Пол Гаскојн
Пол Џон Гаскојн (енгл. Paul John Gascoigne; Гејтсхед, 27. мај 1967), познат по надимку Газа, бивши је енглески фудбалер и тренер. Током каријере играо је у везном реду и имао 57 наступа за фудбалску репрезентацију Енглеске.
| Пол Гаскојн | |||
|---|---|---|---|
 Пол Гаскојн 2021. | |||
| Лични подаци | |||
| Надимак | „Газа” | ||
| Датум рођења | 27. мај 1967. | ||
| Место рођења | Гејтсхед, УК | ||
| Висина | 1,75 м | ||
| Позиција | везни | ||
| Сениорска каријера* | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1985—1988 1988—1992 1992—1995 1995—1998 1998—2000 2000—2002 2002 2003 2004 |
Њукасл јунајтед Тотенхем хотспер Лацио Ренџерс Мидлзбро Евертон Бернли Гансу Тианма Бостон јунајтед |
92 (21) 92 (19) 43 (6) 74 (30) 41 (4) 32 (1) 6 (0) 4 (2) 4 (0) | |
| Репрезентативна каријера | |||
| 1988—1998 | Енглеска | 57 (10) | |
| Тренерска каријера | |||
| 2005 | Кетеринг Таун | ||
| * Датум актуелизовања: 5. фебруар 2013 | |||
Каријера уреди
У младим годинама био је на провери у неколико енглеских клубова, али их није задовољио. Затим је 1985. године постао фудбалер Њукасл јунајтеда. Био је капитен младе екипе Њукасла. У првом тиму је наступио у априлу 1985. и имао је укупно 197 наступа и 25 голова за тај тим. На крају сезоне 1987/88. проглашен је за најбољег младог играча лиге. За њега су почели да се интересују велики клубови.
Обећао је Алексу Фергусону, да ће прећи у Манчестер јунајтед, али је прешао у Тотенхем, након што је тај клуб купио кућу његовој породици.[1] У две сезоне и 75 наступа постигао је 14 голова. Играо је веома добро. У сезони 1990/91 предводио је Тотенхем до финала ФА купа, постигавши 6 голова. Пре финала потписао је за италијански клуб Лацио. Међутим у финалу се тешко повредио. Освајање купа пратио је из болнице. Пропустио је целу сезону 1991/92. Повреда се додатно погоршала, када се додатно повредио у инциденту у једном ноћном клубу.
Наступао је за Лацио од септембра 1992. до лета 1995. године. У 47 наступа дао је 6 голова. Играо је променљиво и због бројних повреда, а није се потпуно прилагодио италијанском начину живота.
У лето 1995, прешао је у шкотски Глазгов Ренџерс. С њима је освојио шкотско првенство у сезонама 1995/96. и 1996/97. као и два шкотска купа. Проглашен је за играча године у избору играча и новинара. Дао је незабораван гол против Селтика и важан хет-трик против Абердина. Увршћен је у Кућу славних Ренџерса 2006. године, заједно с Брајаном Лаудрупом.
Касније је играо за енглеске клубове Мидлзбро, Евертон и Барнли с промењивим успехом, јер су га мучили и лични проблеми. Кратко је играо за кинески клуб Гансу Тианма и енглески нижеразредни Бостон Јунајтед.
Био је тренер енглеског клуба Кетеринг Таун 2005. године. Отпуштен је након 39 дана, због проблема с алкохолом.
Репрезентативни наступи уреди
За енглеску репрезентацију играо је од 1988. до 1998. године. У 57 наступа дао је 10 голова. Дебитовао је у пријатељској утакмици против Данске 1988. године. На Светском првенству 1990. у Италији истакао се својом игром. Добио је жути картон у полуфиналу против Западне Немачке. Имао је већ жути картон из претходних утакмица па је тиме изгубио могућност играња у финалу, да се Енглеска пласирала. Гаскојн је тешко то поднео и постао је јако популаран међу енглеским навијачима, због жеље и залагања. Увршћен је у најбољи тим првенства.
Играо је запажену улогу и на Европском првенству 1996. у Енглеској. Постигао је гол Шкотској. Играчи су прославили гол, тако што је Гаскојн легао на траву, а играчи су му прскали воду у уста из флашице. Енглеска је изгубила у полуфиналу од Немачке после извођења једанаестераца. Опет је увршћен у најбољи тим првенства.
Помогао је у квалификацијама за Светско првенство 1998. године. Није био позван у репрезентацију због повреде и проблематичног понашања.[2]
Приватан живот уреди
Након завршетка каријере, имао је проблема с алкохолом. Боловао је од булимије, опсесивно-компулзивног поремећаја и алкохолизма. Неколико пута је провео ноћ у затвору, због инцидената. Развео се са женом након две године брака. Појављивао се у неколико тв-емисија. Имао је хит песму 1990. године. Касније је путовао на турнеју са групом Ајрон Мејден. Лечио се неколико пута од алкохолизма. У мају 2007. године, примљен је у болницу након прославе 40. рођендана.[3] Током рехабилитације 2008. године, три пута му је стало срце па су га оживљавали.[4] Био је повређен у саобраћајној несрећи 13. јуна 2010, када је на његов ауто налетела пијана жена.[5] Има сина из првог брака и усвојио је двоје деце из жениног првог брака. Кћерка која се зове Бјанка Гаскојн је такође медијска личност.[6][7]
Референце уреди
- ^ Фергусон, Алеx (1999) Манагинг Мy Лифе. Лондон: Ходдер анд Стоугхтон, пп. 264-265.
- ^ „Турбулент лифе оф фоотбалл гениус Паул Гасцоигне”. Метро. 21. 2. 2008. Архивирано из оригинала 08. 09. 2012. г. Приступљено 5. 2. 2013.
- ^ "Гасцоигне хас емергенцy сургерy". ББЦ Неwс. 2007-05-28. http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/6698867.stm. Приступљено 5. 2. 2013.
- ^ неwс.yахоо.цом Приступљено 5. 2. 2013.
- ^ ББЦ Неwс Приступљено 5. 2. 2013.
- ^ „Газза Мад Wитх Бианца — Скy Схоwбиз”. БСкyБ. Архивирано из оригинала 6. 8. 2007. г. Приступљено 5. 2. 2013.
- ^ Профиле: Паул Гасцоигне, Тхе Гуардиан, 24. 2. 2008
Спољашње везе уреди
- Профил и статистика Пола Гаскојна на сајту Соццербасе
- Профил и статистика Пола Гаскојна Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јун 2010) на сајту ФИФА
