyгеал фистула
Пилонидални синус у глутеалној бразди
Специјалностихирургија, ургентна медицина
Симптомибол, отежано седење и кретање, секрација гноја
Фактори ризикагојазност, породична историја, дуго седење, прекомерно знојење
Дијагностички методна основу анамнезе и клиничког прегледа
Слична обољењаперианални апсцес, фоликулитис
Превенцијаодржавање хигијене, избегавање дугог седења
Лечењехируршка инцизија и дренажа
Фреквенција3 : 10.000 годишње

Историја уреди

Болест је први пута описао Ходгес 1880. гоодине, да би три године касније Херберт Маyо болест описао као цисту пуну длака

Како је пилонидални синус био често дијагностикован код возача теренаца у другом светском рату названа је под именом „Болест теренаца” (енгл. Јееп дисеасе).

Епидемиологија уреди

 
Пилонидална циста са фистулом
Морбидитет

По неким проценама инциденција пилонидалног синуса је отприлике 26 : 100.000 Из непознатих разлога, инциденција болести расте у задњих 50 година, нарочити у Еуропи и Северној Америци, посебно код младих мушкараца.

Географска дистрибуција

По географској распрострањености длакавост као фактор ризика за настанак болести, је најраспростраwенија и Средњој и источној Евуропи и Турској, где се болест чешће појављује, јер је длакавост чешћа за разлику од нордијских земаља Европе у којима је длакавост мања, а болест се појављује ређе.

Полне разлике

Пилонидални синус се подједнако јавља код особа оба пола, са преодминацијом код особама мушког пола, и мушко : женским односом од 2:1, па до 4:1, због већег знојења и веће маљавости коже мушкараца.

Старосне разлике

Учесталост болести је највећа током друге и треће деценије живота.

Расне разлике

Чешће захвата белу расу у другој и трећој деценији живота .

Етиологија уреди

 
Релативна учесталост кожних циста. Пилонидална циста је означена при врху.
 
Два пилонидална синуса у глутеалнох бразди

Маде се тачан узрок пилонидалног синуса не зна, сматра се да је он урођена мана коже која прекрива седални део тела.[4] Ова аномалија која се развија током ембрионалног развоја, највероватније је узрокована заостатком делова примитивне нотохорде у кожи седалне регије, у каснијем животном периоду утиче на нагомилавања мртвих ћелија и остатака коже и длака, које резултује формирањем запаљењског процеса.[5]

Фактори ризика уреди

Као могужи факторе ризика за настанак ове цисте наводе се:

  • Урастање длаке у кожу, након дуготрајног седења.[а]
  • прекомерно знојење у седалном пределу.
  • гојазност.
  • породична склоност.
  • мушки мушки спол,
  • занимање или спорт који захтева пуно седења,[б]
  • дубоки расцеп од крста до перинеума (подручје тртице),
  • изразита длакавост,
  • грубе и круте длаке,
  • слаба телесна хигијена.

Клиничка слика уреди

Клиничка слика пилонидалног синуса, је код једне групе пацијената без икаквих знакова и симптома,[6] док се код друге групе јављају промене на коћи седалног предала које могу бити веома болна, праћене црвенилом и отоком коже у облику поткожне цисте (шупљине) из које повремено цури гнојав секрет.

Због болова у седалном пределу пацијент се жали на отежано седење и немогућност ходања. Након спонтаног пражњења цисте, наступа олакшање, које је краткотрајно, јер после извесног времена поново долази до накупљања гнојног садржаја унутар цисте.

Осим у сакрокоцигеалној регије, појава пилонидалног синус описана је и у:

  • расцепу између прстију код фризера и бербера,
  • пазуху,
  • око пупка,
  • интермамилиарно (измешу дојки),
  • гениталном тракту код жена и мушкараца,
  • ампутираном батаљку.
Хронични пилонидални синус по стадијумима болести
Стадијум Опис промена
I
 Један отвор у средишњој линији, без бочног проширења
II
 Више од једног отовора у средишњој линији, без бочног проширења

ИИа: 2-3 отвора у средишњој линији

ИИб: Више од 3 отвора у средишњој линији

III
 Отвори у средишњој линији с бочним проширењима на једној страни
IV
 Отвори у средишњој линији с бочним проширењима на обе стране
Р
 Рецидив болести након било које терапије

Дијагноза уреди

Дијагноза се најчешче поставља само на на основу анамнезе и клиничког прегледа.

У појединим случајевима потребно је узети брис у циљу микробиолошке анализе и одређивања врсте антибиотика.

Диференцијална дијагноза уреди

Диференцијално дијагностички треба имати у виду пилонидални абсцес, ректалну фистулу или фоликулитис.[7]

Терапија уреди

 
Пилонидални синус два дана након операције
 
Широка ексцизија са отвореном раном и зарастањем секундарном интенцијом

Терапија пилонидалног синуса је хируршка, јер једина даје дефинитивно излечење.[8][9] Сам хируршки захват заснива се прво на инцизији коже, затим пражњењењу садржаја промене, и на крају испирању без или са ушивањем ране, у зависностин од примењене оперативне технике.[10] У постоперативном периоду обавезна је примена антибиотика према биограму.[11]

Широка ексцизија са отвореном раном и зарастањем секундарном интенцијом уреди

Код ове методе која је најчешча, након интервенције рана се не ушива, већ се након инцизије крова пилонидалног синусног тракта, изведи широка ексцизија целе цисте и одстрни сав садржај из пилонидалног синуса (длаке, дебрис, гранулације). Потом се изведе хемостаза електрокаутером а рана се не затвара шавовима, него се само прекрива облогом за влажно зарастањ ране (нпр калцијумов алгинат) и пацијента се отпушта из болнице на кућно лечење. У наставку лечења пацијент се код своје куће повремено тушира и превија рану.

Прогноза

Учесталост рецидива болести након хируршког збрињавање је:

  • 1.0% (95% CI 0,5-1,6%) након 12 месеци праћења,
  • 3.2% (95% CI 2,2-4,2%) након 2 године праћења,
  • 16.5% (95% CI 11,9-21,2%) након 5 година праћења.
Компликације

Што се тиче постоперативних компликација ране у смислу постоперативне инфекције ране, серома и осталог, широка ексцизија са отвореном раном и зарастањем секундарном интенцијом у поређењу са осталим хируршким техникама, бројне студије нису показала статистичку значајну разлику тако да сама техника нема утицаја на учесталост постоперативних компликација. [12]

Ексцизија и затварање ране медијаним шавом уреди

 
Ексцизија и затварање ране медијаним шавом

Затварања ране након интервенције медијалним шавом, по резултату метаанализа има најслабије резултате од свих хируршких техника, због нешто већих ризика од инфекција и поновног јављања синуса, или цисте. Иамјући ово у виду многи хирурзи ову методу више не препоручују.

Ексцизија и затварање ране асиметричним шавом уреди

Такође погледајте: Ексцизија пилонидалне цисте и затварање ране асиметричним шавом

Ексцизија пилонидалне цисте и затварање ране асиметричним шавом је хируршки поступак заснован на разним хируршким техникама којима је заједничко то да је рез заобљен и бочно постављен са једне стране, односно не иде по средини као у техници са медијаним или средишњим шавом, већ је рез обично у облика слова D , С или по типу З-пластика.[13]

Напомене уреди

  1. ^ У Сједињеним Америчким Државама, ово стање називали су „болест седења у џипу” (енгл. јееп сеат дисеасе), јер се често јављала код војника током дугих вожњи војним возилом
  2. ^ Седење на једном месту више од 4 до 6 час. дневно уз ретко недељно купања описује се као један од честих фактора ризика

Извори уреди

  1. ^ Хулл ТЛ, Wу Ј. Пилонидал дисеасе. Сург Цлин Нортх Ам. 2002 Дец. 82(6):1169-85.
  2. ^ Гул ВО, Дестек С, Озер С, Еткин Е, Ахиоглу С, Инце M, ет ал. Минималлy Инвасиве Сургицал Аппроацх то Цомплицатед Рецуррент Пилонидал Синус. Цасе Реп Сург. 2015. 2015:759316.
  3. ^ Миллер D, Хардинг К. Пилонидал Синус Дисеасе. Дец 2003. Wорлд Wиде Wоундс. Аваилабле ат www.wорлдwидеwоундс.цом
  4. ^ вон Лафферт M, Стадие V, Улрицх Ј, Марсцх WЦ, Wохлраб Ј. Морпхологy оф пилонидал синус дисеасе: соме евиденце оф итс беинг а унилоцализед тyпе оф хидраденитис суппуратива. Дерматологy. 2011. 223(4):349-55.
  5. ^ Кханна А, Ромбеау ЈЛ. Пилонидал дисеасе. Цлин Цолон Рецтал Сург. 2011 Мар. 24 (1):46-53.
  6. ^ Долл D, Фриедерицхс Ј, Боулестеиx АЛ, Дусел W, Фенд Ф, Петерсен С. Сургерy фор асyмптоматиц пилонидал синус дисеасе. Инт Ј Цолорецтал Дис. 2008 Сеп. 23(9):839-44.
  7. ^ Феиген ГМ, Гордон РБ. Пилонидал дисеасе симулатинг рецтал абсцесс анд фистула. АМА Арцх Сург. 1956 Ауг. 73(2):258-60.
  8. ^ Гхннам WМ, Хафез ДМ. Ласер хаир ремовал ас адјунцт то сургерy фор пилонидал синус: оур инитиал еxпериенце. Ј Цутан Аестхет Сург. 2011 Сеп. 4(3):192-5.
  9. ^ Бурнстеин M. Манагинг анорецтал емергенциес. Цан Фам Пхyсициан. 1993 Ауг. 39:1782-5.
  10. ^ Нгуyен АЛ, Пронк АА, Фурнéе ЕЈ, Пронк А, Давидс ПХ, Смакман Н. Лоцал администратион оф гентамицин цоллаген спонге ин сургицал еxцисион оф сацроцоццyгеал пилонидал синус дисеасе: а сyстематиц ревиеw анд мета-аналyсис оф тхе литературе. Тецх Цолопроцтол. 2015 Нов 6.
  11. ^ МцЦаллум I, Кинг ПМ, Бруце Ј. Хеалинг бy примарy версус сецондарy интентион афтер сургицал треатмент фор пилонидал синус. Цоцхране Датабасе Сyст Рев. 2007 Оцт 17. ЦД006213.
  12. ^ Севинç Б, Карахан Ö, Окуş А, Аy С, Аксоy Н, Şимşек Г. Рандомизед проспецтиве цомпарисон оф мидлине анд офф-мидлине цлосуре тецхниqуес ин пилонидал синус сургерy. Сургерy. 2015 Оцт 31.
  13. ^ Кходакарам К, Старк Ј, Хоглунд I, Андерссон РЕ. Минимал Еxцисион анд Примарy Сутуре ис а ЦостЕффициент Дефинитиве Треатмент фор Пилонидал Дисеасе wитх Лоw Морбидитy: А Популатион-Басед Интервентионал анд а Цросс-Сецтионал Цохорт Студy. Wорлд Ј Сург. 2017;41(5):1295-302

Литература уреди

  • Цаестецкер Ј, Манн БД, Цастелланос АЕ, Страус Ј. Пилонидал Дисеасе. Медсцапе Референце фром WебМД. Ласт упдатед Јан 22, 2009.
  • Карyдакис ГЕ (1975) Тхе етиологy оф пилонидал синус. Хелл Арм Форц Мед Рев 7:411–416
  • Аллен-Мерсх ТГ (1990) Пилонидал синус: fiндинг тхе ригхт трацк фор треатмент. Бр Ј Сург 77:123–132
  • Гунер А, Боз А, Озкан ОФ, Илели О, Кеце C, Реис Е (2013) Лим-берг flап версус Басцом цлефт лифт тецхниqуес фор сацроцоццyгеал пилонидал синус: проспецтиве, рандомизед триал. Wорлд Ј Сург 37:2074–2080
  • Еркент M, Şахинер İТ, Бала M, Кендирци M, Yıлдıрıм МБ, Топçу Р, Бостаноğлу С, Долапцı M (2018) Цомпарисон оф Примарy мид-лине цлосуре, лимберг flап, анд карyдакис flап тецхниqуес ин пило-нидал синус сургерy. Мед Сци Монит 24:8959–8963
  • Арноус M, Елгендy Х, Тхабет W, Емиле СХ, Елбаз СА, Кхафагy W (2019) Еxцисион wитх примарy мидлине цлосуре цомпаред wитх Лимберг flап ин тхе треатмент оф сацроцоццyгеал пилонидал дисеасе: а рандомисед цлиницал триал. Анн Р Цолл Сург Енгл 101(1):21–29
  • Прассас D, Ролфс ТМ, Сцхумацхер ФЈ, Криег А (2018) Карyдакис flап рецонструцтион версус Лимберг flап транспоситион фор пилонидал синус дисеасе: а мета-аналyсис оф рандомизед цонтроллед триалс. Лангенбецкс Арцх Сург 403(5):547–554
  • МцЦаллум ИЈ, Кинг ПМ, Бруце Ј (2008) Хеалинг бy примарy цло-суре версус опен хеалинг афтер сургерy фор пилонидал синус: сyстем-атиц ревиеw анд мета-аналyсис. БМЈ 36:868–871
  • Долл D, Фриедерицхс Ј, Деттманн Х, Боулестеиx АЛ, Дуесел W, Петерсен С (2008) Тиме анд рате оф синус форматион ин пилонидал синус дисеасе. Инт Ј Цолорецтал Дис 23:359–364
  • Сакр M, Ел-Хаммади Х, Моусса M, Арафа С, Расхеед M (2003) Тхе еffецт оф обеситy он тхе ресултс оф Карyдакис тецхниqуе фор тхе манагемент оф цхрониц пилонидал синус. Инт Ј Цолорецтал Дис 18:36–39
  • Басцом Ј (1983) Пилонидал дисеасе: лонг-терм ресултс оф фоллицле ремовал. Дис Цолон Рецтум 26:800–807
  • Брусциано L, Лимонгелли П, Дел Генио Г, Толоне С, Аморосо V, Доцимо Г етал (2015) D-схапе асyмметриц еxцисион оф сацроцоц-цyгеал пилонидал синус wитх примарy цлосуре, суцтион драин, анд субцутицулар скин цлосуре: ан аналyсис оф рискс фацторс фор лонг-терм рецурренце. Сург Иннов 22:143–148
  • Лимонгелли П, Брусциано L, Ди Стазио C, дел Генио Г, Толоне С, Луцидо ФС етал (2015) D-схапе асyмметриц анд сyмметриц еxцисион wитх примарy цлосуре ин тхе треатмент оф сацроцоццyгеал пилонидал дисеасе. Ам Ј Сург 207:882–889
  • Дел Генио Г, Лимонгелли П, Дел Генио Ф, Мотта Г, Доцимо L, Теста D (2016) Слееве гастрецтомy импровес обструцтиве слееп апнеа сyндроме (ОСАС): 5 yеар лонгитудинал студy. Сург Обес Релат Дис 12:70–74
  • Спивак Х, Броокс ВЛ, Нуссбаум M ет ал (1996) Треатмент оф цхрониц пилонидал дисеасе. Дис Цолон Рецтум 39:1136–1139
  • Долл D, Луеди MM, Еверс Т, Кауф П, Матевоссиан Е (2015) Рецур-ренце-фрее сурвивал, бут нот сургицал тхерапy пер се, детерминес 583 патиентс’ лонг-терм сатисфацтион фоллоwинг примарy пилонидал синус сургерy. Инт Ј Цолорецтал Дис 30:605–611
  • Каyаалп C (2014) До смокинг анд обеситy реаллy до нот хаве анy негативе инflуенце он wоунд хеалинг афтер сургерy оф пилонидал дисеасе? Инт Ј Цолорецтал Дис 29:1303–1304
  • Тестини M, Пиццинни Г, Миниелло С, Ди Венере Б, Лиссидини Г, Ницо-ларди V, Бономо ГМ (2001) Треатмент оф цхрониц пилонидал синус wитх лоцал анаестхесиа: а рандомизед триал оф цлосед цомпаред wитх опен тецхниqуе. Цолорецтал Дис 3(6):427–430
  • Кундес МФ, Цетин К, Кемент M, Каптаноглу L, Цивил О, Хаксал M етал (2016) Доес пропхyлацтиц антибиотиц редуце сургицал сите инфецтионс афтер рхомбоид еxцисион анд Лимберг flап фор пилонидал дисеасе: а проспецтиве рандомизед доубле блинд студy. Инт Ј Цоло-рецтал Дис 31:1089–1091
  • Кäсер СА, Зенгаffiнен Р, Ухлманн M, Гласер C, Маурер ЦА (2015) Примарy wоунд цлосуре wитх а Лимберг flап вс. сецондарy wоунд хеалинг афтер еxцисион оф а пилонидал синус: а мултицентре рандомисед цонтроллед студy. Инт Ј Цолорецтал Дис 30:97–10

Спољашње везе уреди

Класификација
Спољашњи ресурси
 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pilonidalni_sinus&oldid=27448510”