Википедија

Примарна цилијарна дискинезија

Примарна цилијарна дискинезија или Картагенеров синдром (акроним ПЦД) је ретка наследна болест која се наслеђује на аутозомно рецесиван начин или је наслеђивање везано за хромозом X.[1] Болест предоминантно утиче на функционисање плућа, репродуктивних органа и латералност унутрашњих органа. Када пацијент има ситус инверсус, бронхиектазије и хронични синуситис сматра се да болује од Картагенеров синдрома (подгрупи примарне цилијарне дискинезије).[2] Болест настаје због поремећаја функционисања трепљи на слузокожи чија је функција у избацивању секрета, па болују од честих респираторних инфекција, запаљења синуса, инфертилитета (неплодност)...[3]

Примарна цилијарна дискинезија
СинонимиИммотиле цилиарy сyндроме или Картагенер сyндроме
Нормалне цилије (А) и цилије код Картагенеровог синдрома (Б)
Специјалностигенетика пнеумологија

Велика разноликост клиничке слике код болесника са примарном цилијарном дискинезијом често одлаже постављање тачне дијагнозе ове болести, а није реткост и да лекари болеснике са другим болестима плућа окарактеришу као оболелео од ПЦД.[4]

Чишћење слузи и других честица из дисајних путева одређују три битна фактора: мукоцилијарна активност, кашаљ и алвеоларно чишћење. Болест се карактерише хроничном упалом горњих и доњих дисајних путева, неплодношћу мушкараца, а у 50% оболелих појављује се ситус висцерум инверсус — Картагенеров синдром.[1]

Називи и њихово значење

уреди

Картагенеров синдром (1933) — Синдром непокретних цилија (1976) — Примарна цилијарна дискинезија

Коначни назив примарна цилијарна дискинезија уместо назива синдром непокретних цилија болест је добила након додатних истраживања која су потом уследила. Новим термином се желело указати на то да не само цилијарна непокретљивост, већ и цилијарна дискинезија (поремећен образац кретања), и цилијарна аплазија (одсуство цилија) доводе до примарне цилијарна дискинезије Термин „примарна“ је усвојен да би се направила разлика између наследне генетичке болести (примарна цилијарна дискинезија) и секундарне цилијарне дискинезије која настаје услед процеса инфекције и инфламације. Секундрана цилијарна дискинезија је реверзибилан поремећај, заб разлику од ПЦД јер се након излечења враћа првобитан број цилија и њихова функционалност.[3]

Историја

уреди

Појединачан случај примарне цилијарне дискинезије, код двадесетједногодишњег пацијента мушког пола са ситус инверсус-ом, бронхиектазијама и знацима сино-назалне болести први је описао Алфонс Карловицх Зиеwерт 1903. године.[5]. Тридесет година касније, тачније 1933. године, пољски лекар, Манес Картегенер описао је болест код пацијенте са тријадом симптома који обухватају ситус инверсус, бронхиектазије и хроничну мукозну назалну болест са назалним полипима.[4] Овај до тада непознати ентитет по њему је назван је Картагенеров синдром.[6]

Немачки биолог, Бјорн Афзелиус је 1976. године, код четири пацијента, потврдио електронском микроскопијом да се код пацијената са Картагенеровим синдромом цилије не крећу и утврдио да су главне карактеристике примарне цилијарне дискинезије ултраструктурни поремећаји моторних цилија који доводе до њихове непокретљивости. Болест је тада преименована у синдром непокретних цилија.

Каснијим истраживањима која су обухватила мерење степена мукоцилијарног транспорта у доњим дисајним путевима и проучавање ултраструктуре репа сперматозоида и/или респираторних цилија, електронском микроскопијом, утврђено је да цилије ових пацијената нису имале динеинске ручице. Ови резултати су подржали хипотезу да ће конгениталне алтерације цилија довести до хроничних инфекција респираторног тракта и до синдрома непокретних цилија.

Додатна истраживања која су потом уследила, довела су до замене термина Картагенеров синдром, термином примарна цилијарна дискинезија.

Преглед нормалне и абнормалне цилијарне ултраструктуре

уреди

Епителна облога великих дисајних путева и суседних структура, укључујући параназалне синусе, средње уво и унутрашњи део носа, састоји се од цилијаног псеудостратификованог стубичастог епитела. Цилизиране ћелије налазе се такође у епендималној слузници мозга и јајовода. Поред тога, сперматозоиди (реп сперматозоида) имају структуру језгре која је идентична цилијама.

Свака зрела цилијарна ћелија има до 200 цилија. Сваки цилијум има низ уздужних микротубула које су распоређене у облику 9 дуплета, који се формирају у спољњем кругу око централног пара. Главни структурни протеин ових дуплета је тубулин. Микротубуле су усидрене базалним телом у апикалној цитоплазми ћелије. Радијални жбице повезују спољне микротубуларне дупље са средишњим омотачем протеина око централних тубула.

Пресек цилија открива унутрашње и спољашњост динеина, који су причвршћене на А подјединицу сваког дублета микротубула. Унутрашње крак динеина је дужи и формира куку, док је спољни крак динеин краћи и раван. Динеину, врста АТП-азе, обезбеђује енергију за клизање по микротубулим и уздужни помак суседних микротубуларних дублета, што резултује савијањем цилија. Протеински нексин повезује спољне микротубуларне дублете, стварајући ободну мрежу сличну каишу. Пошто нексинске везе одржавају аксонемалне односе, базална тела учвршћују микротубуле, а клизање спољних микротубула резултира савијањем цилија.

Цилијарни покрет укључује 2 фазе:

  • ефективну фазу удара која помиче цилије пут напред,
  • фазу опоравка током које се цилија савија уназад и потом враћа у почетни положај за фазу удара.

Слузница која се налази на респираторном епителу има унутрашњи серозни слој који се назива сол фаза, у којем се цилија опоравља од активног ритма, и спољни, вискознији слој, гел фаза. Врхови цилија ступају у контакт са слојем гела током фазе удара да би се потом потиснуле излучевине према напред, при чему цилија губи контакт са желатинозним слојем слузи током фазе опоравка.

Нормална фреквенција померања цилија је 1.000-1.500 трептаја у минути. Учесталост је спорија у периферним деловима дисајних пуетва (нпр бронхиолама) у поређењу са већим дисајним путевима (нпр трахеји ). Цилијарни покретљивост се одржава у истој равнини дуж целе дужине дисајних путева и резултује брзином мукоцилијарног транспорта од 20 до 30 мм/мин.

Абнормалности у цилијарној компоненти узрокују и абнормалне цилијарне покрете, што резултује оштећеним мукоцилијарним клиренсом, а манифестује се као понављајуће и трајне синопулмоналне инфекције, између осталих проблема.

Абнормалности моторних и сензорних цилија, осим у примарној цилијарној дискинезији, јављају се у најмање петнаестак различитих поремећаја познате етиологије и у преко 120 поремећаја непознате етиологије.[7] Међу овим поремећајима најзначајни су:[8][9][10][11]

  • Бардет-Биедл-ов синдром,
  • Мекел-Грубер-ов синдром,
  • Јоуберт-ов синдром,
  • Јеуне-ов синдром,
  • Сениор-Локен-ов синдром,
  • Усхер-ов синдром,
  • Оралнофациални-дигитални синдром
  • Алстром-ов синдром,
  • Полицистична болест бубрега,
  • Нефроноптиса,
  • Хирсцхспрунг-ова болест,
  • Холангиопатије,
  • Ретинитис пигментоза,
  • Канцер.

Како су моторне цилије присутне целом дужином респираторног система, сваки структурни или функционални губитак њиховог интегритета може довести до:

  • Нарушавања урођеног имунског система, који је повезан са поремећеним мукоцилијарним клиренсом[1]
  • Ситус инверсус код око 50% пацијената, или друге неправилности положаја унутрашњих органа.
  • Смањења плодности код жена јер јајне ћелије не могу да стигну до материце, или се јајна ћелија позиционира ван материце услед неправилног кретања моторних цилија у Фалопијевим тубама код жена.
  • Смањења плодности код мушкараца услед неправилног функционисања репа сперматозоида.

Епидемиологија

уреди

Инциденција ПЦД приближно је 1:15.000 живорођене деце, и чешћа је у заједницама у којима се жене први рођаци.[12] Инциденција ситус инверсуса (Картагенеровог синдрома) је 1:32.000.[13][14][3]

Код ПЦД не постије полне разлике, док су клиничке манифестације хроничног синузитиса, бронхитиса и бронхиектазије теже током прве декаде живота, па све до краја адолесценције.[15][16]

Етиопатогенеза

уреди

Цилије или трепље су танки, цилиндрични, прстолики изврати ћелијске мембране које полазе са површине еукариотске ћелије како једноћелијских тако и вишећелијских организама. Грађене су по сличном организационом плану као бичеви, од којих се разликују по величини (дужина трепље је 2-10 μм, док је бич величине 100-200 μм).[3] Код човека их, садрже ћелије трепљастог епитела респираторног система, које се налазе у горњим дисајним путевима, можданим коморама, јајоводима и дуктус епидидимису.[17] Оне су састављене из динеинских изданака који су спојени унутрашњим и спољашњим прстеновима, а број њиховим покрета износи 14 у секунди. Цилија нарушене грађе нема овај број покрета, што резултује смањеним мукоцилијарним чишћењем, микробиолошком колонизацијом (што додатно инхибира цијлијарно деловање), хроничним инфекцијама и развојем бронхиектазија.[18]

Примарна цилијарна дискинезија је клинички и генетички веома хетероген поремећај који се јавља одмах по рођењу, а карактерише се променама на моторним цилијама које су последица патогених варијанти у генима који кодирају за протеине који су неопходни за правилну структуру и функцију ових органела.[19]

Један од главних патофизиолошких промена код болесника са примарном цилијарном дискинезијом је структурна и/или функционална промена на цилијама респираторног епитела, које их чине непокретним, слабо покретним, са измењеним образац кретања или одсуством кретања. Промене у цилијарној покретљивости доводе до промена у транспорту мукуса што указује на то да су механизми који регулишу фреквенцију кретања цилија одговорни за регулацију мукоцилијарног транспорта у плућима.[20]

Генетика

уреди

Примарна цилијарна дискинезија (ПЦД) је генетски хетерогени поремећај који утиче на покретне цилије и састоји се од око 2.500 протеина колико је до сада идентификовано, што говори о комплексности ових органела на структурном нивоу. Око 90% пацијената са ПЦД има ултраструктурне недостатке који утичу на протеине у спољњем и/или унутрашњем динеину, који цилији дају покретљивост, са отприлике 38% ових оштећења која су изазвана мутацијама на два гена, ДНАИ1 и ДНАХ5, која кодирају протеине који се налазе на спољној страни цилијарног динеина.[21][22]

До сада је описано 38 гена узрочника болести које су одговорне за настанак ПЦД-а, а сматра се да је тај број много већи с обзиром да 2.500 протеина учествује у изградњи и правилном функционисању цилија.[23]

Неки од до сада описаних гена узрочника ПЦД.[24][25][26][27]

Тип ОМИМ Ген Локус
ЦИЛД1 244400 ДНАИ1 9п21-п13
ЦИЛД2 606763 ? 19q13.3-qтер
ЦИЛД3 608644 ДНАХ5 5п
ЦИЛД4 608646 ? 15q13
ЦИЛД5 608647 ? 16п12
ЦИЛД6 610852 ТXНДЦ3 7п14-п13
ЦИЛД7 611884 ДНАХ11 7п21
ЦИЛД8 612274 ? 15q24-q25
ЦИЛД9 612444 ДНАИ2 17q25
ЦИЛД10 612518 КТУ 14q21.3
ЦИЛД11 612649 РСПХ4А 6q22
ЦИЛД12 612650 РСПХ9 6п21
ЦИЛД13 613190 ЛРРЦ50 16q24.1

Клиничка слика

уреди
 
Ситус инверзус код Картагенеровог синдрома

Клинички симптоми се манифестују одмах након рођења детета или у првих неколико месеци живота.[28] Целокупна клиничка презентација болести у респираторним органима обухвата: неонатални респираторни дистрес код 80% пацијената, акутни риносинузитис, ринитис, синузитис, кондуктивни губитак слуха услед упале средњег уха, учестале или хроничне упале плућа са бронхиектазијама и прогресивни губитак функције плућа.[29][30][31][32]

Код новорођенчади и мале деце од клиничких симптома су најчешће присутни:[33][34][3]

Неонатални респираторни дистрес и ринитис.

Респираторни симптоми су присутни у 65-87% новорођенчади, који варирају од благе пролазне тахипнеје до озбиљних респираторних инсуфицијенција.[35][36]

Непрестани влажни кашаљ и учестале респираторне инфекције

Кашаљ и респираторне инфекције се настављају кроз детињство и адолесценцију. Како су респираторне инфекције код мале деце веома честе и у другим болестима, дијагноза ПЦД-а је често због тога одложена.[37]

Бронхиектазије

Бронхиектазије представљају абнормално проширење бронхија и бронхиола чија су последица хронични кашаљ, продукција спутума и учестале инфекције. Бронхиектазије могу довести до прогресивног губитка функције плућа која захтева трансплатацију плућа или могу довести до превремене смрти уколико се не лече на адекватан начин[38] Оне могу бити присутне у детињству, и скоро су неизбежне у адолесценцији, и предоминантно захватају средње и доње лобусе плућа.[35]

Дијагноза

уреди
 
ЕКГ код пацијента са ситус инверзус код Картагенеровог синдрома

Уколико се јави необјашњиви респираторни дистрес код бебе, посебно ако је удружен са ателектазијама, треба се посумњати на дијагнозу ПЦД-а.[39][40][41]

Број гена узрочника примарне цилијарне дискинезије из године у годину расте и тренутни број различитих патогених варијанти детектованих у 38 до сада описаних гена, прелази 10.000.[42] Осим што су детектоване у генима узрочницима примарне цилијарне дискинезије, функционална карактеризација ових варијанти је неопходна како би се потврдио њихов утицај на фенотип.[43] У том смислу, када резултати различитих дијагностичких тестова не показују једнозначне резултате, дијагноза примарне цилијарна дискинезијсе може се успоставити узгајањем примарне културе цилијарних ћелија болесника.[44][45]

Имиџинг (ЦТ) код примарне цилијарне дискинезије

Диференцијална дијагноза

уреди

У диференцијалној дијагнози треба имати у виду:[46][3]

  • Синоназалне манифестације цистичне фиброзе плућа
  • Аденоидну хипоплазију
  • Алергијску бронхопулмоналну аспергилозу
  • Недостатак алфа1-антитрипсина
  • Бронхијалну опструкцију
  • Хроничну аспирација
  • Хроничну опструктивну плућну болест (КОПБ)
  • Конгенитални недостатак хрскавице
  • Аспирација страних тијела
  • Идиопатске интерстицијске пнеумоније
  • Идиопатска полипоза носа
  • Имуносупресија
  • Удисање отровних материја
  • Интерстицијске болести плућа, укључујући идиопатску плућну фиброзу
  • Малигна болест
  • Постинфективну бронхиектазију
  • Плућну секвестрацију
  • Тешку атопију
  • Трахеобронхомегалију
  • Тумор

Терапија

уреди
 
Ако сатурација падне испод 92% може се применити оксигенотерапије преко кисеоничке маске у седећем положају

Основу терапије ПЦД чине:[47][48]

  • различити поступци физикалне медицине,[3]
  • примена антибиотика,
  • примена бета2 агониста,[49]
  • примена топичких кортикоида,
  • стимулација муколизе и искашљавање,[3]
  • овлаживање ваздуха
  • вакцинација

У случају локализираних бронхиектазија може се обавити лобектомија. Каткад је нужан и хируршки захват на параназалним шупљинама ради побољшања дренаже синуса.[50][51][52][53]

Извори

уреди
  1. ^ а б в Картагенер M (1933). „Зур патхогене дер бронкиецтасеин:бронкиецтасеин беи ситус висцерум инверсус”. Беитр Клин Туберк. 82: 489. .
  2. ^ Афзелиус, Б. А. (1976-07-23). „А хуман сyндроме цаусед бy иммотиле цилиа”. Сциенце. 193 (4250): 317—9. Бибцоде:1976Сци...193..317А. ПМИД 1084576. дои:10.1126/сциенце.1084576. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж „Примарy Цилиарy Дyскинесиа | НХЛБИ, НИХ”. www.нхлби.них.гов. Приступљено 2021-01-28. 
  4. ^ а б Картагнер M. Зур патхогенесе дер бронкиецтасеин. I Миттелунг: Бронкиецтасеин беи ситус висцерум инвесус. Беитр Клин Туберк. 83: 498—501. 1933.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  5. ^ Зиверт АК (1904). "Üбер еинен Фалл вон Бронцхиецтасие беи еинем Патиентен мит ситус инверсус висцерум" [Абоут а цасе оф бронцхиецтасис ин а патиент авец ситус инверсус висцерум]. Берлинер Клинисцхе Wоцхенсцхрифт (ин Герман). 41: 139–141.
  6. ^ Картагенер, M. (1933). „Зур Патхогенесе дер Бронцхиектасиен”. Беитрäге зур Клиник дер Туберкулосе унд Спезифисцхен Туберкулосе-Форсцхунг. 83 (4): 489—501. С2ЦИД 7708592. дои:10.1007/БФ02141468. 
  7. ^ Бакер, К. анд П.L. Беалес, Макинг сенсе оф цилиа ин дисеасе: тхе хуман цилиопатхиес. Ам Ј Мед Генет C Семин Мед Генет, 2009. 151ц(4): п. 281-95.
  8. ^ Бадано, Ј.L., ет ал., Тхе цилиопатхиес: ан емергинг цласс оф хуман генетиц дисордерс. АннуРев Геномицс Хум Генет, 2006. 7: п. 125-48.
  9. ^ Бругманн, С.А., D.Р. Цордеро, анд Ј.А. Хелмс, Цраниофациал цилиопатхиес: А неw цлассифицатион фор цраниофациал дисордерс. Ам Ј Мед Генет А, 2010. 152а(12): п. 2995-3006.
  10. ^ Хан, Y.Г. анд А. Алварез-Буyлла, Роле оф примарy цилиа ин браин девелопмент анд цанцер (2010). Цурр Опин Неуробиол. 20 (1).  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)п. 58-67.
  11. ^ Масyук, Т., А. Масyук, анд Н. ЛаРуссо, Цхолангиоцилиопатхиес: генетицс, молецулар мецханисмс анд потентиал тхерапиес. Цурр Опин Гастроентерол. 25 (3). 2009.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)п. 265-71.
  12. ^ Афзелиус БА, Елиассон Р (1983). „Мале анд фемале инфертилитy проблемс ин тхе иммотиле-цилиа сyндроме”. Еур Ј Респир Дис Суппл. 127: 144—7. ПМИД 6604647. 
  13. ^ Ротт, Х. D. (1979). „Картагенер'с сyндроме анд тхе сyндроме оф иммотиле цилиа”. Хум Генет. 46 (3): 249—61. ПМИД 155641. С2ЦИД 20746186. дои:10.1007/БФ00273308. .
  14. ^ Лие, Х.; Зариwала, M. А.; Хелмс, C.; Боwцоцк, А. M.; Царсон, Ј. L.; Броwн Де, 3рд; Хазуцха, M. Ј.; Форсен, Ј.; Молтер, D.; Кноwлес, M. Р.; Леигх, M. W.; Феркол, Т. W. (2010). „Примарy цилиарy дyскинесиа ин Амисх цоммунитиес”. Ј Педиатр. 156 (6): 1023—5. ПМЦ 2875274  . ПМИД 20350728. дои:10.1016/ј.јпедс.2010.01.054. 
  15. ^ Бусх, А.; О'Цаллагхан, C. (2002). „Примарy цилиарy дyскинесиа”. Арцх Дис Цхилд. 87 (5): 363—5. ПМЦ 1763103  . ПМИД 12390901. дои:10.1136/адц.87.5.363. .
  16. ^ Куехни, C. Е.; Фрисцхер, Т.; Стрипполи, M.-П. Ф.; Маурер, Е.; Бусх, А.; Ниелсен, К. Г.; Есцрибано, А.; Луцас, Ј. С. А.; Yиаллоурос, П.; Омран, Х.; Ебер, Е.; О'Цаллагхан, C.; Снијдерс, D.; Барбато, А. (децембар 2010). „Фацторс инфлуенцинг аге ат диагносис оф примарy цилиарy дyскинесиа ин Еуропеан цхилдрен”. Еур Респир Ј. 36 (6): 1248—58. ПМИД 20530032. С2ЦИД 9563329. дои:10.1183/09031936.00001010. 
  17. ^ Цхилверс, M. А.; Рутман, А.; О'Цаллагхан, C. (септембар 2003). „Цилиарy беат паттерн ис ассоциатед wитх специфиц ултраструцтурал дефецтс ин примарy цилиарy дyскинесиа”. Ј Аллергy Цлин Иммунол. 112 (3): 518—24. ПМЦ 7126607  . ПМИД 13679810. дои:10.1016/С0091-6749(03)01799-8. 
  18. ^ Царсон ЈЛ, Цоллиер АМ, Ху СС (1985-02-21). „Ацqуиред цилиарy дефецтс ин насал епитхелиум оф цхилдрен wитх ацуте вирал уппер респираторy инфецтионс”. Неw Енгланд Јоурнал оф Медицине. 312 (8): 463—8. ПМИД 3969108. дои:10.1056/НЕЈМ198502213120802. . [Медлине].
  19. ^ Стургесс ЈМ, Цхао Ј, Турнер ЈА (1980-08-07). „Транспоситион оф цилиарy мицротубулес: анотхер цаусе оф импаиред цилиарy мотилитy”. Неw Енгланд Јоурнал оф Медицине. 303 (6): 318—22. ПМИД 7383126. дои:10.1056/НЕЈМ198008073030606. . [Медлине].
  20. ^ МцЦомб, П; Ланглеy, L; Виллалон, M; Вердуго, П (1986). „Тхе овидуцтал цилиа анд Картагенер'с сyндроме”. Фертилитy анд Стерилитy. 46 (3): 412—6. ПМИД 3488922. дои:10.1016/С0015-0282(16)49578-6. 
  21. ^ Леигх, M. W.; Питтман, Ј. Е.; Царсон, Ј. L.; Феркол, Т. W.; Делл, С. D.; Давис, С. D.; Кноwлес, M. Р.; Зариwала, M. А. (јул 2009). „Цлиницал анд генетиц аспецтс оф примарy цилиарy дyскинесиа/Картагенер сyндроме”. Генет Мед. 11 (7): 473—87. ПМЦ 3739704  . ПМИД 19606528. дои:10.1097/ГИМ.0б013е3181а53562. 
  22. ^ Бусх, А.; Феркол, Т. (2006-07-15). „Мовемент: Тхе емергинг генетицс оф примарy цилиарy дyскинесиа”. Америцан Јоурнал оф Респираторy анд Цритицал Царе Медицине. 174 (2): 109—10. ПМИД 16822932. дои:10.1164/рццм.2604002. 
  23. ^ Кноwлес МР, Леигхт МW, Царсон ЈЛ; et al. (2012). „Mutations of DNAH 11 in patients with primary ciliary dyskinesia with normal ciliary ultrastructure”. Thorax. 67: 433—441. . [Medline]. [Full Text].
  24. ^ Pennarun, G.; Escudier, E.; Chapelin, C.; Bridoux, A. M.; Cacheux, V.; Roger, G.; Clément, A.; Goossens, M.; Amselem, S.; Duriez, B. (децембар 1999). „Loss-of-function mutations in a human gene related to Chlamydomonas reinhardtii dynein IC78 result in primary ciliary dyskinesia”. Am J Hum Genet. 65 (6): 1508—19. PMC 1288361  . PMID 10577904. doi:10.1086/302683. 
  25. ^ Guichard, C.; Harricane, M. C.; Lafitte, J. J.; Godard, P.; Zaegel, M.; Tack, V.; Lalau, G.; Bouvagnet, P. (април 2001). „Axonemal dynein intermediate-chain gene (DNAI1) mutations result in situs inversus and primary ciliary dyskinesia (Kartagener syndrome)”. Am J Hum Genet. 68 (4): 1030—5. PMC 1275621  . PMID 11231901. doi:10.1086/319511. 
  26. ^ Hornef, N.; Olbrich, H.; Horvath, J.; Zariwala, M. A.; Fliegauf, M.; Loges, N. T.; Wildhaber, J.; Noone, P. G.; Kennedy, M.; Antonarakis, S. E.; Blouin, J. L.; Bartoloni, L.; Nüsslein, T.; Ahrens, P.; Griese, M.; Kuhl, H.; Sudbrak, R.; Knowles, M. R.; Reinhardt, R.; Omran, H. (2006-07-15). „DNAH5 mutations are a common cause of primary ciliary dyskinesia with outer dynein arm defects”. American Journal of Respiratory and Critical Care Medicine. 174 (2): 120—6. PMC 2662904  . PMID 16627867. doi:10.1164/rccm.200601-084OC. 
  27. ^ Lai, M.; Pifferi, M.; Bush, A.; Piras, M.; Michelucci, A.; Di Cicco, M.; Del Grosso, A.; Quaranta, P.; Cursi, C.; Tantillo, E.; Franceschi, S.; Mazzanti, M. C.; Simi, P.; Saggese, G.; Boner, A.; Pistello, M. (април 2016). „Gene editing of DNAH11 restores normal cilia motility in primary ciliary dyskinesia”. J Med Genet. 53 (4): 242—9. PMID 26729821. S2CID 30377469. doi:10.1136/jmedgenet-2015-103539. 
  28. ^ Sagel, S.D., et al., Update of respiratory tract disease in children with primary ciliary dyskinesia (2011). Proc Am Thorac Soc. 8 (5).  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)p. 438-43.
  29. ^ Boon, M., et al., Primary ciliary dyskinesia: critical evaluation of clinical symptoms and diagnosis in patients with normal and abnormal ultrastructure. Orphanet J Rare Dis, 2014. 9: p. 11.
  30. ^ Frija-Masson, J., et al., Clinical characteristics, functional respiratory decline and followup in adult patients with primary ciliary dyskinesia (2017). Thorax. 72 (2).  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)p. 154-160.
  31. ^ {{cite journal|author=Pedersen M |date=2010-06-01|title=Ciliary activity and pollution|journal=Lung. 1990. 168 Suppl:368-76. [Medline].
  32. ^ Marthin, June K.; Petersen, Nadia; Skovgaard, Lene T.; Nielsen, Kim G. (2010-06-01). „Lung Function in Patients with Primary Ciliary Dyskinesia”. American Journal of Respiratory and Critical Care Medicine. 181 (11): 1262—1268. ISSN 1073-449X. PMID 20167855. doi:10.1164/rccm.200811-1731oc. 
  33. ^ Hosie PH, Fitzgerald DA, Jaffe A, Birman CS, Rutland J, Morgan LC (јул 2015). „Presentation of primary ciliary dyskinesia in children: 30 years' experience”. J Paediatr Child Health. 51 (7): 722—6. PMID 25510893. S2CID 23783674. doi:10.1111/jpc.12791. . [Medline].
  34. ^ Leigh MW, Ferkol TW, Davis SD, Lee HS, Rosenfeld M, Dell SD, et al. Clinical Features and Associated Likelihood of Primary Ciliary Dyskinesia in Children and Adolescents. Ann Am Thorac Soc. 2016 Apr 12. [Medline].
  35. ^ а б Noone, P.G., et al., Primary ciliary dyskinesia: diagnostic and phenotypic features. Am J Respir Crit Care Med. 169 (4). 2004.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)p. 459-67.
  36. ^ Mullowney T, Manson D, Kim R, Stephens D, Shah V, Dell S (децембар 2014). „Primary ciliary dyskinesia and neonatal respiratory distress”. Pediatrics. 134 (6): 1160—6. PMC 4243067  . PMID 25422025. doi:10.1542/peds.2014-0808. .
  37. ^ Santamaria, Francesca; Montella, Silvia; Tiddens, Harm A.W.M.; Guidi, Guido; Casotti, Valeria; Maglione, Marco; de Jong, Pim A. (2008). „Structural and Functional Lung Disease in Primary Ciliary Dyskinesia”. Chest. 134 (2): 351—357. ISSN 0012-3692. PMID 18403663. doi:10.1378/chest.07-2812. 
  38. ^ Birch, Jodie; Sunny, Syba S.; Hester, Katy L. M.; Parry, Gareth; Kate Gould, F.; Dark, John H.; Clark, Stephen C.; Meachery, Gerard; Lordan, James (2018-05-22). „Outcomes of lung transplantation in adults with bronchiectasis”. BMC Pulmonary Medicine. 18 (1): 82. ISSN 1471-2466. PMC 5964693  . PMID 29789006. doi:10.1186/s12890-018-0634-4  . 
  39. ^ Kim, Raymond H.; a. Hall, David; Cutz, Ernest; Knowles, Michael R.; Nelligan, Kathleen A.; Nykamp, Keith; Zariwala, Maimoona A.; Dell, Sharon D. (2014). „The Role of Molecular Genetic Analysis in the Diagnosis of Primary Ciliary Dyskinesia”. Annals of the American Thoracic Society. 11 (3): 351—359. PMC 4028737  . PMID 24498942. doi:10.1513/AnnalsATS.201306-194OC. 
  40. ^ Jackson, C. L.; Behan, L.; Collins, S. A.; Goggin, P. M.; Adam, E. C.; Coles, J. L.; Evans, H. J.; Harris, A.; Lackie, P.; Packham, S.; Page, A.; Thompson, J.; Walker, W. T.; Kuehni, C.; Lucas, J. S. (март 2016). „Accuracy of diagnostic testing in primary ciliary dyskinesia”. Eur Respir J. 47 (3): 837—48. PMC 4771621  . PMID 26647444. doi:10.1183/13993003.00749-2015. 
  41. ^ Shoemark, A.; Dixon, M.; Corrin, B.; Dewar, A. (март 2012). „Twenty-year review of quantitative transmission electron microscopy for the diagnosis of primary ciliary dyskinesia”. J Clin Pathol. 65 (3): 267—71. PMID 22135026. S2CID 23831234. doi:10.1136/jclinpath-2011-200415. 
  42. ^ Stannard, W. A.; Chilvers, M. A.; Rutman, A. R.; Williams, C. D.; O'Callaghan, C. (2010-02-15). „Diagnostic testing of patients suspected of primary ciliary dyskinesia”. American Journal of Respiratory and Critical Care Medicine. 181 (4): 307—14. PMID 19910612. doi:10.1164/rccm.200903-0459OC. 
  43. ^ Noone, P. G.; Leigh, M. W.; Sannuti, A.; Minnix, S. L.; Carson, J. L.; Hazucha, M.; Zariwala, M. A.; Knowles, M. R. (2004-02-15). „Primary ciliary dyskinesia: Diagnostic and phenotypic features”. American Journal of Respiratory and Critical Care Medicine. 169 (4): 459—67. PMID 14656747. doi:10.1164/rccm.200303-365OC. 
  44. ^ Papon, J. F.; Bassinet, L.; Cariou-Patron, G.; Zerah-Lancner, F.; Vojtek, A. M.; Blanchon, S.; Crestani, B.; Amselem, S.; Coste, A.; Housset, B.; Escudier, E.; Louis, B. (2012). „Quantitative analysis of ciliary beating in primary ciliary dyskinesia: a pilot study”. Orphanet Journal of Rare Diseases. 7: 78. PMC 3562218  . PMID 23057704. doi:10.1186/1750-1172-7-78  . 
  45. ^ Shapiro, A. J.; Zariwala, M. A.; Ferkol, T.; Davis, S. D.; Sagel, S. D.; Dell, S. D.; Rosenfeld, M.; Olivier, K. N.; Milla, C.; Daniel, S. J.; Kimple, A. J.; Manion, M.; Knowles, M. R.; Leigh, M. W.; Genetic Disorders of Mucociliary Clearance Consortium (фебруар 2016). „Diagnosis, monitoring, and treatment of primary ciliary dyskinesia: PCD foundation consensus recommendations based on state of the art review”. Pediatr Pulmonol. 51 (2): 115—32. PMC 4912005  . PMID 26418604. doi:10.1002/ppul.23304. 
  46. ^ Harris A, Bhullar E, Gove K et al. Validation of a portable nitric oxide analyzer for screening in primary ciliary dyskinesias. biomedcentral. com. Available at http://www.biomedcentral.com/content/pdf/1471-2466-14-18.pdf. Accessed: Feb25 2014.
  47. ^ Corbelli, R.; Bringolf-Isler, B.; Amacher, A.; Sasse, B.; Spycher, M.; Hammer, J. (октобар 2004). „Nasal nitric oxide measurements to screen children for primary ciliary dyskinesia”. Chest. 126 (4): 1054—9. PMID 15486363. doi:10.1378/chest.126.4.1054. 
  48. ^ Barbato A, Frischer T, Kuehni CE, Snijders D, Azevedo I, Baktai G (децембар 2009). „Primary ciliary dyskinesia: a consensus statement on diagnostic and treatment approaches in children”. Eur Respir J. 34 (6): 1264—76. PMID 19948909. S2CID 14717648. doi:10.1183/09031936.00176608. . [Medline].
  49. ^ Karadag B, James AJ, Gultekin E, Wilson NM, Bush A (јун 1999). „Nasal and lower airway level of nitric oxide in children with primary ciliary dyskinesia”. Eur Respir J. 13 (6): 1402—5. PMID 10445619. doi:10.1183/09031936.99.13614069. . [Medline].
  50. ^ Schidlow DV, Panitch H, Katz SM. The immotile cilia syndrome. U: Hilman B C. Pediatric Respiratory Disease: Diagnosis and Treatment. W.B. Saunders Company, Philadelphia 1993;550-63.
  51. ^ Gremmo ML, Guenza MC (1999). „Positive expiratory pressure in the physiotherapeutic management of primary ciliary dyskinesia in paediatric age”. Monaldi Arch Chest Dis. 54 (3): 255—7. PMID 10441982. .
  52. ^ Berge M, Brinkhorst G, Kroon AA, de Jongste JC (1999). „Dnase treatment in primary ciliary dyskinesia-assessment by nocturnal pulse oxymetry”. Pediatr Pulmonol. 27 (1): 3—4. PMID 10023793. S2CID 41271657. doi:10.1002/(SICI)1099-0496(199901)27:1<59::AID-PPUL11>3.0.CO;2-D. .
  53. ^ Phillips GE, Thomas S, Heather S. Bush A (1998). „Airway response of children with primary ciliary dyskinesia to exercise and beta 2-agonist challenge”. Eur Respir J. 11 (6): 1389—91. PMID 9657584. doi:10.1183/09031936.98.11061389. .

Literatura

уреди

Spoljašnje veze

уреди
Klasifikacija
Spoljašnji resursi
 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Primarna_cilijarna_diskinezija&oldid=27854237”