Просерпинус просерпина ноћни је лептир из породице љиљака (Спхингидае).[2]

Просерпинус просерпина
Научна класификација едит
Домен: Еукарyота
Царство: Анималиа
Тип: Артхропода
Класа: Инсецта
Ред: Лепидоптера
Породица: Спхингидае
Род: Просерпинус
Врста:
П. просерпина
Биномно име
Просерпинус просерпина
Синоними
  • Спхyнx просерпина Паллас, 1772
  • Спхинx сцхиеффермиллери Фуесслy, 1779
  • Спхинx оенотхерае Денис & Сцхиффермüллер, 1775
  • Спхинx францофуртана Фабрициус, 1781
  • Просерпинус аенотхероидес Бутлер, 1876
  • Просерпинус просерпина аттенуата Сцхултз, 1904
  • Просерпинус просерпина бруннеа Геест, 1903
  • Просерпинус просерпина грисеа Ребел, 1910
  • Просерпинус просерпина инфумата (Цлосс, 1911)
  • Просерпинус просерпина сцхмидти Сцхмидт, 1914
  • Птерогон просерпина гигас Обертхüр, 1922
  • Птерогон просерпина јапетус Грум-Грсхимаило, 1890
  • Птерогон просерпина маxима Грум-Грсхимаило, 1887

Дистрибуција и станиште

уреди

Врсти Просерпинус просерпина погодује топлија клима, па је присутна од северозападне Африке до Кине. У Европи је ограничена на топлија поднебља. Станишта укључују влажне, шумске чистине, рубове шума, травнате долине на надморским висинама до 2000 метара, али и песковита станишта у околини градова. Врста је локална.[3]

Биологија и екологија врсте

уреди

Морфологија

уреди

Јаја су изузетно ситна, не дужа од једног милиметра, сјајна и зелена. Полажу се појединачно на биљку хранитељку, и то на наличју листа, при чему се врло често на истој биљци налази већи број јаја. Гусенице, када су потпуно зреле и пред улуткавање, достижу до 70 милиметара. Младе гусенице су мат зелене, са жутом дорзолатералном линијом. Хране се на наличју листа. На почетку развоја, расту споро. По достизању петог ларвеног ступња, већина гусеница је смеђе боје прошарана финим линијама, изражених маркација око спиракулума. Трнолики израштај у репном делу одсуствује током читавог развоја, код гусеница петог ступња јасно је уочљив склеротизовани, сјајну диск на месту уобичајеног трна. Иако је смеђа форма гусеница најчешћа, јављају се и потпуно зелене (остали карактери петог ступња су идентични). Лутка је дужине до 30 милиметара. Ово је и стадијум у ком врста презимљава. Црвенкасто смеђа лутка има благо спљоштен кремастер и налази се плитко укопана у влажно земљиште. Иако око лутке може да се нађе мала количина свилених нити, нема формирања правог заштитног кокона. Распон крила је адулта је до 60 милиметара, а обојење генерално зелено, са пољима различитог интензитета у боји.[4][5][6]

Животни циклус

уреди

Имају једну генерацију годишње.[7] Адулти лете у мају и јуну, најчешће у зору или сумрак. Привлаче их интензивни мириси биљака попут јасмина (род Јасминум) и лисичине (Ецхиум вулгаре). Гусенице се срећу у јуну, јулу и августу, при чему је најчешћи сусрет са гусеницом у касно лето, при чему зреле гусенице тумарају чистинама у потрази за местом за улуткавање. Олигофагне су, при чему су најчешће хранитељке биљке из рода Епилобиум (кипровина), а нешто ређе и Лyтхрум салицариа (поточњак) и биљке из рода Оенотхера (ноћурци). [8]

Референце

уреди
  1. ^ „ЦАТЕ Цреатинг а Таxономиц еСциенце - Спхингидае”. Цате-спхингидае.орг. Архивирано из оригинала 2012-11-05. г. Приступљено 2011-10-26. 
  2. ^ „Просерпинус просерпина (Паллас, 1772) | Фауна Еуропаеа”. фауна-еу.орг. Приступљено 2020-11-16. 
  3. ^ Рубинофф, Даниел; Роуx, Јоханнес Ј. Ле (2008-12-24). „Евиденце оф Репеатед анд Индепендент Салтатионал Еволутион ин а Пецулиар Генус оф Спхинx Мотхс (Просерпинус: Спхингидае)”. ПЛОС ОНЕ (на језику: енглески). 3 (12): е4035. ИССН 1932-6203. ПМЦ 2603316 . ПМИД 19107205. дои:10.1371/јоурнал.поне.0004035. 
  4. ^ Кöниг, Фредериц. (2003). Био-ецологиа лепидоптерелор апартинанд фамилиеи спхингидае дин Романиа. Тимисоара: Артпресс. ИСБН 973-7911-28-8. ОЦЛЦ 895777969. 
  5. ^ Ардинавичиūтė, Јоана; Дишкус, Арūнас (2007). „Неw рецорд оф тхе хаwкмотх Просерпинус просерпина (Паллас, 1772) (Лепидоптера: Спхингидае) ин Литхуаниа” (на језику: енглески). 
  6. ^ „Фацхзеитсцхрифт фüр ангеwандте Öкологие - НАТУРСЦХУТЗ УНД ЛАНДСЦХАФТСПЛАНУНГ”. www.нул-онлине.де. Приступљено 2020-11-16. 
  7. ^ „Просерпинус просерпина: Wорлд Цонсерватион Мониторинг Центре”. ИУЦН Ред Лист оф Тхреатенед Специес. 1996-08-01. Приступљено 2020-11-16. 
  8. ^ Јордан, Карл (1926). „Он соме Олд Wорлд Спхингидае”. Новитатес Зоологицае. 33: 379—384. ИССН 0950-7655. дои:10.5962/бхл.парт.21149. 

Спољашње везе

уреди