Плодоред

Плодоред представља систем биљне производње којим се уводи редослед у гајењу биљака на одређеној површини како у времену тако и у простору. На овај начин се тежи да се замени биолошка равнотежа која влада у природним биоценозама. Плодоред представља план искоришћавања вегетационе средине у првом реду климе и земљишта путем гајења биљака по унапред утврђеном распореду у времену и простору.Главни елементи плодореда су:

плодосмена (обухвата временску смену усева)
пољосмена (обухвата просторну смену усева)
одмор земљишта.

Плодосмена уреди

Плодосмена се дефинише као начело према коме се један усев смењује неким другим, тј. начело да се гајење једног усева прекида за једну,две, или више година, сетвом и гајењем неког другог, или других усева на истом пољу. Треба усвојити такву плодосмену која ће омогућити благовремено извођење обраде земљишта, ђубрење и сетву у оптимално време наредног усева у плодореду.

Пољосмена уреди

Пољосмена се дефинисе као начело према коме се један усев из године у годину увек гаји на неком другом пољу. Пољосмена је, у суштини, просторно смењивање усева на плодоредним пољима. Смењивање усева по појединим пољима у току једне године носи назив ротација. Када један гајени усев обиђе сва плодоредна поља на која је производна површина газдинства подељена, завршава се једна ротација и почиње друга. Према томе, ротација представља временски период после кога један усев поново долази на исту површину.

Одмор земљишта уреди

Одмор земљишта служи обнављању земљишне плодности. У почетку је земљиште препуштано спонтаној коровској вегетацији да у краћем или дужем временском периоду (парлог, прелог, залежај) поврати изгубљену плодност. Касније је практикован црни угар (угарења), током којег се у трајању од годину дана земљиште обрађивало и ђубрило и тиме враћала изгубљена плодност. Данас се угари након жетве пшенице, а непосредно пред јесење дубоко орање уноси се стајњак са истим циљем.

Двопољни плодоред уреди

Двопољни плодоред: Најчешће практикован плодоред у Србији јесте балканско двопоље у коме се наизменично на истој површини смењују кукуруз и пшеница. То је плодоред са најмањим бројем поља који је у предности у односу на монокултуру, али има и неке недостатке: сетва хибрида кукуруза дуже вегетације онемогућава благовремено извођење основне обраде, предсетвене припреме и сетве пшенице, посебно у случају неповољних климатских услова у септембру и октобру месецу.

Тропољни плодоред уреди

Тропољни плодоред (европски и амерички): Европски тропољни плодоред имамо када соја претходи пшеници, а амерички када соја претходи кукурузу.

Европски→	Кукуруз-	Соја-	Пшеница
Амерички→	Кукуруз-	Пшеница-	Соја

Тамо где се у сврху одржавања земљишне плодности сваке треће године уноси стајњак, углавном се практикује европски тропољни плодоред. У недостатку стајњака, на фармама које се баве само ратарском производњом, главном усеву кукуруза обично претходи соја (амерички тропољни плодоред). Соја као представник врсте фам. Фабацеае, обогаћује земљиште азотом, захваљујући симбиозним азотофиксаторима, које живе на кореновом систему ове биљке. Део азота који гајена биљка не искористи остаје за наредни усев и надоместак је редовном уношењу стајњака.

Плодоред у ратарству уреди

Списак добрих предусева за ратаске културе може бити од велике помоћи за плодоред у ратарству. Одабир праве ратарске културе треба увек прилагодити ситуацији на терену.

Пшеница – као добри предусеви су грашак, соја, луцерка, сунцокрет и кукуруз.
Соја – стрна жита и кукуруз су добри предусеви.
Кукуруз – добре предкултуре се грашак, соја и стрна жита.
Сунцокрет – кукуруз и стрна жита се препоручују, јер немају исте болести као сунцокрет.
Шећерна репа -као добар предусев за њу су пшеница и друга стрна жита.

Неке од ратарских култура имају потребу да се на исту парцелу саде тек након 4 или 5 година па и о томе треба водити рачуна при изради плана за плодоред. Такође је потребно водити рачуна и о томе када се неке културе скидају (беру) са парцеле да би се оставило доста времена за квалитетну припрему земљишта за следећу ратарску културу.

Код изради редоследа треба пратити и тренутну ситуацију на тржишту, па томе треба прилагодити ратарску културу коју ћемо посејати у току следеће сезоне. Не треба се строго држати плодореда који је направљен, али никако не треба га ни одбацивати јер је то саставни део када је у питању добра ратарска пракса.^[1]

Плодоред у повртарству уреди

У плодоред је потребно уврстити и ђубрење органским ђубривима. Органска ђубрива су неопходна због поправљања структуре земљишта,топлотних и осталих биолошких и хемијских својстава земљишта. У повртарству се могу користити: зрело стајско ђубриво, компости и тресет.Ђубрење стајњаком потребно је уврстити у плодоред испред култура које добро подносе непосредно ђубрење стајњаком.

У интензивном повртарском плодореду разликујемо и предкултуру ( то је најчешће нека рана пролечна или озима врста као што је салата, шпанац, грашак, млади лук) и главну културу, која има најдужу вегетацију ( паприка, купус, лук) и накнадну културу која се узгаја после главне културе ( салата, шпанаћ, млади лук и др.).Према могучностима се препоручује повремено убацивање накнадних усева за зелено ђубрење, циме би се проширио плодоред а истовремено и обогатило земљиште органском материјом.Код честог натапања и орошавања поврча нарушава се мрвицаста структура земљишта и убрзава минерализација хумуса па тако културе које троше пуно воде, као парадајз, паприка, краставци и купусњаце се у добром плодореду измењују с коренастим, луковичастим биљем и махунаркама, које не треба пуно заливати.^[2]

Референце уреди

Литература уреди

Зоран Броћич (2014) Ратарство и повртарство, Београд
Андерсон, Р.L. 2005. Аре соме цропс сyнергистиц то фоллоwинг цропс? Агрон. Ј. 97:7-10
Буллоцк, D.Г. 1992. Цроп Ротатион. Цритицал Ревиеwс ин Плант Сциенцес, 11:309-326
Францис, C.А. 2003. Адванцес ин тхе десигн оф ресоурце-еффициент цроппинг сyстемс. Јоурнал оф Цроп Продуцтион. 8:15-32
Портер ет ал. 1997. Енвиронмент аффецтс тхе цорн анд соyбеан ротатион еффецт. Агрон. Ј. 89:441-448
Wхите, L.Т. 1962. Медиевал Тецхнологy анд Социал Цханге. Оxфорд Университy Пресс

Спољашње везе уреди

[1] wики.пољоинфо.цом.

[2] www.стипс.минпољ.гов.рс.

[1]

[2]