Редондиља
Редондиља (шп. redondilla) је строфа у шпанској поезији од четири стиха (четворостих). Разлика у односу на катрен је у броју стихова, овде их има највише осам (шп. de arte menor). Најчешће су то осмерци. Рима је асонантска или консонантска, мада је консонантска чешће коришћена. Има обгрљену риму абба.
Појављује се у шпанској књижевности у XII веку, иако се не користи као независна строфа све до XVI века. Током средњег века користи се на почетку или на крају песама, канцона или десира, виљансика, кантига, на крају нарације или на крају прича са поуком као што су приче XVI и LI у књизи шп. Conde Lucanor. У бароку постала је једна од најкоришћенијих строфа. Најчешће су је користили Конде де Виљамедијана, Лопе де Вега и Балтасар Алкасар. Током неокласицизма у Шпанији се мање користи. У позоришту је више заступљена, него у поезији.
(a) La tarde más se oscurece;
(b) y el camino que serpea
(b) y débilmente blanquea,
(a) se enturbia y desaparece.
Литература
уреди- Quilis, Antonio, Métrica española, Ediciones Ariel. 14ª edición. Madrid, 2001.
- Domínguez Caparrós, José, Diccionario de métrica española, Madrid, Paraninfo, 1985.
- Ružić, Žarko, Enciklopedijski rečnik versifikacije, izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci, Novi Sad, 2008.