Рамапитекус (лат. Ramapithecus) је нехоминидни примат који је данас сврстан у род Сивапитекуса (Sivapithecus), име је добио по индијском богу Рами, јер је нађен у предхималајском простору. У том пределу плиоценски слојеви имали су значајан фундус фосилних остатака. Остаци зуба су упутили на форму хоминида (зуби премолари).

Ramapitek
Временски распон: Miocen
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Primates
Подред: Haplorhini
Инфраред: Simiiformes
Породица: Hominidae
Племе: Sivapithecini
Род: Sivapithecus
Врсте

Sivapithecus indicus
Sivapithecus sivalensis
Sivapithecus parvada

Молари су му били са карактеристикама хоминида.

Године 1932. именован је род Рамапитекус пребриострис (Ramapithecus prebriostris), 1937. оквирно је сврстан у хоминиде. Остаци рамапитека нађени су у Кенији, Мађарској, Грчкој, Турској, Пакистану, Кини.

Датују се у период од 15/10 мил год до 8/7 милиона година уназад.

Област распростирања је цео стари свет (Европа, Азија, Африка).

Карактеристике уреди

  • Висина (пореди се са рецентним шимпанзом) 100-120cm.
  • Запремина мозга је 400 cm³.
  • Има моларе хуманог типа и његова вилица, тачније зубни низ, напуста дивергирајуцу V форму и иде према хуманој форми. Очњаци се приближавају хуманој форми, а временом се очњак изједначава са осталим зубима.
  • Посткранијални скелет није познат у потпуности, имао је могућност усправног држања тела, али се није кретао на две ноге.

Луис Лики је пронашао облутке у источној Африци, за које се не може са сигурношцу тврдити како су коришћени.

Спољашње везе уреди