Рики Леви
Рики Леви, пуним именом Рифка Леви (Сарајево, 8. август 1907. — Њујорк, 12. октобар 1968.) је била прва сефардска професионална балерина и примабалерина Народног позоришта у Београду.[1]
Рики Леви | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 12. август 1907. |
| Место рођења | Сарајево, БиХ, Аустроугарска |
| Датум смрти | 12. октобар 1968. (61 год.) |
| Место смрти | Њујорк, Сједињене Америчке Државе |
| Занимање | балерина |
Биографија уреди
Рифка Леви је рођена 8. августа, 1907. године у Сарајеву, у сефардској породици оца Леона, трговца, и мајке Естере, домаћице, као шесто од седморо деце.[1]
Одрастала је у многочланој породици у којој су сви чланови били веома посебни са својим талентима, али и погледима на живот који се разликовао, како од њихове сефардске, тако и од традиционалне балканске културе и обичаја које су поштовали, али им нису робовали по сваку цену. У тој посебности, предњачиле су сестре Леви које су се, за оно доба, осмелиле на нешто што није било уобичајено за тадашње прилике: Лаура је постала феминисткиња и књижевница, Нина је постала модискиња, Клара се удала за католика и отиснула у свет, Рики је постала балерина, а Бланка, живела је невенчано са Србином православне вере.[тражи се извор]
Њена балетска каријера почиње у Сарајеву 1919. године, а завршава се у Народном позоришту у Београду 1935. године, повредом,односно сламањем кука на сцени. Школовала се у балетским школама у Загребу, Бечу и Паризу.[1][2]
Повреда је била тешка и захтевала дуготрајно лечење у Београду, Загребу и Милану. Народно позориште је отпушта, што ју је принудило да се врати у Сарајево, где није успела да добије ангажман као балетски педагог у удружењу Цвијета Зузорић. Враћа се у Београд и, уз помоћ сестре Нине, отвара модистичку радњу La Parisien у пасазу , у Кнез Михајловој улици у Београду.. За време немачког бомбардовања Београда 6. априла 1941. године, Рики успева да побегне из престонице,добија лазне папире и документа, а затим се као јеврејка крије у селу Грбавчу код Љига под именом Милица Марушић. Након рата се враћа у Народно позориште и ту проводи неко време радеци као костимограф. На позив своје сестре Кларе 1957.године је отишла у Њујорк (где се касније и преселила) због операције кука. У Њујорку зивела је са старијом сестром Кларом Леви. Цесто је посецивала Југославију и своју породицу(сестру Бланку Куиц,зета Методија Куиц\у књизи и серији приказаног као Марка Кораца,сестрицину Инду\односно Гордану Куиц) ,код којих је раније зивела,али се Рики никада није вратила за стално у Југославију.Након смрти сестре Кларе ,Рикица наставља да зиви у Њујорку наредних година, све до своје смрти 12.октобра 1968.године.
Балетска каријера уреди
Балетска каријера Левијеве је почела у културном друштву Беневоленција, које ју је 1919. године послало на школовање у балетску школу Загреб. Следеће године, још као ученица, је имала први јавни наступ у Сарајеву. Након додатног школовања у Бечу, у балетској школи Карла Рајмонда, 1923. године постаје играчица у балету Народном позоришту у Београду, где је 1927. године постала соло балерина, играјући низ карактерних улога и соло минијатура. Критичари су је истицали као играчицу са посебним талентом за стилизовану гротеску.[1]
На усавршавање у Париз је послата 1932. године, где је студирала у школи класичног руског балета професора Николаја Легата и госпође Нижински. Као балерина Народног позоришта, гостовала је у Француској, Аустрији, Немачкој, Чехословачкој, Шпанији и Грчкој. Врхунац каријере остварила у сезонама између 1931. и 1934. године,када је требала да потписе уговор са "Садлер'с Wеллс-ом", али усред изводјења балетског корака, по рецима њене сестрицине,односно насе познате књизевнице и списатељице Гордане Куиц: "Скоцила је,на сцени,пала је,играла даље,поново пала,поново играла,и на крају морала да престане да игра".
Њене запаженије улоге обухватају Сладолед у Лабудовом језеру, Канаринка и Бела мачка у Зачараној лепотици, Љубимче двора и Арапка у Рајмонди, Беба у Вили лутака, Пајац и Стрелица у Копелији, Мор у Дон Кихоту и друге.[2]
У популарној култури уреди
Лик Левијеве је обрађен у трилогији њене сестричине и српске књижевнице Гордане Куић, у романима Мирис кише на Балкану и Цват липе на Балкану, по којима су рађене и истоимене серије у којима лик Рики Салом, базиран на Левијевој, тумаче Александра Бибић у првом делу, и Наташа Нинковић у другом делу. У њеном родном Сарајеву, кореограф и режисер Славко Перван је креирао балет Мирис кише на Балкану – балет о Рики, који је премијерно изведен у Сарајеву 1992. године, а у Београду балет је одигран исте године на БЕМУС-у. Левијеву је тумачила балерина Татјана Кладничкина.[3]
Референце уреди
- ^ а б в г Знаменити Јевреји Србије 2011, стр. 138.
- ^ а б Анђелић, Алекса (12. 10. 2017). „Рики Леви — прва сефардска балерина”. Студентски дневни лист. Архивирано из оригинала 12. 12. 2017. г.
- ^ Стјеља, Ана (15. 12. 2017). „Прва сарајевска сефардска балерина и примабалерина Народног позоришта у Београду”. Велики људи. Архивирано из оригинала 19. 9. 2022. г.
Литература уреди
- Гаон, Александар, ур. (2011). Знаменити Јевреји Србије (ПДФ). Београд: Савез јеврејских општина Србије. Архивирано из оригинала (ПДФ) 2. 12. 2021. г.