Прехрамбена енергија
Прехрамбена енергија је хемијска енергија коју животиње (укључујући људе) добијају из хране да би одржале свој метаболизам, укључујући мишићну активност.[1]
Већина животиња највећи део своје енергије добија из аеробног дисања, наиме комбиновањем угљених хидрата, масти и протеина са кисеоником из ваздуха или раствореним у води.[2] Друге мање компоненте исхране, као што су органске киселине, полиоли и етанол (алкохол за пиће) могу допринети уносу енергије. Неке компоненте исхране које обезбеђују мало или нимало енергије за храну, као што су вода, минерали, витамини, холестерол и влакна, могу и даље бити неопходне за здравље и преживљавање из других разлога. Неки организми имају уместо тога анаеробно дисање, које извлачи енергију из хране реакцијама које не захтевају кисеоник.
Енергетски садржај дате масе хране обично се изражава у метричкој (СИ) јединици енергије, џулу (Ј), и његовом умношку килоџулу (кЈ); или у традиционалној јединици топлотне енергије, калорија (цал). У контексту исхране, ово друго је често (посебно у САД) „значајна“ варијанта јединице, такође написана „Цалорие“ (са симболом Цал, оба са великим „Ц“) или „килокалорија“ (кцал), и еквивалентна је 4184 Ј или 4,184 кЈ.[3] Тако, на пример, масти и етанол имају највећу количину енергије хране по јединици масе, 37 и 29 кЈ/г (9 и 7 кцал/г), респективно. Протеини и већина угљених хидрата имају око 17 кЈ/г (4 кцал/г), мада постоје разлике између различитих врста. На пример, вредности за глукозу, сахарозу и скроб су 1,557, 1,648 и 1,748 кЈ/г (372, 394 и 418 кцал/г), респективно. Различита енергетска густина хране (масти, алкохола, угљених хидрата и протеина) лежи углавном у њиховим различитим пропорцијама атома угљеника, водоника и кисеоника. Угљени хидрати који се не апсорбују лако, као што су влакна или лактоза код особа нетолерантних на лактозу, доприносе мање енергије за храну. Полиоли (укључујући шећерне алкохоле) и органске киселине доприносе 10 кЈ/г (2,4 кцал/г) и 13 кЈ/г (3,1 кцал/г) респективно.[4]
Референце уреди
- ^ Аллисон Марсх (2020): "Хоw Цоунтинг Цалориес Бецаме а Сциенце: Цалориметерс дефинед тхе нутритионал валуе оф фоод анд тхе оутпут оф стеам генераторс Архивирано 2022-01-21 на сајту Wayback Machine" Онлине артицле он тхе ИЕЕЕ Спецтрум Архивирано 2022-01-20 на сајту Wayback Machine wебсите, датед 29 Децембер 2020. Аццессед он 2022-01-20.
- ^ Росс, К. А. (2000ц) Енергy анд фуел, ин Литтледyке M., Росс К. А. анд Лакин Е. (едс), Сциенце Кноwледге анд тхе Енвиронмент. Лондон: Давид Фултон Публисхерс.
- ^ Унитед Натионс Фоод анд Агрицултуре Организатион (2003): "ФАО Фоод анд Нутритион Папер 77: Фоод енергy - метходс оф аналyсис анд цонверсион фацторс Архивирано 2010-05-24 на сајту Wayback Machine". Аццессед он 21 Јануарy 2022.
- ^ „Сцхедуле 7: Нутритион лабеллинг”. Легислатион.гов.ук. Тхе Натионал Арцхивес. 1. 7. 1996. Приступљено 13. 12. 2019.