Википедија

Послуга

Кућни радник је особа која ради у домаћинству послодавца. Израз „домаћа служба” односи се на еквивалентну категорију занимања. У традиционалним контекстима, за такву особу се говорило да је „у служби”.[1] Домаћи помагачи пружају разне услуге у домаћинству за појединца или породицу, од пружања неге деци и старијим лицима до послуживања, укључујући чишћење и одржавање домаћинства. Остале одговорности могу укључивати кување, прање рубља и пеглање, куповину хране и друге кућне послове. Увек је постојала потреба за такавим послом, али пре Индустријске револуције и појаве уређаја за уштеду рада, они су били физички много захтевнији.

Кућна радница служи пиће свом послодавцу на послужавнику на овој слици Дантеа Габријел Росетија, под називом „Бауеров врт”.

Неки домаћи помагачи живе у домаћинству свог послодавца. У неким случајевима, допринос и вештина слугу, чији је рад обухватао сложене управљачке задатке у великим домаћинствима, били су веома цењени. Међутим, углавном је домаћи посао захтеван и потцењен. Иако је законодавство које штити домаће раднике примењиво у многим земљама, оно се често не примењује у великој мери. У многим надлежностима домаћи рад је слабо регулисан и домаћи радници су изложени озбиљним злостављањима, укључујући ропство. [2]

Слуга је старија реч за „домаћег радника”, мада нису све слуге радиле унутар куће. Кућна служба, или запошљавање људи за плате у пребивалишту послодавца, понекад се једноставно називало „служењем” и често је било део хијерархијског система. У Британији је високо развијен систем домаћег сервиса достигао врхунац при крају викторијанске ере, можда достижући своје најкомпликованије и круто структурирано стање током едварданског периода (период познат у Сједињеним Државама као позлаћено доба, а у Француској као Belle Époque), што је одражавало ограничену социјалну мобилност пре Првог светског рата.

Терминологија уреди

Остали термини укључују домаћи помагач, кућни слуга, слуга или лакеј.

Историја уреди

Према процени организације ИЛО из 2015. године, базираној на националним анкетама и/или попису становништва 232 земље и територије, број домаћих радника износи око 67,1 милиона.[3] Али и сама ИЛО наводи да „стручњаци кажу да би због чињенице да је овакав посао често скривен и нерегистрован, укупан број домаћих радника могао бити и сто милиона”.[4] ИЛО такође наводи да су 83% домаћих радника жене, и да су многи радници мигранти.

У Гватемали, процењује се да осам одсто свих жена раде као домаће раднице. Оне једва да имају законску заштиту. Према гватемалском закону о раду, домаћи рад „није подложан статуту радног времена нити прописима о максималном броју радних сати у дану”. Правно, домаћи помагачи имају право на само десет сати слободног времена у року од 24 сата и један слободан дан у недељи. Али врло често се ови минимални закони о запошљавању не поштују, као и основне грађанске слободе.[5]

У Сједињеним Државама, домаћи радници су генерално искључени из многих законских заштита које се пружају другим класама радника, укључујући одредбе Националног закона о радним односима.[6] Међутим, последњих година, групе за заступање као што је Национална алијанса домаћих радника успеле су да унесу Повељу о правима домаћих радника у државни закон у Њујорку, Хавајима и Калифорнији.[7]

Традиционално, домаћи радници су углавном жене и вероватно су имигранти.[8] Тренутно има 1,8 милиона домаћих радника, а верује се да је десетине хиљада људи на принудном раду у Сједињеним Државама.[9] Амерички радници као помоћ у кући, већином припаднице мањинских група, зарађују ниске плате и често не примају пензију или здравствене бенефиције због недостатка основне заштите на раду.

Домаћи радници су такође искључени из времена годишњег одмора, боловања и прековременог рада, а само тринаест одсто домаћих радника има здравствено осигурање које обезбеђују њихови послодавци. Извештај Националне алијансе домаћих радника и придружених група открио је да скоро четвртина дадиља, неговатељица и здравствених радника у кући зарађује мање од минималне зараде у државама у којима раде, а да је скоро половина – 48 одсто – плаћена мање од потребног за адекватну издржавање породице.[10][11] Многи од ових радника су изложени злостављању, сексуалном узнемиравању и друштвеној неједнакости. Међутим, пошто домаћи радници раде у кући, њихове борбе су скривене у кући и ван жиже јавности. У данашње време, са повећањем моћи, заједница домаћих радника је формирала многе организације, као што су Национална алијанса домаћих радника, Уједињени домаћи радници и Јужноафричка унија за кућне службе и Савезна радничка унија.[12]

У индустрији рада у домаћинству широм света доминирају жене.[13] Иако је индустрија рада у кући повољна за жене јер им пружа сектор којем имају значајан приступ, може се показати и као штетна јачањем родне неједнакости кроз идеју да је рад у кући индустрија којом треба да доминирају жене. У оквиру индустрије рада у домаћинству, много мањи удео послова које обављају мушкарци нису исти послови које обично обављају жене. У индустрији бриге о деци, мушкарци чине само око 3–6% свих радника.[14] Поред тога, у индустрији бриге о деци, мушкарци чешће испуњавају улоге које нису домаће природе, већ административне, као што је менаџерска улога у дневном центру.[15]

Док се некада веровало да је индустрија домаћег рада индустрија која је припадала прошлом типу друштва и није припадала модерном свету, трендови показују да иако су елементи домаће радне индустрије мењали, сама индустрија није показивала никакве знакове нестајања, већ само знакова трансформације.[14] Постоји неколико специфичних узрока који су заслужни за наставак циклуса потражње за радом у кући. Један од ових узрока је тај што се све више жена запошљава са пуним радним временом, двоструко запослено домаћинство са децом ставља велики терет на родитеље. Међутим, тврди се да овај терет не би резултирао потражњом за радом ван куће ако би мушкарци и жене пружали једнак ниво напора у кућном раду и подизању деце у сопственом дому.[16]

Потражња за домаћим радницима је такође постала првенствено испуњена домаћим радницима мигрантима из других земаља који хрле у богатије земље да би испунили потражњу за помоћи код куће.[13][17] Овај тренд преливања домаћих радника из сиромашнијих у богатије нације ствара однос који на неким нивоима подстиче ослобађање једне групе људи на рачун експлоатације друге.[13] Иако је домаћи рад далеко од тога да исчезава из друштва, потражња за њим и људима који ту потражњу испуњавају временом се драстично променила.

Референце уреди

  1. ^ „ин сервице”. Оxфорд Енглисх Дицтионарy (3рд изд.). Оxфорд Университy Пресс. септембар 2005.  (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.)
  2. ^ Анти-Славерy Интернатионал. „Доместиц Wорк анд Славерy”. Анти-Славерy.Орг. Анти-Славерy Интернатионал. Архивирано из оригинала 30. 9. 2014. г. Приступљено 24. 9. 2014. 
  3. ^ „ИЛО Глобал естиматес оф мигрант wоркерс анд мигрант доместиц wоркерс: ресултс анд метходологy” (ПДФ). Интернатионал Лабоур Организатион. Архивирано (ПДФ) из оригинала 29. 3. 2017. г. Приступљено 23. 12. 2016. 
  4. ^ „100тх ИЛО аннуал Цонференце децидес то бринг ан естиматед 53 то 100 миллион доместиц wоркерс wорлдwиде ундер тхе реалм оф лабоур стандардс”. Интернатионал Лабоур Организатион. Архивирано из оригинала 27. 12. 2016. г. Приступљено 23. 12. 2016. 
  5. ^ Верфüртх, Ева-Мариа (н.д). „Хард wорк неw оппортунитиес”. D+C Девелопмент анд Цооператион Но. 09 2009. Архивирано из оригинала 12. 10. 2009. г. Приступљено 10. 1. 2009. 
  6. ^ Сее тхе УН Хуман Ригхтс Цоммиттее'с репорт, "Доместиц Wоркерс' Ригхтс ин тхе Унитед Статес."
  7. ^ Хилгерс, Лаурен (2019-02-21). „Тхе Неw Лабор Мовемент Фигхтинг фор Доместиц Wоркерс' Ригхтс”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2019-03-10. 
  8. ^ Графф, Даниел А. (н.д). „Доместиц Wорк анд Wоркерс”. Тхе Елецтрониц Енцyцлопедиа оф Цхицаго. Архивирано из оригинала 2009-05-13. г. Приступљено 2009-08-31. 
  9. ^ Белло, Граце (17. 1. 2013). „Тхе Хоме Ецономицс оф Доместиц Wоркерс”. Архивирано из оригинала 31. 1. 2013. г. 
  10. ^ „Wитхоут Лабор Протецтионс, Доместиц Wоркерс Еарн Лоw Wагес Анд Рецеиве Но Бенефитс”. ТхинкПрогресс. Архивирано из оригинала 2013-10-04. г. 
  11. ^ Сее тхе УН Хуман Ригхтс Цоммиттее'с репорт, "Доместиц Wоркерс' Ригхтс ин тхе Унитед Статес."
  12. ^ „Абоут Ус”. Натионал Доместиц Wоркерс Аллианце. Архивирано из оригинала 26. 03. 2018. г. Приступљено 05. 11. 2022. 
  13. ^ а б в "Феминистс анд Доместиц Wоркерс; Муцхацхас Но Море: Доместиц Wоркерс ин Латин Америца анд тхе Цариббеан" бy Елса M. Цханеy; Марy Гарциа Цастро
  14. ^ а б Сусан Б. Мурраy, "'Wе алл лове Цхарлес': мен ин цхилд царе анд тхе социал цонструцтион оф гендер", Гендер & Социетy; (1996) 10: 368
  15. ^ Силвеy, Р. (2004), "Транснатионал Мигратион анд тхе Гендер Политицс оф Сцале: Индонесиан Доместиц Wоркерс ин Сауди Арабиа". Сингапоре Јоурнал оф Тропицал Геограпхy
  16. ^ Арат-Коц, С. (1992) 'Ин тхе Привацy оф Оур Оwн Хоме: Фореигн Доместиц Wоркерс ас а Солутион то тхе Црисис оф тхе доместиц спхере ин Цанада', П. Цоннеллy анд П. Армстронг (едс.) Феминисм ин Ацтион: Студиес ин Политицал Ецономy, Торонто: Цанадиан Студиес Пресс.
  17. ^ Доместицитy анд Дирт: Хоусеwивес анд Доместиц Сервантс ин тхе Унитед Статес, 1920–1989; бy Пхyллис Палмер

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
Послуга на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Posluga&oldid=27676217”