Рударске несреће у Србији
Рударство у Србији током свог развоја доживела је велике успоне и напретке, и током своје историје претрпело бројне губитке, у смислу људских жртава, као и материјалних губитака. Најчешћи узрок несрећа у Србији јесте нестручност радника, неправилан приступ, али и бројне несрећне околности. Међутим, држава Србија све више води бригу о сигурности и заштити радника, улаже у нове технологије и истраживања. Током радова у рудницима су се дешавале разне несреће које су однеле бројне жртве и начиниле велике материјалне губитке.
Највеће рударске несреће у дугој рударској историји везане су за руднике у Алексинцу, Ресавици, као и Сокобањи.
У рудницима угља са подземном експлоатацијом где имамо издвајање опасног и запаљивог гаса метана (ЦХ4) постоји низ ризика који могу бити узрочници упале и експлозије метана који помешан са ваздухом чини експлозивну смешу. Један од ризика јесте и поступак минирања у таквим рудницима, а поред минирања могу бити и непоштовање прописаних норматива и стандарда у рударству без обзира на стручну спрему као и низ других непредвиђених фактора.
Алексиначки рудници
уреди
1983
уредиНесрећа која се десила у Алексиначком руднику 1983.год, директно је повезана са непоштовањем радне дисциплине. У то време то је био један од савременијих рудника јер је поседовао и контролу гасно вентилационих параметара у јами преко диспечерског центра на површини са системом за говорну комуникацију јама површина. Међутим, приликом пораста нивоа метана у јами дошло је до самозапаљења и експлозије која је однела 35 људских жртава.
1989
уредиДана 17. новембра 1989. године десила се страшна трагедија у Алексиначким рудницима: немаром изазван пожар у северном ревиру на дубини од 700 метара однео је у једном дану 90 живота. Страдала је цела прва смена, а са рударима, умро је и рудник. Целом дужином јаме налазили су се лешеви наших камарата који су се угушили од дима. Неки су били само на 10 метара од спасења, од места где пролази чист ваздух. Извлачење тела је трајало 25 дана. Сваким даном је било све теже. Пожар су изазвали вариоци приликом нестручног уклањања једне шине, апаратом за аутогено заваривање.[1]
Сењски рудник
уредиПоузданих података о томе колико је рудара страдало у несрећи која се догодила 21. јула 1893. године - нема, због тога што се тада није ни водила евиденција запослених. Према неким подацима реч је о 28 људи, али има назнака да их је било више - чак 55. Цела смена рудара остала је заробљена под земљом,то је била једна од највећих рударских несрећа у Србији, а догодила се у Сењском Руднику крај Ћуприје, 21. јула 1893. године, на дан Светог Прокопија. Земља над рударима се обрушила јер је изгорела дрвена греда због пожара који је захватио букову шуму и пренео се на јаму.
Рудник Рембас
уреди
У руднику Рембас у јами Стрмостен у Ресавици 1984. године погинуло је 34 рудара. Тада је нажалост настрадала цела смена у суботу пре подне, приликом квара на електричној мрежи а самим тим и застојем у раду вентилације.
Ибарски рудници
уредиУ априлу 2017. године у Баљевцу, у Јами Јарандо погинуо је радник на позицији надзорника, током контроле вертикалног окна, када се обрушио комад стене.
Сокобања
уреди1998
уредиО непоштовању рада и радне дисциплине у подземним рудницима са метанским режимом рада о одступањима од свих паметних и познатих правила игре у таквим рудницима је и несрећа у руднику Соко у Сокобањи 1998. године. Приликом избијања отровних гасова која су довела до несреће када је страдало 29 рудара од којих је десет било изложено топлотном и механичком удару експлозије а осталих 19 рудара нађено је поред траке са благим осмехом на лицу, тј угушили су се јер није било довољно кисеоника.[1]
2022
уредиРано ујутру првога априла 2022. године осамнаест рудара је повређено, док је осам рудара изгубило живот у руднику „Соко” када је дошло до прекомерног цурења метана унутар копа.[2]
Референце
уреди- ^ а б [1] Рударске несреће у рудницима Републике Србије Архивирано на сајту Wayback Machine (24. фебруар 2019)
- ^ „Несрећа у руднику "Соко", метан узрок смрти осам рудара, повређени ван опасности”. Н1 (на језику: српски). 2022-04-01. Приступљено 2022-04-01.
Спољашње везе
уреди- Рударско-геолошки факултет, Београд [1]
- Рудник РЕМБАС, Ресавица [2] Архивирано на сајту Wayback Machine (28. мај 2010)
- Сењски Рудници [3]
- Дан када је живот стао („Политика”, 18. новембар 2019)
- Србија, Балкан и рудници: Због чега се гине у балканским рудницима - горски удари и метан највећи непријатељи рудара (Б92, 8. април 2022)