Википедија

Породиљска грозница

Породиљска грозница, постпартална грозница, пуерперална грозница, бабиња грозница, пуерална сепса, једна је од јатрогених болести, која се јавља код породиља неколико дана након вагиналног порођаја или побачаја, царског реза, али и током дојења.[1] Постпартална грозница се често дефинише као; фебрилно стање са температуром већом од 38,0 °Ц, које се обично манифестује након првих 24 сата, или унутар првих десет дана након порођаја или побачаја.[2][3]

Породиљска грозница
Породиљска грозница; месечна стопе смртности код породиља у Бечу од 1841-1849.
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностобстетрицс
МКБ-10О85
МКБ-9-CM672
еМедицинеартицле/796892
МеСХД011645

Фактори ризика су; пострауматске инфекције (нпр након царског реза и епизиотомије), присутност одређених бактерија у вагини (као што су Стрептокококе групе Б), превремено пуцање водењака и продужено трајање порођаја, манипулација инструментима у току порођаја, порођај ван болнице итд. Већина инфекција у породиљској грозници изазвана је удруженим дејтвом већег броја различитих врста бактерија. Остали узроци грознице су: упала дојки, инфекције мокраћног сиситема и ателектаза. Укупна стопа постпорођајних инфекција је око 6,0% (са интервалом поузданости од 95%), и стопом учесталости од 7,4%, након царског реза и 5,5% након вагиналног порођаја.

У средњовековним болницама од ње је умирало и до 80% породиља (нпр у Отелу Дју у Паризу).[4] Како се у кратком временском периоду праћења породиље, до отпуста из болнице, не може поуздано утврдити појава инфекције, највећи број обољелих је у постпорођајном периоду. Према једној студији, у 94% случајева породиљска грозница се дијагностикује након отпуста из болнице.[5]

У преасептичкој и преантибиотској ери породиљска грозница карактерисала се високом смртношћу породиља, од које је умирало и до 5 жена на 1.000 порођаја. Данас се њена појава успешно спречава мерама асепсе и правовременим лечењем антибиотицима.

Историјат уреди

Први подаци о породиљској грозници датирају из времена Хипократа: у првом познатом опис ове болести у Хипократовим делима. У првој књизи, епидемија, он описује случај који се догодио у Тасосу:

Иако је болест одавно позната вековима дуго није био утврђен њен узрок. о могогућим етиопатогенетским механизмима постојале су разне теорије на основу бројних посматрања, често непоткријепљене доказима и спекулативне:

Теорија о задржавању ослобађеног секрета
Секрета који се ствара у вагине у периоду од око шест недеља након порођаја, због застоја у излучивању и процеса труљења, враћа се у ткивима и крв, узрокујући бол, грозницу и смрт жене. Патогенезу поремећаја по овој теорији прати претеране густоћа крви, која ограничава проток или доводи до зачепљења крвних судова, што ограничава отицање крви из материце.
Теорија нечистоће у крви
Према овој теорији током девет месеци трудноће, венски систем карлице апсорбују отрове које производе фекалне материје. Узрок акумулације отрова приписује се материци, која је уверћана и директно врши притисак на цева у својој околини узрокујући стагнацијеу цревног садржаја.

У 19. веку у породилиштима широм Европе владала је једна од јатрогена катастрофа тога времена, породиљска грозница.[7] Пренос патогених бактерија из обдукционих сала у болничка породилишта изазивала је висок морталитет трудница породиљском сепсом (или породиљском грозницом). Ову јатрогену болест и њеног узрочника идентификовао је Игнасио Фелипе Семелвајс, који је и увео у медицинску праксу једноставан метод дезинфекције, прање руку дезинфицијентним средством, и тиме спасао безброј живота породиља.

Епидемиологија уреди

Морбидитет/морталитет

Сједињеним Америчким Државама, према студији спроведеној у 2001. години; 5,5% вагиналних порода и 7,4% царских резова окончао се постпорођајном инфекцијом. Укупна стопа постпорођајних инфекције је 6,0%, док ендометритис чини готово половину инфекција породиља након порођаја царским резом (3,4%). Маститис и инфекције уринарног тракта заједно чине 5% свих инфекција након вагиналног порођаја.[8]

Друга студија, такође спроведена у Сједињеним Државама, у десотогодишњем периоду (1998-2008), утврдила је да се; на око 45 милиона хоспитализација, сепса као компликација, јавила у 1 случају на сваких 3.333 порођаја. Такође у овој студији, ризик за тешку сепсу био је (1 случај на 10.823 порођаја) а сепсе са смртним исходом (1 случај на 105.263 порођаја).[9]

Смртност

Прогноза за постпорођајне инфекције у 21. веку је добра ако се правовремено започне са одговарајућом применом терапије.

У већини студија стопа смртности повезана је са распоном учесталости инфекције (која се креће од 4-8%), и износи у просеку око 0,6 смртних случајева мајки на 100.000 живорођене деце.

На основу података Центра за контролу и превенцију болести у САД, наведене инфекције чине око 11,6% свих смртних случајева након; наредне трудноће, код живорођене, мртворођене деце или ванматеричне трудноће.[10]

Раса

Ризик од постпорођајне инфекције уринарног тракта у порасту је код особа црне расе; афроамериканки, нативних афроамериканки, и хиспано популације.[11]

Етиопатогенеза уреди

Након порођаја женске гениталније, које су током трудноће и порођаја проширене, имају велику „огољену“ површину, која је изложена инфекцији. Инфекција може бити ограничена на шупљине и зид материце, или се може проширити изван ње и изазвати тровање крви (сепсу) или друге болести. У условима када је после порођаја, смањена отпорност организма према инфекцији, материца претворена у једну велику рану (након одвајања постељице), коју може да прати тешко крварење, а на гениталном тракту створене раздеротине, уношења узрочника гнојења током порођаја може бити последица:

  • царског реза[12] или епизиотомије
  • рада са нечистим (нестерилним) инструментима,[13]
  • када бабица на рукама или породиља на гениталијама или по кожи има гнојну рану или упалу,
  • рађања или побачаја у стану или у породилиштима где постоји зараза еризипелом или гнојном ангина.
  • лоше хигијене будуће трудница (пре порођаја), када се могу у материцу унети узрочници гнојења. Довољно је да порођај дуго траје или да се породиља пречесто прегледава, што може узроковати експанзију узрочника гнојења у шупљину матернице а из ње продор патогене у крвни систем, са појавом сепсе.

Тежина болести зависи од вируленције микроорганизма, отпорности ткива на њихову инвазију, и општег зудравственог стања жене. Најчешћи узрочници су: пиогени стрептокок (Стрептоцоццус пyогенес), стафилокок (чест становник кожних ефлоресценција; бубуљица, чирева, и многих других пустулозних-гнојних ерупција), анаеробни стрептокок (који се размножава у девитализованим (мртвим) ткивима (нпр, након дуготрајних интервенција инструментима), ешерихија коли (Есцхерицхиа цоли) и клостридијум (Цлостридиум wелцхии), становници доњег дела цревног тракта), тетанус (Цлостридиум тетани).

Клиничка слика уреди

Болест настаје код породиља неколико дана након порођаја. Карактерише је

  • висока температура, праћена грозницом и осећајем хладноће
  • лоше опште стање, губитак снаге, општа слабост и малаксалост
  • бледило коже
  • појава гнојавог секрета из материце (непријатног мириса често са знацима крварења).
  • болови у доњем делу трбуха, који је осјетљив на палпацију.

Уколико се болест компликује запаљењем трбушне марамице јавља се дефанс (тврд и напет трбушни зид), као последица акутног перитонитиса

Дијагноза уреди

Лабораторијске анализе уреди

Лабораторијски анализе имају за циљ расвјетљавање тежине болести као и етиологију инфекције. Лакши случајеви маститиса обично не захтијевају лабораторијске тестове. Инфекције ране и инфекције гениталног тракта отежава да се утврди колико је она одговорна за појаву болести. Лабораторијске анализе треба да обухвате:

  • Комплетна крвна слика
  • Електролити
  • Култура крви, ако се сумња на сепсу
  • Комплетна анализа мокраће, са уринокултурама
  • Брис грлића матернице или култура
  • Брис раане
  • Одређиваwе нивоа лактата, ако се сумња на сепсу
  • Одређивање фактора коагулације, ако се сумња на тромбозу вена карлице, дубоку венску тромбозу, плућну емболије, или инвазивни третман (нпр, након хируршког захвата).

Имиџинг претраге уреди

Ултразвук

Ултразвучни преглед карличног предела може бити од помоћи у откривању заосталих производа концепције, апсцеса карлице, или заражених хематома.

ЦТ и МРТ

Применом компјутеризоване томографије или магнетне резонантне томографије, може се поставити дијагноза септичке тромбозе карлице.[14]

У неким случајевима, примена контрастне компјутеризоване томографије, трбуха (абдомена) и карлице може бити од помоћи у диференцијалној дијагнози, ако су присутне друге болести у трбуху/карлици, као примарне инфекције које нису повезана са трудноћом (нпр, апендицитис, колитис).

Диференцијална дијагноза уреди

У диференцијалној дијагнозаи породиљска грозница, треба имати у виду следеће болести:

  • Упала слепог црева
  • Апсцес дојке
  • Целулитис
  • Тромбоза дубоких вена
  • Упалне болести карлице
  • Пијелонефритис
  • Тубоовариајални апсцес
  • Инфекција уринарног тракта
  • Вагинитис

Остали услови које треба размотри у диференцијалној дијагнози болеснице са сумњом на постпорођајне инфекције укључују следеће:

  • Ендометритис
  • Маститис
  • Задржани производи концепције
  • Тромбоза дубоких вена
  • Плућна емболија
  • Септички флебитис карлице

Терапија уреди

Најважнији поступци у прехоспитаној нези у постпорођајних болесница са сумњом на инфекцију је да се боленици осигура адекватна волумена флуида и одмах започне праћење рада срца и примена кисеоника, и тиме спречи појава сепсе и шока.[15]

Компликације уреди

Клинички ток породиљске грознице може се окончати следећим компликацијама:

  • Ожиљне поромене
  • Неплодност
  • Сепса
  • Септички шок

Извори уреди

  1. ^ "37". Wиллиамс обстетрицс (24тх ед.). МцГраw-Хилл Профессионал. 2014. пп. Цхаптер . ISBN 9780071798938. стр. 37..
  2. ^ Adair FL. The American Committee of Maternal Welfare, Inc: The Chairman's Address. Am J Obstet Gynecol. 1935;30:868.
  3. ^ Hiralal Konar: DC Dutta's Textbook of Obstetrics. . JP Medical Ltd. 2014. pp. 432. ISBN 9789351520672. .
  4. ^ Магнер, Лоис Н. (1992). А хисторy оф медицине. Неw Yорк: Деккер. стр. 257–258. ИСБН 9780824786731. .
  5. ^ Yокое ДС, Цхристиансен CL, Јохнсон Р, Санду КЕ, ет ал. Епидемиологy оф анд Сурвеилланце фор Постпартум Инфецтиоус. Емерг Инфецт Дис. Сеп-Оцт 2001;7(5):837-41. Фулл Теxт.
  6. ^ Схерwин Б. Нуланд, Ил морбо деи доттори. Ла страна сториа ди Игнáц Семмелwеис, Едизиони Цодице, Торино 2004 п.19
  7. ^ Де ла етиологíа, ел цонцепто y ла профилаxис де ла фиебре пуерперал. (Дие Äтиологие, дер Бегрифф унд дие Пропхyлаxис дес Киндбеттфиеберс. Есцрита ен 1860, публицада ен 1861)
  8. ^ Yокое ДС, Цхристиансен CL, Јохнсон Р, Санду КЕ, ет ал. Епидемиологy оф анд Сурвеилланце фор Постпартум Инфецтиоус. Емерг Инфецт Дис. Сеп-Оцт 2001;7(5):837-41.
  9. ^ Бауер, M. Е.; Батеман, Б. Т.; Бауер, С. Т.; Сханкс, А. M.; Мхyре, Ј. M. (октобар 2013). „Матернал сепсис морталитy анд морбидитy дуринг хоспитализатион фор деливерy: темпорал трендс анд индепендент ассоциатионс фор севере сепсис”. Анестх Аналг. 117 (4): 944—50. ПМИД 24023020. дои:10.1213/АНЕ.0б013е3182а009ц3. 
  10. ^ Цханг, Ј.; Елам-Еванс, L. D.; Берг, C. Ј.; Херндон, Ј.; Флоwерс, L.; Сеед, К. А.; Сyверсон, C. Ј. (2003). „Прегнанцy-релатед морталитy сурвеилланце--Унитед Статес, 1991--1999”. Морбидитy анд Морталитy Wееклy Репорт. Сурвеилланце Суммариес (Wасхингтон, D.C. : 2002). 52 (2): 1—8. ПМИД 12825542. 
  11. ^ Сцхwартз, M. А.; Wанг, C. C.; Ецкерт, L. О.; Цритцхлоw, C. W. (1999). „Риск фацторс фор уринарy трацт инфецтион ин тхе постпартум период”. Америцан Јоурнал оф Обстетрицс анд Гyнецологy. 181 (3): 547—553. ПМИД 10486462. дои:10.1016/с0002-9378(99)70491-6. 
  12. ^ Хултон Љ, Олмстед РН, Трестон-Ауранд Ј, Цраиг ЦП. Еффецт оф постдисцхарге сурвеилланце он ратес оф инфецтиоус цомплицатионс афтер цесареан сецтион. Ам Ј Инфецт Цонтрол. 1992 Ауг;20(4):198–201. ПубМед
  13. ^ Холброок КФ, Ноттебарт ВФ, Хамеед СР, Платт Р. Аутоматед постдисцхарге сурвеилланце фор постпартум анд неонатал носоцомиал инфецтионс. Ам Ј Мед. 1991 Сеп 16;91(3Б):125С–130С. ПубМед
  14. ^ Гарциа, Ј.; Абоујаоуде, Р.; Апуззио, Ј.; Алварез, Ј. Р. (2006). „Септиц пелвиц тхромбопхлебитис: Диагносис анд манагемент”. Инфецтиоус Дисеасес ин Обстетрицс анд Гyнецологy. 2006: 15614. ПМЦ 1581461  . ПМИД 17485796. дои:10.1155/ИДОГ/2006/15614. .
  15. ^ Бауер МЕ, Батеман БТ, Бауер СТ, ет ал. Матернал сепсис морталитy анд морбидитy дуринг хоспитализатион фор деливерy: темпорал трендс анд индепендент ассоциатионс фор севере сепсис. Анестх Аналг. Оцт 2013;117(4):944-50.

Спољашње везе уреди


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Porodiljska_groznica&oldid=27770984”