Pukovniku nema ko da piše
Пуковнику нема ко да пише (шп. El coronel no tiene quien le escriba) друго је дело колумбијског писца и добитника Нобелове награде за књижевност Габријела Гарсије Маркеса. Дело је завршено 1957, а објављено 1961. године.[1]
Маркес је ову књигу сматрао својим најбољим делом, па је једном приликом изјавио како је морао да напише роман Сто година самоће како би људи, после таквог дела, морали дубље да се заинтересују за његов рад и открију новелу Пуковнику нема ко да пише.[2]
Ово дело је писано између 1956. и 1957. године у Паризу.[3]
 | |
| Настанак и садржај | |
|---|---|
| Ориг. наслов | Ел цоронел но тиене qуиен ле есцриба |
| Аутор | Габријел Гарсија Маркес |
| Земља | Колумбија |
| Језик | шпански |
| Издавање | |
| Датум издавања | 1961. |
Радња уреди
Књига се бави судбином сиромашног и пензионисаног пуковника који се свакодневно нада да ће му стићи решење о пензији које му је обећано 15 година раније. Пуковник живи са својом женом у једном малом колумбијском селу које је под војним руководством, као и цела држава. Дело се бави егзистенцијалним проблемима Јужне Америке, првенствено Колумбије. Сама књига почиње једним догађајем који добро осликава егзистенцијалне прилике у тадашњој Колумбији. Наиме, пуковник се спрема за сахрану једног познатог градског музичара који је први човек, после дугог низа година, који умире природном смрћу. Радња је смештена у време колумбијског цивилног рата, тачније периода у колумбијској историји познатог као Ла Виоленциа (1948-1958).
Књижевни значај и критика уреди
За разлику од осталих Маркесових дела, ово дело не спада у жанр магијског реализма по којем је овај писац познат.
Имена главних ликова у делу нису наведена, јер је писац на тај начин хтео да покаже колико је појединац, у том периоду у Колумбији, небитан. Пуковник и његова жена, који су изгубили сина у време политичке репресије, боре се са сиромаштвом. Корупција локалних и државних власти у том периоду је очигледна и Маркес, управо кроз ово дело, истражује и објашњава тадашње прилике, често се осврћући на цензуру и утицај власти на становништво, који су тада били на историјском максимуму. Пуковник очајнички покушава да прода вредне ствари које су остале иза његовог сина како би прехранио себе и своју супругу. Међутим, једина ствар која је у кући остала као успомена и уопште траг постојања пуковниковог сина, јесте петао којег пуковник храни, одржава и тренира за борбе петлова на којима се у том периоду колумбијске историје могао зарадити велики новац.
У својим мемоарима, Маркес признаје да је као инспирација за лик пуковника послужио његов деда, који је исто тако био пуковник и никада није добио обећану пензију. Такође, постоји тврдња да је Маркес тему сиромаштва и незапослености узео из свог живота и то баш из година када је новела писана, тј. година када је он, услед гашења новина за које је писао, био незапослен. Маркес је увек говорио да из свакодневног живота на папир извлачи судбине људи које среће.
Адаптације уреди
Мексички редитељ Артуро Рипстејн 1999. године снима филм заснован на овом делу, а улогу пуковника тумачи познати мексички глумац Фернандо Лухан.
Занимљивости уреди
- Ресторан/клуб у Риги Пулкведим Невиенс Неракста добио је име по овом делу, односно по летонском преводу наслова дела. Један бар у Торонту такође носи исто то име.
- Руски бенд Би-2 компоновао је песму под називом Полковнику никто не пишет. Ова песма била је велики хит у земљама Источне Европе.
Референце уреди
- ^ Оскар Кољасос, Габријел Гарсија Маркес, самоћа и слава, Нова књига, 1987, Београд
- ^ "Yо црео qуе ес ми мејор либро, син лугар а дудас. Адемáс, y есто но ес уна боутаде, туве qуе есцрибир Циен аñос де соледад пара qуе леyеран Ел цоронел но тиене qуиен ле есцриба." ин Рентерíа Мантилла, Алфонсо, ед. Гарцíа Мáрqуез хабла де Гарцíа Мáрqуез. Боготá: Рентерíа Едиторес, 1979.
- ^ Мартин, Гералд (2008) : Габриел Гарцíа Мáрqуез: А Лифе, Пенгуин. ISBN 978-0143171829