Присилно расељавање у Совјетском Савезу
Присилно расељавање у Совјетском Савезу, познато једноставно и као Совјетске депортације (рус. Депортации народов в СССР, укр. Депортація народів у СРСР, блр. Дэпартацыі ў СССР; "Депортације народа у СССР") односи се на раздобље током владавине Јосифа Стаљина, од 1930-их до 1952, када је СССР вршио праксу присилног расељавања и размене становништва који се могу разврстати у следеће категорије: депортације „анти-совјетских” група, тзв. „непријатеља радника”; етничко чишћење целих народа и народности, како не би чинили хомогену целину у својој републици, те тако ни претњу стабилности СССР; трансфер радне снаге те организоване миграције, повремено чак и колонизације, у супротне смерове, како би се „измешале” разне републике и тиме појачао њихов „совјетски” карактер. НКВД-ове процедуре приликом депортација су углавном биле стандардне: наоружани агенти опколили би рано ујутро или усред ноћи неко село, дали породици 15-20 минута да се спакује, укрцали их на камионе одакле би били одвезени до оближње жељезничке станице, где су укрцани у вагоне за стоку, одакле су послати у централну Азију или Сибир, зависно од групе.
У већини случајева, њихова оредишта су била удаљена, ненастањена места или гулаг. То укључује и депортације у СССР несовјетских грађана из иностранства, као и територије под совјетском окупацијом. Преко 20 већих група је било захваћено депортацијама, од којих је осам нација потпуно уклоњено и искорењено из њихових древних домова. Од тих осам, једна нација је била католичка (Немци на Волги), једна будистичка (Калмици), а осталих шест су били муслимани (Чечени, Ингуши, Карачајци, Балкари, кримски Татари и мешкетски Турци).[1] У тим посебним насељима, депортовани су стављени под строги надзор власти те им је било забрањено да напусте те локације.[2] Услови у журно склопљеним насеобинама за депортоване су били углавном неповољни, те се првих година појавио значајан морталитет због хладноће, глади или исцрпљености у радним колонијама. Према неким проценама, совјетске присилне миграције су раселиле око 6 милијуна људи.[3] Број погинулих због последица депортација је предмет процена због тога што су саме совјетске власти држале тек крње евиденције о смртности међу депортованим групама: бројке свеукупно сежу од најмање 800.000,[4] преко 1.000.000, док високе процене иду и до 1.500.000 погинулих.[5]
Депортовани људи су добили дозволу за повратак након што је 1956. Никита Хрушчов одржао тајни говор у којем је осудио Стаљинове злочине, али многи нису преживели те године егзила у Сибиру.[6] Поволшки Немци и кримски Татари добили су дозволу за повратак тек од 1989. у доба Михаила Горбачова, док је распадом Совјетског Савеза независна Грузија 1990-их одбила да изда дозволу мешкетским Турцима за масовни повратак у њену регију, чиме је тај народ осуђен на трајни егзил у Казахстану и Узбекистану. Последице ових депортација осећају се и данас, те доприносе међуетничким напетостима и узрокују територијалне спорове. Модерни академичари сматрају да су ове операције етничког чишћења биле облик асимилације и етноцида према разним мањим народима у бившем Совјетском Савезу. Током 1990-их и 2000-их је неколико бивших агената НКВД-а осуђено за злочин против човечности због ових депортација у Латвији и Естонији. Русија, наследница Совјетског Савеза, никада није признала депортације као злочин против човечности, нити је иједној породици жртава платила одштету. Државе источне Еуропе и бившег тзв. совјетског блока, посебно у Пољској, балтичким државама и Молдавији, редовно обележавају сећање на жртве депортација те им одају почаст разним комеморацијама.
Расељавање друштвених слојева уреди
Кулаци, богати сељаци различитих народности, су били најбројнија друштвена група коју су присилно расељавале совјетске власти. Током 1930-их, скоро милион кулака је расељено широм Совјетског Савеза, углавном у радне колоније и логоре.[7] Државни архиви Руске Федерације наводе да је 631.000 сељака депортовано 1930. Тај се број касније још и повећао.[8] Готово 40% од укупног броја депротираних били су деца млађа од 16 година. Стога су се морала научити да сносе одговорност за сопствени опстанак.[9]
Генрих Јагода је информирао Јосифа Стаљина да је 32.905 особа насељено у Лењинграду и Мурманској области до краја 1931.[8] Према тајној директиви Совјетског Савеза датираној 20. 4. 1933. кулаци су депортовани у радне логоре. 973.693 кулака је депортирано до јануара 1935. Међу њима је било Руса, Немаца, Белоруса, Украјинаца и других народа. Чак 632.860 кулака у егзилу је побегло из локација у којима су насељени између 1932. и 1937, док је 36.700 враћено назад у исте.[8]
Животни услови кулака у егзилу били су тешки, а 25% њихове плате одузето им је да се покрију трошкови за њихове услуге. Лишени су људских права, иако су им 25. 1. 1935. њихова права враћена.[8] У писму датираном 23. 4. 1930. I. А. Серкин, секретар КПСС-а, писао је надређеном С. А. Бергавинову следеће: „На почетку, када се први пут споменуло питање пресељавања, многи од нас нису то разрадили до краја и нису ни могли замислити како ће то бити комплексно.” Додао је да, иако је замишљено да ће главно занимање досељених кулака у посебне насеобине бити пољопривреда, нико није спровео студије о условима тла, нити су неке површине на картама биле ненастањиве у пракси, потпуно недоступне, или су се налазиле усред мочваре. Уз то, та је забачена земља захтевала огроман труд како би се припремили чак и елементарни услови за пољопривреду. Стога је упозорио да у првој години добар део досељеника неће моћи да узгаја било какву храну за себе.[10] Најгори пример таквог немарног планирања био је случај из 1933, када је око 6.000 особа из европског дела Совјетског Савеза депортовано и остављено на речном острву, где се спајају реке Об и Назино у западном Сибиру, где су једноставно остављени да се сами сналазе. Пошто нису имали никакву адекватну храну нити прибор да се брину за себе, око 2.000 их је преминуло, велики део је побегао у сибирске тајге, а јавили су се и случајеви канибализма и некрофагије због појаве масовне глади на острву (Афера Назино).[11][12]
Посебне одредбе за кулаке из западне Белорусије су и даље издаване све до пролећа 1952. Тако је до 22. 4. 1952. одређено да се 6.000 људи премести у Иркутску области и Казахстан. То је веројатно била последња Стаљинова депортација.[13] Дана 23. 12. 1938. деца кулака добила су пасоше те право да се преселе где год желе. Дана 13. 8. 1954, ново совјетско вођство је усвојило закон којим укидају посебне рестрикције депортираних кулака.[8]
Референце уреди
- ^ „УНХЦР публицатион фор ЦИС Цонференце (Дисплацемент ин тхе ЦИС) - Пунисхед пеоплес: тхе масс депортатионс оф тхе 1940с”. Рефугеес Магазине. 01. 5. 1996.
- ^ Хуман Ригхтс Wатцх 1991, пп. 7–8.
- ^ Полиан (2004), пп. 4
- ^ Доwлинг (2014), пп. 930
- ^ Геyер & Фитзпатрицк 2009, пп. 176.
- ^ Хиден & Салмон (1994). пп. 129.
- ^ Бугаи (1996.), пп. 190
- ^ а б в г д Бугаи (1996), пп. 190
- ^ Казнелсон 2008, пп. 1163–1177.
- ^ Виола (2001), пп. 730–750
- ^ Wертх, Гросс & Рендалл 2010, пп. 770–772.
- ^ Баренберг 2008.
- ^ Дундовицх, Гори & Гуерцетти (2003), пп. 103
Литература уреди
Књиге уреди
- Буцклеy, Цyнтхиа Ј.; Рубле, Блаир А.; Хофманн, Ерин Троутх (2008). Мигратион, Хомеланд, анд Белонгинг ин Еурасиа. Wоодроw Wилсон Центер Пресс. ИСБН 978-0-8018-9075-8. ОЦЛЦ 474260740.
- Бугаи, Николај Феодорович (1996). Тхе Депортатион оф Пеоплес ин: Тхе Совиет Унион. Цоммацк, Неw Yорк: Нова Публисхерс. ИСБН 9781560723714. ОЦЛЦ 493654789.
- Цхристие, Кеннетх; Црибб, Роберт (2003). Хисторицал Ињустице анд Демоцратиц Транситион ин Еастерн Асиа анд Нортхерн Еуропе: Гхостс ат тхе Табле оф Демоцрацy. Роутледге. ИСБН 978-1-135-78968-8.
- Чубаров, Александар (2001). Руссиа'с Биттер Патх то Модернитy: А Хисторy оф тхе Совиет анд Пост-Совиет Ерас. Цонтинуум Интернатионал Публисхинг Гроуп. ИСБН 9780826413505.
- Де Боер, С. П.; Дриессен, Еверт Ј.; Верхаар, Хендрик L. (1982). Биограпхицал Дицтионарy оф Диссидентс ин тхе Совиет Унион: 1956 - 1975. БРИЛЛ. ИСБН 978-90-247-2538-0.
- Доwлинг, Тимотхy C. (2014). Руссиа ат Wар: Фром тхе Монгол Цонqуест то Афгханистан, Цхецхнyа, анд Беyонд. АБЦ-ЦЛИО. ИСБН 978-1-59884-948-6. ОЦЛЦ 897907100.
- Дундовицх, Елена; Гори, Францесца; Гуерцетти, Емануела (2003). Рефлецтионс он тхе Гулаг: Wитх а Доцументарy Индеx он тхе Италиан Вицтимс оф Репрессион ин тхе УССР, Опсег 37. Фелтринелли Едиторе. ИСБН 978-88-07-99058-8. ОЦЛЦ 849009068.
- Форцзyк, Роберт (2014). Wхере тхе Ирон Цроссес Гроw: Тхе Цримеа 1941–44. Блоомсбурy Публисхинг. ИСБН 978-1-78200-976-4. ОЦЛЦ 937640692.
- Гаррард, Јохн; Хеалицон, Алисон (1993). Wорлд Wар 2 анд тхе Совиет Пеопле: Селецтед Паперс фром тхе Фоуртх Wорлд Цонгресс фор Совиет анд Еаст Еуропеан Студиес. Спрингер. ИСБН 978-1-349-22796-9. ОЦЛЦ 30408834.
- Геyер, Мицхаел; Фитзпатрицк, Схеила (2009). Беyонд Тоталитарианисм: Сталинисм анд Назисм Цомпаред. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 9780521897969.
- Глазер, Натхан; Моyнихан, Даниел Патрицк (1975). Етхницитy: Тхеорy анд Еxпериенце, Изд. 109. Харвард Университy Пресс. ИСБН 978-0-674-26856-2.
- Хиден, Јохан; Салмон, Патрицк (1994). Тхе Балтиц Натионс анд Еуропе (Ревидирано изд.). Харлоw, Енглеска: Лонгман. ИСБН 978-0-582-25650-7. ОЦЛЦ 894611646.
- Итох, M. (2010). Јапанесе Wар Орпханс ин Манцхуриа: Форготтен Вицтимс оф Wорлд Wар II. Спрингер. ИСБН 978-0-230-10636-9.
- Марие, Јеан-Јацqуес (1995). Лес пеуплес дéпортéс д'Унион совиéтиqуе - Опсег 81 (на језику: француски). Едитионс Цомплеxе. ИСБН 978-2-87027-598-6. ОЦЛЦ 797102205.
- МцЦолл, Р.W.; Робберс, Герхард (2005). Енцyцлопедиа оф Wорлд Геограпхy, Опсег 1 - Фацтс он Филе либрарy оф wорлд геограпхy. Инфобасе Публисхинг. ИСБН 9780816072293. ОЦЛЦ 58431770.
- Мукхина, Ирина (2007). Тхе Германс оф тхе Совиет Унион. Роутледге. ИСБН 978-1-134-13402-1. ОЦЛЦ 942154307.
- Петерсен, Рогер Дале (2001). Ресистанце анд ребеллион: лессонс фром Еастерн Еуропе. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-77000-2. ОЦЛЦ 56340371.
- Петтаи, Ева-Цларита; Петтаи, Велло (2014). Транситионал анд Ретроспецтиве Јустице ин тхе Балтиц Статес. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-1-107-04949-9. ОЦЛЦ 897881698.
- Пиотроwски, Тадеусз (2004). Тхе Полисх Депортеес оф Wорлд Wар II: Рецоллецтионс оф Ремовал то тхе Совиет Унион анд Дисперсал Тхроугхоут тхе Wорлд. Сјеверна Каролина: МцФарланд. ИСБН 9780786432585. ОЦЛЦ 54542904.
- Пиотроwски, Тадеусз (2007). Поланд'с Холоцауст: Етхниц Стрифе, Цоллаборатион Wитх Оццупyинг Форцес анд Геноциде ин тхе Сецонд Републиц, 1918-1947. Сјеверна Каролина: МцФарланд. ИСБН 9780786429134. ОЦЛЦ 37195289.
- Похл, Ј. Отто (1999). Етхниц Цлеансинг ин тхе Усср, 1937-1949. Wестпорт: Греенwоод Публисхинг Гроуп. ИСБН 9780313309212. ОЦЛЦ 185706053.
- Полиан, Павел (2004). Агаинст Тхеир Wилл: Тхе Хисторy анд Геограпхy оф Форцед Мигратионс ин тхе УССР. Будимпешта: Централ Еуропеан Университy Пресс. ИСБН 9789639241688.
- Сандоле, Деннис Ј.D.; Бyрне, Сеан; Сандоле-Старосте, Ингрид; Сенехи, Јессица (2008). Хандбоок оф Цонфлицт Аналyсис анд Ресолутион. Роутледге. ИСБН 978-1-134-07963-6. ОЦЛЦ 907001072.
- Сцхwартз, Мицхаел (2013). Етхнисцхе "Сäуберунген" ин дер Модерне: Глобале Wецхселwиркунген натионалистисцхер унд рассистисцхер Геwалтполитик им 19. унд 20. Јахрхундерт (на језику: немачки). Wалтер де Груyтер. ИСБН 978-3-486-72142-3. ОЦЛЦ 837499520.
- Снyдер, Тимотхy (2007). Скетцхес фром а Сецрет Wар: А Полисх Артист'с Миссион то Либерате Совиет Украине. Yале Университy Пресс. ИСБН 978-0-300-12599-3. ОЦЛЦ 154689054.
- Стан, Лавиниа (2009). Транситионал Јустице ин Еастерн Еуропе анд тхе Формер Совиет Унион: Рецконинг wитх тхе Цоммунист Паст. Роутледге. ИСБН 978-1-135-97099-4.
- Тхер, Пхилипп (2014). Тхе Дарк Сиде оф Натион-Статес: Етхниц Цлеансинг ин Модерн Еуропе - Опсег 19. Бергхахн Боокс. ИСБН 978-1-78238-303-1. ОЦЛЦ 855043014.
- Тисхков, Валерy (2004). Цхецхнyа: Лифе ин а Wар-Торн Социетy - Опсег 6. Университy оф Цалифорниа Пресс. ИСБН 978-0-520-93020-9.
- Травис, Ханнибал (2010). Геноциде ин тхе Миддле Еаст: Тхе Оттоман Емпире, Ираq, анд Судан. Царолина Ацадемиц Пресс. ИСБН 978-1-59460-436-2. ОЦЛЦ 897959409.
- Wиллиамс, Бриан Глyн (2001). Тхе Цримеан Татарс: Тхе Диаспора Еxпериенце анд тхе Форгинг оф а Натион - Опсег 2. БРИЛЛ. ИСБН 978-90-04-12122-5. ОЦЛЦ 46835306.
- Зиемеле, Инета (2003). Балтиц Yеарбоок оф Интернатионал Лаw. Мартинус Нијхофф Публисхерс. ИСБН 978-90-04-13746-2. ОЦЛЦ 614462004.
Научни радови и журнали уреди
- Агтзидис, Власис (1991). „Тхе Персецутион оф Понтиц Греекс ин тхе Совиет Унион”. Јоурнал оф Рефугее Студиес. 4 (4). дои:10.1093/јрс/4.4.372.
- Брауер, Биргит (2002). „Цхецхенс анд тхе сурвивал оф тхеир цултурал идентитy ин еxиле”. Јоурнал оф Геноциде Ресеарцх. 4 (3). дои:10.1080/14623520220151970.
- Бурд, Јеффреy (2007). „Тхе Совиет Wар агаинст `Фифтх Цолумнистс': Тхе Цасе оф Цхецхнyа, 1942—4”. Јоурнал оф Цонтемпорарy Хисторy. 42 (2). ЈСТОР 30036445. дои:10.1177/0022009407075545.
- Цхетyрова, Лyубов Б. (2011). „Тхе Идеа оф Лабор Амонг Депортед Калмyкс: Калмyк Ресилиенце Тхроугх Целебратион ин тхе Гулаг”. Монголиан Студиес. 33 (1). ЈСТОР 43194557.
- Гелб, Мицхаел (1995). „Ан Еарлy Совиет Етхниц Депортатион: Тхе Фар-Еастерн Кореанс”. Тхе Руссиан Ревиеw. 54 (3). ЈСТОР 131438. дои:10.2307/131438.
- Граннеса, Алф (1991). „Тхе Совиет депортатион ин 1943 оф тхе Карацхаyс: а Туркиц Муслим пеопле оф Нортх Цауцасус”. Институте оф Муслим Миноритy Аффаирс. 12 (1). дои:10.1080/02666959108716187.
- Иглицка, Крyстyна (1998). „Аре Тхеy Феллоw Цоунтрyмен ор Нот? Тхе Мигратион оф Етхниц Полес фром Казакхстан то Поланд”. Интернатионал Мигратион Ревиеw. 32 (4): 995—1014. ЈСТОР 2547669.
- Казнелсон, Мицхаел (2008). „Ремемберинг тхе Совиет Стате: Кулак цхилдрен анд декулакисатион”. Еуропе-Асиа Студиес. 59 (7). ЈСТОР 20451433. дои:10.1080/09668130701607136.
- Климкова, Оxана (2007). „Специал Сеттлементс ин Совиет Руссиа ин тхе 1930с-50с”. Критика: Еxплоратионс ин Руссиан анд Еурасиан Хисторy. 8 (1). дои:10.1353/кри.2007.0009.
- Костиаинен, Ауво (1996). „Геноциде ин совиет Карелиа: Сталин'с террор анд тхе Финнс оф совиет Карелиа”. Сцандинавиан Јоурнал оф Хисторy. 21 (4). дои:10.1080/03468759608579334.
- Креиндлера, Исабелле (1986). „Тхе совиет депортед натионалитиес: А суммарy анд ан упдате”. Совиет Студиес. 38 (3). ЈСТОР 151700. дои:10.1080/09668138608411648.
- Лебедева, Н.С. (2007). „Тхе депортатион оф тхе полисх популатион то тхе УССР, 1939–41”. 16 (1, 2). Јоурнал оф Цоммунист Студиес анд Транситион Политицс. дои:10.1080/13523270008415428.
- Матлеy, Иан M. (1979). „Тхе Дисперсал оф тхе Ингриан Финнс”. Славиц Ревиеw. 38 (1). ЈСТОР 2497223. дои:10.2307/2497223.
- Похл, Отто Ј. (1997). „Упроотед фром тхе Цауцасус”. Qуадрант. 41 (7-8). ИССН 0033-5002.
- Похл, Мицхаела (2002). „"Ит цаннот бе тхат оур гравес wилл бе хере": Тхе сурвивал оф Цхецхен анд Ингусх депортеес ин Казакхстан, 1944-1957”. Јоурнал оф Геноциде Ресеарцх. 4 (3). дои:10.1080/14623520220151989.
- Рицхардсон, Цуртис (2010). „Сталинист террор анд тхе Калмyкс' натионал ревивал: А цултурал анд хисторицал перспецтиве”. Јоурнал оф Геноциде Ресеарцх. 4 (3). дои:10.1080/14623520220152005.
- Статиев, Алеxандер (2005). „Мотиватионс анд Гоалс оф Совиет Депортатионс ин тхе Wестерн Бордерландс”. Јоурнал оф Стратегиц Студиес. 28 (6). дои:10.1080/01402390500441123.
- Стродс, Хеинрихс; Котт, Маттхеw (2002). „Тхе Филе он Оператион 'Прибои': А Ре-Ассессмент оф тхе Масс Депортатионс оф 1949”. Јоурнал оф Балтиц Студиес. 33 (1). ЈСТОР 43212456. дои:10.1080/01629770100000191.
- Тхер, Пхилипп (1996). „Тхе Интегратион оф Еxпеллеес ин Германy анд Поланд афтер Wорлд Wар II: А Хисторицал Реассессмент”. Славиц Ревиеw. 55. ЈСТОР 2501238. дои:10.2307/2501238.
- Толз, Вера (1993). „Неw Информатион абоут тхе Депортатион оф Етхниц Гроупс ин тхе УССР дуринг Wорлд Wар 2”. Палграве Мацмиллан. дои:10.1007/978-1-349-22796-9_9.
- Вардyс, V. Станлеy (1971). „Тхе Цасе оф тхе Цримеан Тартарс”. Тхе Руссиан Ревиеw. 30 (2). ЈСТОР 127890. дои:10.2307/127890.
- Виола, Лyнне (2001). „Тхе Отхер Арцхипелаго: Кулак Депортатионс то тхе Нортх ин 1930”. Славиц Ревиеw. 60 (4). ЈСТОР 2697493. дои:10.2307/2697493.
- Wертх, Ницолас; Гросс, Јан Т.; Рендалл, Стевен (2010). „Цаннибал Исланд: Деатх ин а Сибериан Гулаг. Хуман Ригхтс анд Цримес Агаинст Хуманитy”. Тхе Славониц анд Еаст Еуропеан Ревиеw. 88 (4). ЈСТОР 41061936.
- Wиллиамс, Бриан Глyн (2002). „Хидден етхноциде ин тхе Совиет Муслим бордерландс: Тхе етхниц цлеансинг оф тхе Цримеан Татарс”. Јоурнал оф Геноциде Ресеарцх. 4 (3). дои:10.1080/14623520220151952.
- Wимбусх, С. Ендерс; Wиxман, Роналд (1975). „Тхе Мескхетиан Туркс: А Неw Воице ин Совиет Централ Асиа”. Цанадиан Славониц Паперс / Ревуе Цанадиенне дес Славистес. Таyлор & Францис. 17 (2/3). ЈСТОР 40866873.
Остали извори уреди
- Баренберг, Алан (2008). „Цаннибал Исланд: Деатх ин а Сибериан Гулаг”. Цанадиан Славониц Паперс. 50. Архивирано из оригинала 11. 02. 2021. г. Приступљено 13. 12. 2018.
- Сапаров, Арсенy (2003). Тхе алтератион оф плаце намес анд цонструцтион оф натионал идентитy ин Совиет Армениа. 44. Цахиерс ду монде руссе. ИССН 1252-6576.
- Хуман Ригхтс Wатцх (1991). „"Пунисхед Пеоплес" оф тхе Совиет Унион: Тхе Цонтинуинг Легацy оф Сталин'с Депортатионс” (ПДФ).
- Вијеће Еуропе (2006) Парлиаментарy Ассемблy, Wоркинг Паперс: Ординарy Сессион. Страсбоург. ИСБН 9789287160270.
- Организација за економску сурадњу и развој (2001) Ревиеwс оф Натионал Полициес фор Едуцатион Ревиеwс оф Натионал Полициес фор Едуцатион: Латвиа 2001. Париз. ИСБН 9789264192478.
- Високи повјереник за људска права УН-а (26. 8. 2014). „Репорт оф тхе Специал Раппортеур он миноритy иссуес, Рита Изсáк - Аддендум - Миссион то Украине” (ПДФ).
Спољашње везе уреди
- Силвија и Петерс Вецрумба (2006) Депортације Латвијаца у Совјетском Савезу
- Силвија и Петерс Вецрумба „Инструкције за депортацију балтичких држављана”. 2006.
- Реин Таагепера (1980) „Совиет цоллецтивизатион оф Естониан агрицултуре: Тхе депортатион пхасе”. Совиет Студиес. 32 (3): 379-397. дои:10.1080/09668138008411308.
- Конгресна библиотека (22. 7. 2010) Сазнања из руских архива
- Тадеусз Ромер (2010) Пољске жртве депортације (језик: пољски)
- Асyа Перелтсваиг (2013) Стаљинове етничке депортације