Право на рад особа са ретким болестима
Право на рад особа са ретким болестима које је засновано на социјалној сигурност, као основној људском праву, подразумева предвиђање додатних механизама за остваривање права на (достојанствен) и рад особа оболелих од ретких болести, као рањиве друштвене групе.[1]
_(14780984644).jpg)
Основна начела уреди
Особе са ретким болестима као и особе са посебним потребама (инвалиде) не треба сагледавати само са медицинског становишта, и не треба их изједначавати само са болешћу, већ у њиховом окружењу треба тежити ка стварању такви услова у којима ће сви људи бити равноправни и имати једнаке могућности за уживање загарантованих права, укључујући и право на рад.[2][3]
Приступ радним правима уреди
Приступ радним правима особама са ретким болестима има за циљ да им да:
- подршку на тржиште рада,
- подршку у радној средину без дискриминације,
- могучност обезбеђења социјалне сигурности.
Нарвно реализација ових праве може се успешно реализовати само у оним случајевима где је то објективно могуће.
Рад особа са инвалидитетом - упоредно право уреди
Радноправни статус оболелих од ретких болести у начелу се у многим законодавствима света усклађује са становишта посебне заштите у области запошљавања и рада особа са инвалидитетом, која је као таква предвиђена, како у међународном и упоредном, тако и у српском праву и пракси:
- Законо о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом (2009).[4]
- Законом о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом (2006).[5]
Како код ретких болести постоји, изразита различитост њихових симптома и манифестација, принципе у регулисању радноправног статуса лица оболелих од ретких болести, уз примену одредби закона које регулишу запошљавање и рад особа са инвалидитетом, ипак треба разликовати у односу на више индивидуалистичких категорија
Поред тога, због сложености стања која се квалификују као ретка, неопходна је сарадња између система здравствене и система социјалне заштите, као и њихова узајамна сарадња у погледу креирања и вођења политике запошљавања и рада.
Начело једнакости уреди
Статус лица оболелих од ретких болести, у смислу права на рад и запошљавање, заснива се на принципу једнакости, као примарном начелу у области савременог радног права, који регулише:[6]
- Забране генетске дискриминације у области рада и запошљавања.
- Забране дискриминације по основу инвалидитета уз већ постојеће мере за интегрисање особа са инвалидитетом у радну средину (систем квота, принцип разумног прилагођавања услова и места рада потребама особа са инвалидитетом, субвенције за послодавце који запосле одређен број особа са инвалидитетом).
- Флексибилне облике радног ангажовања (рад од куће, рад са скраћеним радним временом, рад са непуним радним временом).
- Право на плаћена одсустава за потребе дијагностике и терапије код одређених ретких болести, како за оболела лица тако и за запослена лица која се старају о оболелим лицима.
- Правилну процену радне способности оболелих лица, због сложености и „реткости” стања, у сарадњи са центрима за ретке болести.
Види још уреди
Извори уреди
- ^ др Дејан Миленковић, Водич кроз Закон о забрани дискриминације, Хелсиншки одбор за људска права у Србији, Београд, 2010.
- ^ Европска стратегија за особе са инвалидитетом 2010.-2020 Архивирано на сајту Wayback Machine (24. децембар 2021). У : Људи и рскршћа, Одбор за људска права Ниш, 2012.
- ^ Езат Саад, Међународни договори и конвенције за заштиту закона о људским правима, Египатски часопис о Међународно праву, Но. 39.1983, стр. 273.
- ^ Законом о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом ("Сл. гласник РС", бр. 36/2009 и 32/2013)
- ^ Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом („Сл. гласник РС", бр. 33/2006 и 13/2016)
- ^ Члан 2, Закона о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом („Сл. гласник РС", бр. 36/2009 и 32/2013)
Литература уреди
- Ретке болести ретко на дневном реду — Радио Фрее Еуропе