Википедија

Поливаскуларна артеријска болест

Поливаскуларна артеријска болест (акроним ПолиВД) дефинише се као истовремено присуство клинички значајних атеросклеротских лезија у најмање две велике васкуларне територије, као што су коронарна болест удруженом са каротидном, реналном артеријском болешћу или артеријска болест доњих удова.[1] Последњих година концепт поливаскуларне болести, или клинички евидентна атеросклероза у вишеструким артеријским коритима, се све више идентификује као посебно малигна кардиоваскуларна болест вредна посебне клиничке пажње и даљег проучавања.[2]

Поливаскуларна артеријска болест
Специјалностиваскуларна хирургија

Код пацијента са поливаскуларном артеријском болешћу, треба обратити пажњу не само на места лезија и инхерентне техничке потешкоће које се односе на специфичне опције лечења, већ и на свеукупни клинички статус пацијента, узимајући у обзир присуство кардиоваскуларних фактора ризика и коморбидитета.

Епидемиологија уреди

Поливаскуларна болест представља истовремену облитерантну болест коронарних каротидних и периферних артерија доњих екстремитета. У основи настанка овог обољења је процес атеросклерозе, као важан узрок кардиоваскуларног морбидитета и морталитета који погађа више од 230 милиона људи широм света.[2]

Традиционални кардиоваскуларни фактори ризика, укључујући старије године, пушење и шећерну болест, снажно су повезани са повећаним ризиком од периферне артеријске болести периферних артерија доњих екстремитета (акроним ПАД). Иако је ПАД историјски био недовољно цењена у поређењу са болешћу коронарних артерија и можданим ударом, већа пажња на ПАД последњих година довела је до важних нових епидемиолошких увида у областима тромбозе, упале, дислипидемије и микроваскуларних болести.

Важно је напоменути да ПАД може повећати ризик од нежељених исхода у сличној или чак већој величини него коронарна болест или мождани удар. У овом прегледу у литератури се истичу важна нова достигнућа у епидемиологији ПАД-а са посебним фокусом на поливаскуларне болести, нове биомаркере и диференцијалне путеве ризика за ПАД у поређењу са другим атеросклеротским болестима.

Етиологија уреди

Поливаскуларна артеријска болест у основи је атеросклеротски процес, спора прогресивна болест великих и средњих мишићних и великих еластичних артерија, чија су главна одлика фокусни фибролипидни плакови на интими, а последице могу бити опструкција лумена артерије, склоност стварању тромба и анеуризме.[3]

Како је атеросклеротски процес системска болест она се често јавља на више од једној великој васкуларној територији и у пракси се треба сматрати интегралном болешћу,[4][5][6] и зато и носи називполиваскуларна артеријска болест (чији синоними су: енг. мултипле артериал дисеасе, цоронарy анд еxтрацоронарy артериал дисеасе), јер је удружена са оклузивном болешћу већег броја артерија као што су: коронарне артерија, каротидне артерије, периферне артерија доњих екстремитета, бубрежне артерија, аорте.

Како се ради о системској болест, на великој васкуларној територији, већа је вероватноћа да ће се развити веће стопе догађаја, него код пацијената са само вишеструким факторима ризика.[2][7]

Поливаскуларна болест (ПолиВД) дефинисана као присуство више од једне захваћене васкуларне територије, односно било која комбинација следећег: коронарне артеријске болести (ЦАД), периферне артеријске болести (ПАД) и цереброваскуларне болести (ЦВД ).[8][9][10][11][12]

Међу болесницима са клиничким манифестацијама облитерантне поливаскуларна болест (ПолиВД) истовремено најмање два споменута артеријска система, резултати из студија указују на статистички значајне корелације између:[13]

  • исхемијске болести срца и каротидне или цереброваскуларне болести
  • исхемијске болести срца и периферне облитерантне артеријске болести
  • исхемијске болести срца, периферне облитерантне артеријске болести и каротидне или цереброваскуларне болести .

Клиничка слика уреди

Клиничке манифестације поливаскуларне артеријске болести обухватају разне комбинације обољења одговарајућих система артерија. Атеросклероза коронарних артерија клинички се може испољити као:[13]

  • један од облика исхемијске болести срца,
  • као примарни застој у раду срца,
  • као ангина пекторис,
  • акутни инфаркт миокарда,
  • инсуфицијенција срца.

Облитерантна болест каротидних артерија клинички се испољава као:[14]

  • цереброваскуларни инсулт,
  • транзиторни исхемијски атак,
  • реверзибилни неуролошки дефицит,
  • нагли и трајни испад у видном пољу (амауросис фугаx ).

Облитерантна болест периферних артерија доњих екстремитета клинички се испољава као:[14]

  • интермитнтна клудикација (бол у нози при ходу),
  • бол у мировању,
  • трофичке промене (улцерације, гангрена).

Утицај поливаскуларне артеријске болести на прогнозу уреди

Код пацијената са атеросклеротском болешћу на једном васкуларном месту присуство коегзистирајуће болести у различитим васкуларним коритима удружено је са већим ризиком понављања симптома и компликацијама. На то указују чињенице да међу 828 пацијенатим укључених у Фрамингхам студију који су имали инфаркт миокарда, они са анамнестички можданим ударом или симптоматском ЛЕАД, имали су два пута већи ризик од реинфаркта миокарда.[15] Док је једна студија која је регисровала 68.236 пацијената са или утврђеном атеросклеротском артеријском болести (ЦАД,ЛЕАД, цереброваскуларна болест) код њих установила три или више фактора за атеротромбозу.[16]

Инциденца кардиоваскуларне смрти, инфаркта миокарда, можданог удара или хоспитализације због атеротромботског догађаја током једне године, повећана је са бројем симптоматских васкуларних места, креће се од 5,3% за пацијенте који имају само факторе ризика, до 12,6%, 21,1% и 26,3% за пацијента са једним, два и три симптоматска васкуларна места.[17]

За три годне стопе инфаркта миокарда/можданог удара/васкуларне смрти/ рехоспитализације биле су 25,5% за пацијенте са симптоматском васкуларном болешћу у једном васкуларном кориту наспрам 40,5% за симптоматске пацијенте у мултиплим васкуларним коритима.[16]

У испитивању 7.783 пацијента који су доживели атеротромботични догађај, стопа првог рекурентног догађаја за годину дана била је дупло већа код пацијената са поливаскуларном болешћу наспрам оних са болешћу локализованом у једном кориту.[18]

Терапија уреди

Антитромботичке стратегије се сматрају темељном терапијом за превенцију кардиоваскуларних догађаја код пацијената са ПолиВД.[19] До данас, све студије које процењују употребу интензивне антитромботичке терапије код пацијената са ПолиВД су показале повећан ризик од крварења са различитим степеном ефикасности у смањењу и срчаних и удних догађаја.[20][21][22][23][24] Антитромботичка терапија код пацијената са ПолиВД може бити посебно проблематична јер исти коморбидитети који представљају повећан ризик за атеротромбозу, као што су старија животна доб, шечерна болест и дисфункција бубрега, такође предиспонирају ову популацију на крварење.[25][26]

У том смислу у терапији код пацијената са поливаскуларном артеријском болести треба стратегију лечења бирати индивидуално, на основу пре свега клиничких а не техничких питања. У том смислу ово стање захтева мултидисциплинарни тимски приступ, имајући у виду да садашње препоруке указују на значај вишесудовне артеијске болести на прогнозу као и приступ и терапију вишесудовне болести узимајући у обзир комбинације које су релевантне за клиничку праксу.

Извори уреди

  1. ^ Wијнс W, Колх П, Данцхин Н, Ди Марио C, Фалк V, Фоллигует Т, Гарг С, Хубер К, Јамес С, Кнуути Ј, Лопез-Сендон Ј, Марцо Ј, Меницанти L, Остојиц M, Пиеполи МФ, Пирлет C, Помар ЈЛ, Реифарт Н, Рибицхини ФЛ, Сцхалиј МЈ, Сергеант П, Серруyс ПW, Силбер С, Соуса Ува M, Таггарт D, Ваханиан А, Ауриццхио А, Баx Ј, Цецони C, Деан V, Филиппатос Г, Фунцк-Брентано C, Хоббс Р, Кеарнеy П, МцДонагх Т, Попесцу БА, Реинер З, Сецхтем У, Сирнес ПА, Тендера M, Вардас ПЕ, Wидимскy П, Алфиери О, Дуннинг Ј, Елиа С, Каппетеин П, Лоцкоwандт У, Саррис Г, Воухе П, вон Сегессер L, Агеwалл С, Аладасхвили А, Алеxопоулос D, Антунес МЈ, Аталар Е, Брутел де ла Ривиере А, Доганов А, Еха Ј, Фајадет Ј, Ферреира Р, Гарот Ј, Халцоx Ј, Хасин Y, Јанссенс С, Кервинен К, Лауфер Г, Легранд V, Насхеф СА, Неуманн ФЈ, Ниемела К, Нихоyаннопоулос П, Ноц M, Пиек ЈЈ, Пирк Ј, Розенман Y, Сабате M, Старц Р, Тхиелманн M, Wхеатлеy ДЈ, Wиндецкер С, Зембала M. Гуиделинес он мyоцардиал ревасцуларизатион: Тхе Таск Форце он Мyоцардиал Ревасцуларизатион оф тхе Еуропеан Социетy оф Цардиол- огy (ЕСЦ) анд тхе Еуропеан Ассоциатион фор Цардио-Тхорациц Сургерy (ЕАЦТС). Еур Хеарт Ј 2010;31:2501-2555.
  2. ^ а б в Адаy, Аарон W.; Матсусхита, Кунихиро (2021-06-11). „Епидемиологy оф Перипхерал Артерy Дисеасе анд Полyвасцулар Дисеасе”. Цирцулатион Ресеарцх. 128 (12): 1818—1832. ИССН 1524-4571. дои:10.1161/ЦИРЦРЕСАХА.121.318535. 
  3. ^ Росс Р. Фацторс инфлуенцинг атхерогенесис. Ин: Сцхлант РЦ, Wаyне АР (Едс). Тхе Хеарт. МцГраw-Хилл, (Неw Yорк) 1994;989-1008.
  4. ^ Г. Стег, D. L. Бхатт, П. W.Ф. Wилсон ет ал., “Оне-yеар цардиовасцулар евент ратес ин оутпатиентс wитх атхеротхромбосис,” Јоурнал оф тхе Америцан Медицал Ассоциатион, вол. 297, но. 11, пп. 1197–1206, 2007.
  5. ^ А. Ел-Менyар, Х. Амин, I. Расхдан ет ал., “Анкле-брацхиал индеx анд еxтент оф атхеросцлеросис ин патиентс фром тхе миддле еаст (тхе АГАТХА-МЕ студy): а цросс-сецтионал мултицентер студy,” Ангиологy, вол. 60, но. 3, пп. 329–334, 2009
  6. ^ Ф. Г. Р. Фоwкес, L. П. Лоw, С. Тута, анд Ј. Козак, “Анкле-брацхиал индеx анд еxтент оф атхеротхромбосис ин 8891 патиентс wитх ор ат риск оф васцулар дисеасе: ресултс оф тхе интернатионал АГАТХА студy,” Еуропеан Хеарт Јоурнал, вол. 27, но. 15, пп. 1861–1867, 2006.
  7. ^ П. П. Цацоуб, У. Зеyмер, Т. Лимбоург ет ал., “Еффецтс оф адхеренце то гуиделинес фор тхе цонтрол оф мајор цардиовасцулар риск фацторс он оутцомес ин тхе РЕдуцтион оф Атхеротхромбосис фор Цонтинуед Хеалтх (РЕАЦХ) Регистрy Еуропе,” Хеарт, вол. 97, но. 8, пп. 660–667, 2011.
  8. ^ D. L. Бхатт, Е. D. Петерсон, Р. А. Харрингтон ет ал., “Приор полyвасцулар дисеасе: риск фацтор фор адверсе исцхаемиц оутцомес ин ацуте цоронарy сyндромес,” Еуропеан Хеарт Јоурнал, вол. 30, но. 10, пп. 1195–1202, 2009.
  9. ^ А. Меизелс, D. M. Зеитоун, V. Батаилле ет ал., “Импацт оф полyвасцулар дисеасе он баселине цхарацтеристицс, манагемент анд морталитy ин ацуте мyоцардиал инфарцтион. Тхе Аллианце пројецт,” Арцхивес оф Цардиовасцулар Дисеасес, вол. 103, но. 4, пп. 207–214, 2010.
  10. ^ D. Мукхерјее, К. А. Еагле, Е. Клине-Рогерс ет ал., “Импацт оф приор перипхерал артериал дисеасе анд строке он оутцомес оф ацуте цоронарy сyндромес анд еффецт оф евиденце-басед тхерапиес (фром тхе Глобал Регистрy оф Ацуте Цоронарy Евентс),” Америцан Јоурнал оф Цардиологy, вол. 100, но. 1, пп. 1–6, 2007.
  11. ^ Г. Цоттер, C. П. Цаннон, C. Х. МцЦабе ет ал., “Приор перипхерал артериал дисеасе анд церебровасцулар дисеасе аре индепендент предицторс оф адверсе оутцоме ин патиентс wитх ацуте цоронарy сyндромес: аре wе доинг еноугх? Ресултс фром тхе Орбофибан ин Патиентс wитх Унстабле Цоронарy Сyндромес-Тхромболyсис ин Мyоцардиал Инфарцтион (ОПУС-ТИМИ) 16 студy,” Америцан Хеарт Јоурнал, вол. 145, но. 4, пп. 622–627, 2003.
  12. ^ I. Ферреира-Гонзáлез, Г. П. Миралда, M. Херас ет ал., “Инвестигадорес дел Естудио МАСЦАРА. Прогносис анд манагемент оф патиентс wитх ацуте цоронарy сyндроме анд полyвасцулар дисеасе,” Ревиста Еспанола де Цардиологиа, вол. 62, но. 9, пп. 1012–1021, 2009.
  13. ^ а б Деспотовић, Н. анд Здравковић, M. (2002) Поливаскуларна болест у клиничкој пракси, Српски архив за целокупно лекарство, 130(9-10), пп. 316-319. . дои:10.2298/САРХ0210316Д.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  14. ^ а б Здравковић M. Медикаментно лечење болести периферне циркулације. У: Недељковић С, Кањух V, Вукотић M (Ур). Кардиологија, D.п. за издавачко-трговинску делатност „Београд” 2000;1850-60.
  15. ^ Цупплес ЛА, Гагнон ДР, Wонг НД, Остфелд АМ, Каннел WБ. Прееxистинг цар- диовасцулар цондитионс анд лонг-терм прогносис афтер инитиал мyоцардиал инфарцтион: тхе Фрамингхам Студy. Ам Хеарт Ј 1993;125:863 -872.
  16. ^ а б Албертс МЈ, Бхатт DL, МасЈЛ, Охман ЕМ, Хирсцх АТ, Ротхер Ј, Салетте Г, Гото С, Смитх СЦ Јр, Лиау ЦС, Wилсон ПW, Стег ПГ; РЕдуцтион оф Атхеротхромбосис фор Цонтинуед Хеалтх Регистрy Инвестигаторс. Тхрее-yеар фоллоw-уп анд евент ратес ин тхе интернатионал РЕдуцтион оф Атхеротхромбосис фор Цонтинуед Хеалтх Регис- трy. Еур Хеарт Ј 2009;30:2318-2326.
  17. ^ Стег ПГ, Бхатт DL, Wилсон ПW, Д’Агостино Р Ср, Охман ЕМ, Ротхер Ј, Лиау ЦС, Хирсцх АТ, Мас ЈЛ, Икеда Y, Пенцина МЈ, Гото С. Онеyеар цардиовасцулар евент ратес ин оутпатиентс wитх атхеротхромбосис. ЈАМА 2007;297:1197-1206
  18. ^ Ферриерес Ј, Цамбоу ЈП, Гаyет ЈЛ, Херрманн МА, Леизоровицз А. Прогносис оф патиентс wитх атхеротхромботиц дисеасе: а проспецтиве сурвеy ин а нон-хоспитал сеттинг. Инт Ј Цардиол 2006;112:302-307
  19. ^ Герхард-Херман  МД, Горник  ХЛ, Барретт  Ц,  ет ал.  2016 АХА/АЦЦ гуиделине он тхе манагемент оф патиентс wитх лоwер еxтремитy перипхерал артерy дисеасе: а репорт оф тхе Америцан Цоллеге оф Цардиологy/Америцан Хеарт Ассоциатион Таск Форце он Цлиницал Працтице Гуиделинес.  Цирцулатион. 2017;135(12):е726-е779.
  20. ^ Бхатт  ДЛ, Флатхер  МД, Хацке  W,  ет ал; ЦХАРИСМА Инвестигаторс.  Патиентс wитх приор мyоцардиал инфарцтион, строке, ор сyмптоматиц перипхерал артериал дисеасе ин тхе ЦХАРИСМА триал.  Ј Ам Цолл Цардиол. 2007;49(19):1982-1988. . дои:10.1016/ј.јацц.2007.03.025.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  21. ^ Белцх  ЈЈ, Дормандy  Ј, Биаси  ГМ,  ет ал; ЦАСПАР Wритинг Цоммиттее.  Ресултс оф тхе рандомизед, плацебо-цонтроллед Цлопидогрел анд Ацетyлсалицyлиц Ацид ин Бyпасс Сургерy фор Перипхерал Артериал Дисеасе (ЦАСПАР) триал.  Ј Васц Сург. 2010;52(4):825-833, 833.е1-833.е2. . дои:10.1016/ј.јвс.2010.04.027.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  22. ^ Бонаца  МП, Сцирица  БМ, Цреагер  МА,  ет ал.  Ворапаxар ин патиентс wитх перипхерал артерy дисеасе: ресултс фром ТРА2°П-ТИМИ 50.  Цирцулатион. 2013;127(14):1522-1529, 1529е1-6. . дои:10.1161/ЦИРЦУЛАТИОНАХА.112.000679.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  23. ^ Бонаца  МП, Бхатт  ДЛ, Стореy  РФ,  ет ал.  Тицагрелор фор превентион оф исцхемиц евентс афтер мyоцардиал инфарцтион ин патиентс wитх перипхерал артерy дисеасе.  Ј Ам Цолл Цардиол. 2016;67(23):2719-2728. . дои:10.1016/ј.јацц.2016.03.524.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  24. ^ Еикелбоом  ЈW, Цонноллy  СЈ, Босцх  Ј,  ет ал; ЦОМПАСС Инвестигаторс.  Ривароxабан wитх ор wитхоут аспирин ин стабле цардиовасцулар дисеасе.  Н Енгл Ј Мед. 2017;377(14):1319-1330. . дои:10.1056/НЕЈМоа1709118.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  25. ^ Yех  РW, Сецемскy  ЕА, Кереиакес  ДЈ,  ет ал; ДАПТ Студy Инвестигаторс.  Девелопмент анд валидатион оф а предицтион руле фор бенефит анд харм оф дуал антиплателет тхерапy беyонд 1 yеар афтер перцутанеоус цоронарy интервентион.  ЈАМА. 2016;315(16):1735-1749. . дои:10.1001/јама.2016.3775.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  26. ^ Гутиеррез  А, Бхатт  ДЛ.  Медицал манагемент оф перипхерал артерy дисеасе ин диабетес меллитус.  Еур Хеарт Ј. 2015;36(24):1494-1495.

Спољашње везе уреди

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Polivaskularna_arterijska_bolest&oldid=27448667”