Ранвоа

Ранвоа (на француском језику Renvoi тј.узвраћање или враћање уназад) представља институт Међународног приватног права којим се решава избор меродавног права када колизионе норме домаћег права упућују на колизионе норме друге државе.

Настанак института уреди

Случај Форго – Форго је био Баварски држављанин који је имао од детињства домицил у Француској. У Француској је проживео цео свој животни век и њој је и умро. За живота није стекао држављанство Француске нити законски домицил. Форго је имао наследнике само по мајчиној линији који су имали право на наслеђе по баварском наследном праву, али не и по француском, по коме би наследник лица без крвних сродинка била француска држава. Француска колизиона норма указивала је на баварско право, јер је био баварски држављанин, а није имао француски законски домицил. У таквој ситуацији је требало доћи до примене баварског права, међутим француски суд је застао и поставио питање да ли колизиона норма упућује на баварско наследно, супстанцијално (материјално), право или на баварско право у целини?

Случај је решен по концепцији да француско право упућује на целокупно баварско право (колизионо упућивање), јер је био баварски држављанин, док је баварска колизиона норма одређивала меродавно право на основу фактичког домицила, те да је меродавно француско право (дошло је до тзв. узвраћања).

Упућивање, преупућивање и узвраћање уреди

Потребно је разликовати:

право државе суда (леx фори) -од којег се полази при узвраћању и упућивању (А)
првоупућено право - право на које упути колизиона норма права државе суда (Б)
другоупућено право -право на које упути колизиона норма првоупућено права (C)

а) Супстанцијално упућивање - колизиона норма земље суда ће упути на супстанцијално право (материјално) право одређене земље и то ће право бити меродавно за решавање датог случаја

б) Колизионо упућивање - колизиона норма земље суда ће упутити на цело право, тј. колизиону норму одређене државе, у зависности од садржине те (стране) колизионе норме може доћи до различитих исхода.

Могуће су три ситуације:

(Упућивање) Колизионе норме земље суда упућују на целокупно право друге земље, а колизионе норме те друге земље одређују да је меродавно њено супстанцијално (материјално) право. Тако да ланац упућивања изгледа А-Б-Б.
(Узвраћање) Колизионе норме земље суда упућују на целокупно право друге земље, а колизионе норме те друге земље сматрају да је меродавно полазно право, право земље суда. Тако долази до узвраћања, па је ланац упућивања А-Б-А.
(Преупућивање) Колизионе норме земље суда упућују на целокупно право друге земље, а колизионо право те друге земље преупути на право неке треће земље као меродавно. Тада би ланац изгледао као А-Б-C.

Претпоставке примене ранвоа уреди

Постоје три основна услова или претпоставке за примену института ранвоа:

Прихватање става или концепције да домаће колизионе норме упућују на неко право у целини (тоталитету), а не само на норме материјалног права
Да колизионе норме леx фори и колизионе норме државе на чије колизионе норме домаће право упућује буду различите
Да постоји такав распоред, сплет или склоп чињеница који у конкретном случају омогућује да примена страног права (Леx цаусе) води узвраћању на домаће право или упућивању на право треће државе.

Примена и начин решавања ранвоа уреди

У упоредном међународном приватном праву да би се избегли зачарани кругови бесконачног упућивања и преупућивања постоје две основне концепције примене ранвоа:

Тотални (дубл ранвоа) или пинг-понг доктрина колизиона норма првоупућеног права упућује супстанцијално или колизионо у зависности од тога да ли првоупућено право прихвата ранвоа и на који начин
- ако прихвата ранвоа - упућује колизионо, те ће се ланац завршити тамо где упути колизиона норма другоупућеног права
- ако не прихвата ранвоа - упућује супстанцијално, ланац ће се завршити, јер је упућено материјално право меродавно (на пример Белгијска колизиона норма упућује на Конгоанско право као меродавно по леx натионалис као тачки везивања на пример, а конгоанске колизионе норме узвраћају на белгијско право које коначно упућује на конгоанско право као меродавно и тиме се прекида ланац). Дакле, код дуплог ранвоа узима се у обзир поред стране колизионе норме и став страног права о ранвоа.
Фореигн цоурт тхеорy (теорија страног суда), („судим као што би судио суд земље на коју упућују моје колизионе норме“). Домаћи суд примењује право онако како би применио суд на који су упутиле домаће колизионе норме. У ситуацији ако би то право (првоупућене државе) колизионо упућивало на право треће државе, онда би суд (почетне државе) морао да узме у обзир на исти начин и норме тог трећег права, које би онда изнова могле да упуте на следеће право. Не би било прописаног краја ланца, већ би упућивање трајало, док једно правно не упути коначно на супстанцијално право. Одређени теоритичари спајају Дупли Ранвоа и Теорију страног суда, али разлика постоји у дефинисању окончавања ланца упућивања, код Дуплог је прописан крај, док код Теорије страног суда упућивање траје све док једно право не упуту материјално.

Делимични или сингл ранвоа где се чини само један корак у ланцу узвраћања и упућивања на даље право, то јест примењују се материјалне норме леx цаусае на које су указале колизионе норме страног права на које су прво упутиле колизионе норме леx фори.

Најпознатији случај примене ранвоа у пракси јесте случај Форго (Форго`с цасе) из 1882. године.

Ранвоа у српском праву уреди

Српски ЗМПП предвиђа установу ранвоа у члану 6 који гласи:

"Ако би по одредбама овог закона требало применити право стране државе узимају се његова правила о одређивању меродавног права.Ако правила стране државе у одређивању меродавног права узвраћају на право Србије, примениће се српско право не узимајући у обзир правила о одређивању меродавног права".