Википедија

Промрзлина

Овај чланак је о медицинском стању. За друге употребе, погледајте Промрзлина (вишезначна одредница).

Промрзлина се јавља када излагање ниским температурама узрокује смрзавање коже или других ткива.[1] Почетни симптом је обично обамрлост.[1] Ово може бити праћено незрапношћу, и белом или плавкастом бојом коже.[1] Након излагања може се појавити отицање или пликови.[1] Шаке, стопала и лице су најчешће погођени.[4] Компликације могу укључивати хипотермију или компартмент синдром.[2][1]

Промрзлина
Промрзнути ножни прсти два до три дана након планинарења
Специјалностиургентна медицина, ортопедија
Симптомиобамрлост, осећај хладноће, неспретности, бледа боја[1]
Компликацијехипотермија, компартмент синдром[2][1]
ТиповиПовршна, дубока[2]
УзроциТемпературе испод смрзавања[1]
Фактори ризикаАлкохол, пушење, проблеми менталног здравља, поједини лекови, претходне повреде хладноћом[1]
Дијагностички методна бази симптома[3]
Слична обољењаОзебнуће, рововско стопало[4]
ПревенцијаИзбегавање хладноће, ношење одговарајуће одеће, одржавање хидрације и исхране, одржавање активности без исцрпљивања[2]
ЛечењеПоновно загревање, лекови, операције[2]
ЛековиИбупрофен, тетанус вакцина, илопрост, тромболитици[1]
ФреквенцијаНепознато[5]

Људи који су изложени ниским температурама дуже време, као што су љубитељи зимских спортова, војно особље и бескућници, подложни су највећем ризику.[6][1] Остали фактори ризика укључују конзумацију алкохола, пушење, проблеме са менталним здрављем, одређене лекове и претходне повреде услед хладноће.[1] Основни механизам укључује повреде изазване леденим кристалима и крвним угрушцима у малим крвним судовима након одмрзавања.[1] Дијагноза се заснива на симптомима.[3] По озбиљности промрзлине се може поделити на површне (први и други степен) или дубоке (трећи и четврти степен).[2] Скенирање костију или МРИ могу да помогну у одређивању степена повреде.[1]

Превенција је ношење одговарајуће одеће, одржавање хидратације и исхране, избегавање ниских температура и остајање активним без исцрпљивања.[2] Третман је поновно загрејавање.[2] Ово би требало бити учињено само онда када поновно замрзавање не представља проблем. [1] Трљање или наношење снега на погођени део се не препоручује.[2] Употреба ибупрофена и тетанусног токсоида се обично препоручује.[1] За тешке повреде могу се користити илопрост или тромболитици.[1] Понекад је потребна хирургија.[1] Ампутацију, међутим, генерално треба одложити неколико месеци како би се омогућило утврђивање степена повреде.[2]

Број случајева промрзлина није познат.[5] Стопе могу бити и до 40% годишње међу онима који планинаре.[1] Најчешће погођене старосне групе су оне од 30 до 50 година.[4] Докази о појави промрзлина код људи датирају уназад 5.000 година.[1] Промрзлине су такође играле важну улогу у великом броју војних сукоба.[1] Први формални опис стања дао је Доминик Жан Ларе, лекар Наполеонове војске, током њене инвазије на Русију 1813. године.[1]

Знаци и симптоми уреди

 
Промрзлина

Подручја која су обично погођена укључују образе, уши, нос и прсте руку и ногу. Промрзлини често претходи озебнуће.[2] Симптоми промрзлина напредују са дуготрајним излагањем хладноћи. Историјски гледано, промрзлине су класификоване према степену у складу са променама на кожи и осећајима, слично класификацијама опекотина. Међутим, степени не одговарају висини дугорочне штете.[7] Поједностављење овог система класификације је површна (први или други степен) или дубока повреда (трећи или четврти степен).[8]

Први степен уреди

  • Промрзлина првог степена је површна, површинско оштећење коже које обично није трајно.
  • У почетку, главни симптом је губитак осећаја на кожи. На захваћеним местима кожа је утрнута и, евентуално натечена, са црвенкастом обрубом.
  • У недељама након повреде површина коже може да се одвоји.[7]

Други степен уреди

  • У другом степену промрзлине, кожа се у почетку развија прозрачне пликове, и површина коже се стврдне.
  • У недељама након повреде, то се очврсне, пликовита кожа се осуши, поцрни и ољушти.
  • У овој фази се може развити дуготрајна осетљивост на хладноћу и обамрлост.[7]

Трећи степен уреди

  • У трећем степену промрзлине, слојеви ткива испод коже се смрзавају.
  • Симптоми укључују крваве пликове и „плаво-сиву промену боје коже”.
  • У недељама након повреде, бол се задржава и развија се поцрнела кора (есхара).
  • Може постојати дуготрајна улцерација и оштећења епифизне плоче.[7]

Четврти степен уреди

 
Промрзлина 12 дана касније
  • У четвртом степену промрзлине, укључене су и структуре испод коже попут мишића, тетива и костију.
  • Рани симптоми укључују безбојни изглед коже, тврду текстуру и безболно загревање.
  • Касније кожа постаје црна и мумифицирана. Може требати месец дана или дуже да се утврди количина трајне штете. До аутоампутација може доћи након два месеца.[7]

Епидемиологија уреди

Недостаје свеобухватна статистика о епидемиологији промрзлине. У Сједињеним Државама промрзлине су чешћа у северним државама. У Финској је годишња учесталост била 2,5 на 100.000 међу цивилима, у поређењу са 3,2 на 100.000 у Монтреалу. Истраживања показују да су мушкарци узраста од 30 до 49 изложени највећем ризику, вероватно због професионалног или рекреативног излагања хладноћи.[9]

Историја уреди

Промрзлина се описује у војној историји већ хиљадама година. Грци су се сусрели и расправљали о проблему промрзлина већ 400. године пре нове ере.[8] Истраживачи су пронашли доказе о промрзлинама код људи који датирају уназад 5.000 година, у андској мумији. Наполеонова војска била је први документовани случај масовних повреда хладноћом у раним 1800-има.[6] Према Зафрену, скоро милион бораца је страдало од промрзлина у Првом и Другом светском рату, и у Корејском рату.[8]

Друштво и култура уреди

Неколико запажених случајева промрзлина укључују: капетана Лоуренса Отса, капетана енглеске војске и истраживача Антарктика који је 1912. умро од компликација изазваних промрзлинама;[10] познати је амерички алпиниста Хју Хер, који је 1982. године изгубио обе ноге испод колена услед промрзлина након што је био осечен током мећаве на планини Вашингтон (Њу Хемпшир);[11] Бек Ведерс, преживели након катастрофе на Монт Евересту 1996. који је изгубио нос и шаке услед промрзлина;[12] шкотски планинар Џејми Ендру, коме су 1999. сва четири уда ампутирана због сепсе услед промрзлина задобијених током пењана на масив Монт Бланк.[13]

Смерови истраживања уреди

Евиденција није довољна да би се утврдило може ли хипербарична терапија кисеоником као додатни третман да помогне у спасавању ткива.[14] Пријављени су случајеви, али нису спроведена рандомизована контролна испитивања на људима.[15][16][17][18][19]

Медицинска симпатектомија у којој је кориштен интравенски ресерпин је такође била тестирана с ограниченим успехом.[20] Студије су сугерисале да примена ткивног плазминогенског активатора (тПа) било интравенски или интраартеријски може да умањи вероватноћу евентуалне потребе за ампутацијом.[21]

Референце уреди

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т Хандфорд, C; Тхомас, О; Имраy, ЦХЕ (мај 2017). „Фростбите.”. Емергенцy Медицине Цлиницс оф Нортх Америца. 35 (2): 281—299. ПМИД 28411928. дои:10.1016/ј.емц.2016.12.006. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј МцИнтосх, Сцотт Е.; Опациц, Маттхеw; Фреер, Луанне; Гриссом, Цолин К.; Ауербацх, Паул С.; Родwаy, Георге W.; Цоцхран, Амалиа; Гиесбрецхт, Гордон Г.; МцДевитт, Марион (1. 12. 2014). „Wилдернесс Медицал Социетy працтице гуиделинес фор тхе превентион анд треатмент оф фростбите: 2014 упдате”. Wилдернесс & Енвиронментал Медицине. 25 (4 Суппл): С43—54. ИССН 1545-1534. ПМИД 25498262. дои:10.1016/ј.wем.2014.09.001. 
  3. ^ а б Синглетон, Јоанне К.; ДиГрегорио, Роберт V.; Греен-Хернандез, Царол (2014). Примарy Царе, Сецонд Едитион: Ан Интерпрофессионал Перспецтиве (на језику: енглески). Спрингер Публисхинг Цомпанy. стр. 172. ИСБН 9780826171474. 
  4. ^ а б в Ферри, Фред Ф. (2017). Ферри'с Цлиницал Адвисор 2018 Е-Боок: 5 Боокс ин 1 (на језику: енглески). Елсевиер Хеалтх Сциенцес. стр. 502. ИСБН 9780323529570. 
  5. ^ а б Ауербацх, Паул С. (2011). Wилдернесс Медицине Е-Боок: Еxперт Цонсулт Премиум Едитион - Енханцед Онлине Феатурес (на језику: енглески). Елсевиер Хеалтх Сциенцес. стр. 181. ИСБН 978-1455733569. 
  6. ^ а б Хандфорд, Цхарлес; Буxтон, Паулине; Русселл, Катие; Имраy, Цаитлин ЕА; МцИнтосх, Сцотт Е; Фреер, Луанне; Цоцхран, Амалиа; Имраy, Цхристопхер ХЕ (22. 4. 2014). „Фростбите: а працтицал аппроацх то хоспитал манагемент”. Еxтреме Пхyсиологy & Медицине. 3: 7. ИССН 2046-7648. ПМЦ 3994495  . ПМИД 24764516. дои:10.1186/2046-7648-3-7. 
  7. ^ а б в г д „Фростбите Цлиницал Пресентатион”. емедицине.медсцапе.цом. Архивирано из оригинала 02. 03. 2017. г. Приступљено 2. 3. 2017. 
  8. ^ а б в Зафрен, Кен (2013). „Фростбите: Превентион анд Инитиал Манагемент”. Хигх Алтитуде Медицине & Биологy. 14 (1): 9—12. ПМИД 23537254. С2ЦИД 3036889. дои:10.1089/хам.2012.1114. 
  9. ^ „Фростбите: Бацкгроунд, Патхопхyсиологy, Етиологy”. Медсцапе. Медсцапе, ЛЛЦ. 2. 2. 2017. Архивирано из оригинала 02. 03. 2017. г. Приступљено 01. 07. 2020. 
  10. ^ „Бритисх Хисторy ин дептх: Тхе Раце то тхе Соутх Поле”. ББЦ - Хисторy. Архивирано из оригинала 13. 2. 2017. г. Приступљено 4. 3. 2017. 
  11. ^ „Хугх Херр'с Бест Фоот Форwард | Бостон Магазине”. Бостон Магазине (на језику: енглески). 18. 2. 2009. Архивирано из оригинала 30. 03. 2017. г. Приступљено 4. 3. 2017. 
  12. ^ „Бецк Wеатхерс Саyс Фатефул Еверест Цлимб Савед Хис Марриаге”. ПЕОПЛЕ (на језику: енглески). 16. 9. 2015. Архивирано из оригинала 4. 3. 2017. г. Приступљено 4. 3. 2017. 
  13. ^ Хеаwоод, Јонатхан (27. 3. 2004). „И'лл гет тхере, евен иф ит киллс...”. Тхе Гуардиан (на језику: енглески). ИССН 0261-3077. Архивирано из оригинала 4. 3. 2017. г. Приступљено 4. 3. 2017. 
  14. ^ Марx 2010
  15. ^ Финдерле З, Цанкар К (април 2002). „Делаyед треатмент оф фростбите ињурy wитх хyпербариц оxyген тхерапy: а цасе репорт”. Авиат Спаце Енвирон Мед. 73 (4): 392—4. ПМИД 11952063. 
  16. ^ Фолио ЛР, Аркин К, Бутлер WП (мај 2007). „Фростбите ин а моунтаин цлимбер треатед wитх хyпербариц оxyген: цасе репорт”. Мил Мед. 172 (5): 560—3. ПМИД 17521112. дои:10.7205/милмед.172.5.560  . 
  17. ^ Гаге АА, Исхикаwа Х, Wинтер ПМ (1970). „Еxпериментал фростбите. Тхе еффецт оф хyпербариц оxyгенатион он тиссуе сурвивал”. Црyобиологy. 7 (1): 1—8. ПМИД 5475096. дои:10.1016/0011-2240(70)90038-6. 
  18. ^ Wеавер ЛК, Греенwаy L, Еллиот ЦГ (1988). „Цонтроллед Фростбите Ињурy то Мице: Оутцоме оф Хyпербариц Оxyген Тхерапy.”. Ј. Хyпербариц Мед. 3 (1): 35—44. Архивирано из оригинала 10. 07. 2009. г. Приступљено 20. 6. 2008. 
  19. ^ Аy Х, Узун Г, Yилдиз С, Солмазгул Е, Дундар К, Qyрдеди Т, Yилдирим I, Гумус Т (2005). „Тхе треатмент оф дееп фростбите оф ботх феет ин тwо патиентс wитх хyпербариц оxyген”. Ундерсеа Хyперб. Мед. 32 (1 Суппл). ИССН 1066-2936. ОЦЛЦ 26915585. Архивирано из оригинала 15. 09. 2008. г. Приступљено 30. 6. 2008. 
  20. ^ Марx 2010, стр. 1866
  21. ^ Бруен, КЈ; Баллард ЈР; Моррис СЕ; Цоцхран А; Еделман ЛС; Саффле ЈР (2007). „Редуцтион оф тхе инциденце оф ампутатион ин фростбите ињурy wитх тхромболyтиц тхерапy”. Арцхивес оф Сургерy. 142 (6): 546—51. ПМИД 17576891. дои:10.1001/арцхсург.142.6.546  . 

Спољашње везе уреди

Класификација
Спољашњи ресурси
 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Promrzlina&oldid=27448791”