Википедија

Популарна музика у Јапану

Музика у Јапану је разноврсна и постоји много различитих жанрова музике да је немогуће причати о свима. Реч за музику у јапанском је 音楽 (онгаку), комбинује канђије за 音 „он” (звук) и канђи 楽 „гаку” (музика).[1] Јапанско тржиште је друго у свету, чије се вредност процењује на 4,422 милиона долара у 2012.години и већином тржишта доминирају јапански уметници са 45 од топ 50 најбоље проданим албума[2] и са 49 од 50 најбоље проданих албума у 2013. години.[3] Тржиштем доминирају углавном уметници из Јапана, популарне песме се често појављују у кароаке клубовима. Неки од најпопуларнијих жанрова су Ј-поп, Ј-рок, Висуал рок, Ј-сyнтх, Ска, Пунк.

Ј-поп уреди

 
АКБ48

Поп музика у Јапану почела је да се развија осамдесетих година, и замењује до тада доминантну бледу копију америчке поп музике. Ј-поп у ширем смислу, обухвата и реге,рок и фолк музику. У ужем смислу дели се на подгрупе технопоп, пара-пара , џез , хип-хоп, електро и хаус.

Почетак модерне музике био је између 1912. I 1926., у раздобљу Таишо, када се Јапан упознао са инструментима запада и џез музиком. До 1960. развијају се жанрови кајокјаку, што је буквално означавало музику са елементима запада, и енка, традиционални стил певања који се полако приближавао року.

Кајокјаку извођачи су у почетку преводили америчке хитове на јапански и након мањих или већих измена, препевали их. Текстови су због разлике у језицима све више одступали од оригинала, и композитори су најзад почели да стварају своја оригинална дела. Од 1980. постаје популарна идеја женских идола, и издавачке куће траже соло извођаче или састављају групу певачица. Стил који се тражио је природна лепота, шарм „девојке из комшилука” . Текстови су били једноставни и без неког посебног значења, сконцентрисани на младу љубав или пријатељство, а целокупан жанр имао је слаткаст звук уз који се лако играло.

Од 1990., извођачи се окрећу ка озбиљнијим и тмурнијим темама, и сексипилнијим наступима и спотовима. Истих година јапанска музичка сцена постаје друга по величини и утицају. Нове поп песме појављивале би се у рекламама, серијама и аниме готово сваке недеље. Нестаје ограничавање жена на поп а мушкараца на рок музику, и настају боy бендови, по узору на претходне женске групе. Њихови почеци су били слични, али слатке и невине дечаке убрзо замењује стил згодних, озбиљних мушкараца. У наступе уводи се и плес, сачињен од лаких корака који се понављају и брзо уче. Касније се развија поџанр Пара-пара, који се више сконцентрише на споменуте плесове него на музику.

Све више и више младих прижељкивало је да уплови у музичке воде, тако настаје Хелло!Пројецт, компанија са идејом да пробије нове женске групе, које су биле знатно бројније од њихових претходника, због чега се често дешавала промена чланова (матурирање) који би тад или нестали или наставили соло каријеру. Путем овој пројекта, група овог типа Морнинг Мусуме је завладала музичком сценом. Тек у 21. Веку постају популарни РнБ и Хип Хоп жанрови. Најпопуларнији соло извођач Ј-попа, Намие Амуро се исто окренула овом звуку, а нова велика имена су се појавила као на пример Куми Кода.

2005., дошло је до прекретнице у Ј-попу. Наиме, до ове године, групама је знатно опала популарност и доминирали су претежно соло извођачи. Међутим, Јасуши Акимото одлучио је да се опроба у пројекту сличном Хелло!Пројецт-у. Готово одмах након аудиција 2005. године, новонастала група АКБ48 достигла је невероватну популарност, и све до данас се воде као краљице Ј-поп сцене. По узору на до сада најбројнију женску групу, настају сличне групе истог типа у разним регијама и градовима у Јапану, па чак и ван државе, које су у пријатељским односима са АКБ48, и често сарађују.

Корејска певачица БоА је такође доживела невероватан успех у Јапану, након чега су бројни корејски извођачи покушали да се пробију у овој држави. Њихов успех је варирао од групе до групе, извођача до извођача, али утицај корејског попа је постао огроман и генерално добро прихваћен.

Ј-рок уреди

Јапанска рок музика или скраћено Ј-рок је богата област музике, али због неразмевања речи није баш популран у свету. Ј-рок представља звук сличан алтернативном року на западу. Настала је као имитација западних рок музичара као што су Битлси, Боб Дилан и Ролингстонси. Џон Ленон и Битлси су били најпопуларнији музичари са запада у Јапану. Гроуп соундс је жанр јапанског рока који је постао популаран средином 1960-тих година. Након пробоја овог жанра, појавило се неколико текстописаца, Нобуyасу Окабаyасхи је постао први познати текстописац.Wатару Такада, инспирисан Вуди Гутри, је исто постао популаран. Такада је користио јапанску поезију као тесктове, док је Казуки Томокаwа користио поеме Цхуyа Накахаре. Тхе Тигерс је био најпопуларнији бенд „Гроуп Соунд” у тој ери.

За време 1960-тих, Јапанци су правили психоделик рок, где су експериментисали са спејс роком и другим обилцима музике. Психоделик рок је у Јапан дошао преко бендова ако што су Јацкс Тхе Јацкс. Може се рећи да је спејс рок у Јапану почео са бендом Хадака но Раллизес. Иако овај жанр није слушан већ две деценије, Јапан је остао извор спејс рок бендова.

1970-тих, неколико јапанских уметника експериментише са електронским роком. Најпознатији је био Исао Томита, чији је албум „Елецтриц Самураи: Сwитцхед он Роцк” имао електрични синтисајзер. У исто време се развио прогресивни рок који је изашао из Јапана са бедном Афтер Диннер, вероватно најбољим потомцима Арт Беарс, и YБО2 наследницима Кинг Цримсон.

До 1990-тих рок је цветао. Многи бендови су оформљени и мада више нису постојали, млади музичари су их користили као инспирацију. У 1980-им је настао интересантан стил Висуал Кеи. То се најбоље види у бендовима као што су X Јапан, Малице Мизер, Тхе Газетте и др. У касним 1990-им, Ј-рок се развио у многим облицима. Неки од њих је аниме или јапанска анимација. Многе анимације имају Ј-рок интро који дају тон и помажу да се мало боље прикаже прича. Некад се песма можда прави специјално за аниме. Аниме као што су ФЛЦЛ, Наруто, Блеацх, Соул Еатер, Блуе Еxорцист се држе искључиво Ј-рока. Неки од бендова који су правили интро за аниме су Асиан Кунг Фу Генератион, УверWорлд, Хигх анд Мигхтy Цолор и др.

Јапански боy бендови

У Јапану постоје и увек ће бити многи боy бендови. Тренутно најпопуларнији јесте Оне ОК Роцк!, који је оформљен 2005 и у почетку је имао пет чланова, али због проблема спао на данашња четири. Њихове песме се користе за аниме, филмове и сл.

Женски јапански бендови

За јапански рок, женски бендови нису баш чести. Данас постоји пар бендова, јер женске групе често иду у поп индрустрију. СЦАНДАЛ је један од најпознатијих женских бендова. Почеле су у средњој школи и врло брзо су потписале уговор за издавачку кућу.

Висуал рок уреди

Висуал кеи (ヴィジュアル系; Бидјуару кеи; Српски: Вижуал кеј) је јапански музички покрет који је популаран од 80их година.[4][5][6][7] Извођачи су често нашминкани, са необичним фризурама и костимима, које некад комбинују са андрогеним модним детаљима[8][4] а понекад за инспирацију узимају јапанске цртане филмове. Многи извори тврде да се да се Висуал кеи односи на цео жанр музике[9][10] или на поџанр јапанске популарне музике. Други, међутим, тврде да је он субкултурни покрет, дефинисан уникатном модом, естетиком, и музиком која се повезује са њим.[8][11][12][13][14]

Висуал кеи нема специфични музички жанр, али цео покрет се генерално повезује са неколико стилова музике, и укључује али се не ограничава на рок, поп, електричну музику, неокласику, индустријски и хеви метал. Типичан висуал кеи звук је најчешће заснован на хард року и хеви металу, има гласне и дисторзиране гитаре, енергичне вокале и бубњеве и мелодичан ритам. Гитаристи често употребљавају мелодичне рифове и палм мутинг технику, и соло је прилично чест. Певачи често имају средње до висок вокални опсег. Неки користе дисторзиране или компјутерски измењене вокале. Вриштање у овом жанру је веома често и варира од тихих, дахтавих вокала до нељудских врискова. Бубњари често употребљавају брз ритам. Бас гитаре су тихе, некад нечујне, али су подједнако важне као водеће гитаре.

Висуал кеи извођачи су лако препознатљиви захваљујући њиховом карактеристичном изгледу који се састоји од чупаве или зашиљене фризуре налик на аниме фризуре, даркерске или панк инспирисане одеће, шминке и модних детаља који заједно формирају карактеристичан висуал кеи изглед. Велики значај се придаје уметничкој слободи, шок ефекту и метросексуалној естетици. Ово је унисекс стил и као такав захтева да многи извођачи бирају андрогени изглед који придодаје шок ефекту и интересовању фанова. Мушки извођачи често имају витке фигуре које овај изглед захтева и није ретко да се муски извођачи обуку делимично или у потпуности као женско. На другом крају спектра висуал кеи бендови као сто су Тхе Газетте бирају мало агресивнији изглед који карактерише садо-мазо инспирисана одећа, зашиљена коса, бледа или неутрална сминка са више панк или метал изгледом.

Од свог зачетка популарност висуал кеи-а је била поприлично висока у Јапану. Највише пажње привлаче бендови као што су X Јапан , Цолор и Сеикима-II. 90их година , захваљујући овим бендовима, популарност висуал кеи музике нагло почиње да расте. До 1997 популарност почиње да опада након што је X Јапан одлучио да се разиђе. Почетком и средином 2000их година долази до другог таласа нових извођача и популарнос поново расте. У задњих неколико година висуал кеи доживљава глобализацију и шири се и ван Јапана.

Ска уреди

Јапански ска ( スカ - сука ) је ска музика осмишљена у Јапану од стране јапанских уметника са стиховима на јапанском или енглеском језику. Она је, заједно са својим двојницима у другим деловима света, део онога што је названо „трећи талас ска музике који комбинује традиционални јамајчански клубски звук са металом, пунком, фолк, функ и / или народњацима”.[15][16] Формирана је у 1980 и ужива међународни успех ( укључујући опсежне турнеје у Сједињеним Државама и Европи ), група Токyо Ска Парадисе Орцхестра је вероватно оригинални и најпознатији јапански ска ансамбл. [17][18]

Према једном музичком критичару, јапанска ска „музика се преводи добро, јер су у потпуности прихватили западни рогато заснован ска идиом”.[19] Из традиционалног ска на ска-пунк, Јапан има напредну сцену која је спремна да нападне Америку.[20] Иако је далеко мање популарна од Ј- попа, Ј - рока или електронике, ска музика има дефинитивно присуство у Јапану. Излазећи пре око десет година са претеча бендова Ска - Фламес и Токyо Ска Парадисе Орцхестра, јапанска ска сцена видела је огроман популарни талас у 1997 (одражавајући налет популарности у САД), који је убрзо одумро. Многи јапански ска бендови и даље опстају упркос недостатку подршке публике. У Јапану, и јапански и традиционални јамајчански ска су популарни.

Док неки извори издвајају јапанску ска из јапанске поп музике, други извори их стављају у исти кош. Иако је ова класификација у супротности са чињеницом да су ска и панк музика ретко, ако икад , класификоване као поп музика у већем делу света, то је конгруентно са праксом узимања у обзир да јапански поп обухвата и друге жанрове који се често гледају као одвојени од поп музике у Сједињеним Државама и Европи, међу њима роцк, урбана и електронска денс музика.

Разматрање јапанске ска музике као под - жанр јапанског попа може бити последица, бар делимично, бендова коју су мешали ска са дефинитивним поп звуком. Понекад, ово мешање жанра јавља се у оквиру једне песме. На пример, Снаил Рамп („типичан ска панк” бенд из Токија ) има песму под називом „Хотару но Хикари” у сарадњи са Аир - алтернативним рок певачем. Већим делом, то је ска панк верзија "Аулд Ланг Сyне" са јапанским текстом . Делови песме, међутим, скрећу са ове музичке форме и уместо тога имају звук сличан боy банд музици. [20][21] Према шеми коришћења у Тоwер Рецордс у Токију, сва јапанска ска музика је класификована као хардцоре, чак да са лежерним звуком која најбоље илуструје рану јамајчанску ска музику из раних 1960-их.[22]

Пунк уреди

Јапански хардкор је хардкор пунк сцена у Јапану, која је настала у знак протеста због социјалне и економске промене су захватиле земљу 1980. године. Бенд СС се сматра првим, формиран у 1977.[23] Бендови као што су Тхе Сталин и ГИСМ убрзо затим су формирана 1980. Повремено, јапански хардцоре музичари укључују елементе цроссовера тхрасх, тхрасх метала, анархо-пунка, хорор пунка, D- беат и гриндцоре у својим песмама .

Неки од најпознатијих бендова пунк музике су: СС, Анти Феминисм, ГИСМ, Гаузе, СОБ, Тхе Сталин и Тхе Стар Цлуб.

Вокалоид уреди

Вокалоид музика је нова врста музике која је запоцета 2004. године када је настао сам ВОЦАЛОИД програм. ВОЦАЛОИД је певајуци синтисајзерски програм који је направила Yамаха корпорација.

ВОЦАЛОИД је започет из једноставног концепта синтезирања људских вокала у песмама. Од самог почетка ово није био лак задатак за програмере иза софтвера, али од тог почетка ВОЦАЛОИД је израстао у светски феномен, издавајуци нове музичаре, албуме, фигурице, па чак и концерте. Постоји много различитих Вокалоида, као што су Хацуне Мику, Мегурине Лука, Кагамине Рин и Лен, Каито и Меико.

Тематска уреди

Тематска музика која се компонује за филмове, аниме, Токусатсу и јапанске телевизијске драме се сматра засебним музичким жанром. Неколико истакнутих музичких уметника и група су провели највећи део својих музичких каријера извођењем тематских песмама и компоновањем музичке позадине за визуелне медије.

Међу такве уметнике убрајају се: Масато Схимон ( садашњи носилац светског рекорда за најуспешнији сингл у Јапану за "Оyоге! Таиyаки - кун")[24], Ицхироу Мизуки, сви чланови ЈАМ пројекта, Акира Кусхида, Исао Сасаки и Митсуко Хорие.

Међу значајне композиторе јапанске тематске музике укључују се: Јое Хисаисхи, Мицхиру Осхима, Yоко Канно, Тосхихико Сахасхи, Yуки Кајиура, Кōтарō Накагаwа анд Yууки Хаyасхи.

Референце уреди

  1. ^ Кенкyусха'с Неw Јапанесе-Енглисх Дицтионарy. ISBN 978-4-7674-2015-8.
  2. ^ „Oricon 2013 Yearly Charts : Albums”. tokyohive. 6Theory Media, LLC. 15. 12. 2013. Pristupljeno 16. 12. 2013. 
  3. ^ „Oricon 2013 Yearly Charts : Singles”. tokyohive. 6Theory Media, LLC. 15. 12. 2013. Pristupljeno 16. 12. 2013. 
  4. ^ а б Suzuki, Chako (2007). „Pretty Babies: Japan's Undying Gothic Lolita Phenomenon”. fashionlines.com. Pristupljeno 7. 6. 2013. 
  5. ^ „Visual Kei 101 – Segment 1: the GazettE”. MTV. 11. 11. 2013. Pristupljeno 13. 11. 2013. 
  6. ^ „International Music Feed feature "J Rock"”. International Music Feed. Arhivirano iz originala 12. 10. 2007. g. Pristupljeno 31. 7. 2007. 
  7. ^ Sollee, Kristen (25. 6. 2006). „Japanese Rock on NPR”. The Big Takeover. Pristupljeno 7. 6. 2013. 
  8. ^ а б Strauss, Neil (18. 6. 1998). „The Pop Life: End of a Life, End of an Era”. The New York Times. Pristupljeno 31. 7. 2007. 
  9. ^ Heinrich, Sally (2006). Key Into Japan. Curriculum Corporation. str. 80. ISBN 978-1-86366-772-2. 
  10. ^ Yun, Josephine (2005). Jrock, Ink.: A concise report on 40 of the biggest rock acts in Japan. Stone Bridge Press. ISBN 978-1-880656-95-2. 
  11. ^ Robson, Daniel (20. 11. 2011). „Interview with YOSHIKI in Brazil”. JaME-World.com. Pristupljeno 7. 6. 2013. 
  12. ^ „Interview with ANGELO”. JRock Revolution. 24. 11. 2008. Pristupljeno 7. 6. 2013. 
  13. ^ „the Underneath Debuts: Interview Part 1”. JRock Revolution. 29. 2. 2008. Pristupljeno 7. 6. 2013. 
  14. ^ „Visual Kei 101 – Segment 2: the GazettE”. MTV. 12. 11. 2013. Pristupljeno 13. 11. 2013. 
  15. ^ „The History of Ska”. 
  16. ^ „Review of Land of the Rising Sea: The Best of Japanese Ska in Orlando Weekly”. 
  17. ^ „Tokyo Ska Paradise Orchestra Touring dates and History”. 
  18. ^ „Nippop Profiles: Tokyo Ska Paradise Orchestra”. 
  19. ^ „Randy Krbechek's Metronews Music Reviews”. 
  20. ^ а б „In Music We Trust, Ninon Ska Dansu (Land of the Rising Ska) Various Japanese Ska Artists on Moon Ska Records, review by Alex Steininger”. 
  21. ^ „Snail Ramp”. 
  22. ^ „Japanese Ska Randomized Survey 2000”. 
  23. ^ ＜パンクロックの封印を解く＞“東京ロッカーズ”の全貌に迫る『РОЦКЕРС[完全版]』 | V.А.（ПУНК） | БАРКС音楽ニュース
  24. ^ „「およげ！たいやきくん」がギネス認定、再評価の気運高まる”. Oricon. 20. 2. 2008. Pristupljeno 16. 12. 2008. 

Литература уреди

  • Hoare, James (фебруар 2009). „Japanese Grindcore”. Terrorizer. 180: 52—53.
  • Buckley, Sandra (2002). Encyclopedia of Contemporary Japanese Culture. Taylor & Francis. ISBN 978-0-415-14344-8. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Popularna_muzika_u_Japanu&oldid=26780068”