Римски Карневал (Берлиоз)

Римски карневал, опус 9 Хектора Берлиоза, један је од најпопуларнијих симфонијских комада оркестарске увертире. Тематски материјал је узет из увертире за Берлиозову оперу ’’Бенвенуто Челини’’, која у два велика чина обрађује неке фрагменте из живота славног Италијанског вајара из XVI века, Бенвенута Челинија, у време када је извајао чувеног Персеја који ликујући диже увис одсечену главу Медузе. Берлиозова увертира за ’’Челинија’’ у десет минута ефектне музике, описује атмосферу карневалске вреве, а у средишњем ’’Ларгету’’, доноси обраду арије Кардинала ’’За све грехе – пун опроштај’’. Увертира за оперу обилује ефектним, праштавим мелодијским идејама.

Карактеристике

На тематском материјалу ове увертире, заснива се и ’’Римски карневал’’. Међутим, то је сада засебна концертна увертира, трајања 9 минута, настала у време рада на опери ’’Бенвенуто Челини’’, дакле 1842. године. Брзи и свечани увод, заснива се на хору из опере ’’Дођите грађани Рима’’. Затим наступа енглески рог са темом из љубавне сцене Челинија и Терезе. Следи реприза ове теме коју доносе виоле и флауте и она се развија у једну од најлепших Берлиозових музичких мисли. То је централни део увертире, са карактеристичним контрамелодијама у оркестру и синкопираном пратњом. У завршном делу, код ознаке ’’аллегро виваце’’ почиње карневалска гужва, приказана жустрим, дивљим тоновима у оркестру, кроз које се ипак, повремено, провлачи љубавна мелодија из почетног и средњег дела, али жустра ритмика и бљештаве оркестарске мелодијске боје остају доминантне и у једном силовитом музичком току окончавају ову увертиру, најбољу и најпоуларнију од свих које је Берлиоз компоновао (укупно их има седам). Оркестрација је изразито густа, али је мелодика блистава и виртуозна.

Интерпретације

Бројне су успеле интерпретације ове Увертире, она се редовно изводи свуда у свету, као својеврстан музички ’’шлагер’’. Ево неких: ХЕРБЕРТ ФОН КАРАЈАН и КЛАУДИО АБАДО са оркестром Берлинске Филхармоније (са Абадом се бележи и једно извођење на Силвестерконцерту за 1998. годину); ЖАН МАРТИНОН и ЏЕМС ЛИВАЈН са Француским Националним Оркестром; ЛОРИН МАЗЕЛ са оркестром Бечке Филхармоније (бележи се и једно извођење на Новогодишњем Концерту за 1985. годину); ГЕНАДИЈ РОЖДЕСТВЕНСКИ са Симфонијским Оркестром Московске Радио Телевизије (који је са посебним успехом тумачио и Увертиру за оперу ’’Бенвенуто Челини’’) и ЗДЕЊЕК КОСЛЕР са Оркестром Словачке Филхармоније. ’’Римски карневал’’ се радо изводи и у Београду: једна од посебно упечатљивих интерпретација, која је мени остала у сећању је интерпретација начињена почетком 1992. године, у којој је оркестром Београдске Филхармоније дириговао руски диригент ИГОР ГОЛОВЧИН.