Пупчана кила

Пупчана кила или умбиликална хернија је протрузија трбушних органа у перитонеалном саку кроз поткожни пупчани (умбиликални) отвор.

Пупчана кила
Деца са пупчаном килом, Сијера Леоне (Западна Африка), 1967.
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност	хирургија
МКБ-10	К42
МКБ-9-CM	551-553
ДисеасесДБ	23647
МедлинеПлус	000987
МеСХ	Д006554

Епидемиологија

Јавља се у првом месецу живота код око 80% новорођене деце, телесне масе између 1.000 и 1.500 г и у око 20% деце преко 2.500 г.

Ембрионални развој

Током ембрионалног развоја, до навршеног десете недеље, део трбушног садржаја излази кроз пупчани отвор у екстраембрионалну целомску шупљину. По завршетку десете недеље ембрионалног развоја органи плода се постепено враћају на своју анатомски предвиђену позицију и завршава се процес ротације црева. После порођаја, након подвезивања пупчане врпце, патрљак пупка зараста уз стварање гранулација и епителизацију рубних делова.

Трбушни зид у пупчаном делу састоји се од коже, једнослојне овојнице и потрбушнице. Уколико процес феалног затварања слојва предње трбушног зида пупчаног подручја није потпун, дете ће бити рођено са пупчаном килом.

Етиопатогенеза

Пупчани (умбиликални) отвор, кроз који пролазе умбиликални крвни судови за време феталног развоја, заостаје као слабо место на предњем трбушном зиду, чак и по отпадању пупчаника непосредно после рођења. Кроз њега, у стању повишеног интраабдоминалног притиска (плач, кашаљ, дефекација или било каквом друго напињање) може доћи до хернијације трбушних органа, што се манифестује повременим или прогресивним проминирањем килне у пределу пупка.

Пупчана кила се јавља по типу праве киле, где килну кесу чине кожа, поткожно ткиво и сак од паријеталног перитонеума, а садржај су обично оментум или цревна вијуга. Временом долази до ретракције умбиликалног отвора и спонтаног повлачења киле, најчешће до краја прве године живота детета.

Клиничка слика

Пупчана кила (лево) и нормалан пупчаник

Пупчана кила доводи до проминирајућег деформитета пупка и околне регије и може бити праћена локалним болом. Кила је обично палпаторно (на пипање) мека, лако репонибилна, осим у случају инкарцерације, која се као компликација ретко јавља и то код пупчаног отвора мањег промера од око 1,5–2 цм.

Уколико се пупчана кила клинички манифестира и открије у одраслом добу најчешће се ради о гојазним женама средње животне старости. Најчешћи узроци настанка пучаних кила код одраслих су:

• гојазност
• течност у трбушној шупљини
• вишеструка трудноћа
• претходна операција трбуха

Овакав тип киле настаје због јаког повећања волумена трбушне шупљине, односно свим патолошким стањима у којима је интраабдоминални притисак повишен. Такве херније могу бити врло велике, и до величине дечје главе, а у килној се кеси налази већина мобилних интраперитонеалних органа. У тако великим килама често се налазе џепови налик дивертикулима, који повећавају могућност укљештења. Код ових пацијената услед повећања интраабдомиалног притиска и потискивања дијафрагме, настају:

• проблеми са дисањам и циркулацијом због компресије великих крвних судова,
• сметње диурезе због притиска на мокраћни систем.

Ово стање је јако смртонсосно за пацијенте са придруженим коморбидитетима, пособно оним кардиоваскуларне природе.

Дијагноза

Дијагноза се поставља клиничким прегледом: инспекцијом и палпацијом, којом се одређује приближане димензије пупчаног отвора. У ретким (нејасним) случајевима дијагноза се може допуниту ултрасонографски прегледом, компјутеризованом томографијом или магнетном резонантном томографијом трбушног зида.

Диференцијална дијагноза

У диференцијалнок дијагнози треба имати у виду туморе и атером пупчане или умбиликалне регије.

Терапија

Како најчешће долази до спонтаног повлачења пупчане киле до краја прве, односно четврте до пете године живота, до тада обично треба сачекати са операцијом. Уколико не постоје контраиндикације у виду хроничне болести срца и плућа, код изузетно великих хернија, прекомерне телесне тежине и сл., лечење је доминантно хируршко (данас је тенденција да се операције малих кила врши у локалној анестезији). Ако су контаиндикације присутне, једини је начин лечења, у случају да је кила репонибилна, ношење правилно скројених појаса и стезника.

Хируршко лечење се састоји у приступу кроз доњи, кожни набор пупка, репозицији килне кесе у абдомен, затварању и ојачању умбиликалног отвора фасцијом и реконструкцији кожног пупчаног набора. Најчешће се изводи Спитзијев захват, у коме се прво у пупчаној бразди са доње стране прави полукружна инцизија коже и поткожног ткива, потом се килна кеса одвоји, подвеже и одстрани, и на крају се килни отвор затвара спајањем рубова правог мишића.

Прогноза

Прогноза је у начелу добра, изузев код спонтсног укљештења, или након постоперативног периода. Наиме код пупчаних кила, у поређењу са другим врстама кила, повећана је стопа смртности код укљештења. Ове потенцијално смртоносне компликације последица су:

• промена унутар самих кила у виду перфорације, кожне инфекције, сепсе и сл.
• промена у постоперативном париоду када се обилни килни садржај врати у унутрашњост трбуха, на своје анатомско место у коме је, условно речено, „изгубио право боравка”.

Литература

• Дохертy ГМ, Wаy ЛW, едиторс. Цуррент Сургицал Диагносис & Треатмент. 12тх Едитион. Неw Yорк: Мцграw-Хилл; 2006.
• Н. Робертон “Теxтбоок оф неонатологy”, Цхурцхил Ливингдтоне 1989
• Голдблоом Р: Педиатриц Цлиницал Скиллс, 2003, Елсевиер Сциенце
• Фанарофф А, Мартин РЈ: Неонатал-Перинатал медицине : дисеасес оф тхе фетус анд инфант, 7 тх едитион,2003, Мосбy Инц стр 1537-1568

Спољашње везе

• Дечја хирургија Архивирано на сајту Wayback Machine (9. мај 2021)

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).