Википедија

СЕТИ институт

СЕТИ институт је приватна, непрофитна организација посвећена научном истраживању и едукацији. Специфично, СЕТИ институт се бави потрагом за интелигентним животом у свемиру. СЕТИ је скраћеница за Потрага за ванземаљком интелигенцијом (Сеарцх фор Еxтратеррестриал Интеллигенце)
"Наша мисија је да истражимо, разумемо и објаснимо порекло и природу живота у универзуму, и да применимо добијено знање да инспиришемо и водимо садашње и будуће генерације. Имамо страст ка откривању и, као научни амбасадори, дељењу знања са јавношћу, медијима и владом."
Институт се састоји из три центра:

  • Центар за СЕТИ истраживање
  • Карл Саган центар за изучавање живота у универзуму и
  • Центар за едукацију и односе са јавношћу.

Историја СЕТИ-ја уреди

Почетак осматрања радио сигнала уреди

Модерна ера СЕТИ-ја почела је око 1959. године. Те године, физичари Ђузепи Кокони и Филип Морисон објавили су чланак у часопису Натуре у коме су истакли потенцијал коришћења микроталаса за међузвездану комуникацију.
Млади радио-астроном Френк Дрејк је независно од њих дошао до истих закључака, и на лето 1960. године извео је прву потрагу за сигналима из осталих соларних система, користећи микроталасе. Дрејк је током два месеца држао антену од 25.9 метара уперену у смеру две оближње звезде сличне Сунцу. Његов пријемник био је подешен на фреквенцију од 21цм, то јест 1420МХз, линију неутралног водоника, коју су преферирали и Кокони и Морисон због астрономског значаја. Иако није детектовао никакав сигнал, Дрејков Пројекат Озма пробудио је интересовање других астронома, највише Руса.
1960. године, Совјетски Савез користи СЕТИ, и уместо тражења у близини звезда близу Земље, Совјети су користили антене које су претраживале велике делове неба (нису се концентрисале на само један део неба), надајући се да постоје цивилизације способне да емитују огромне количине одашиљачке снаге.

Унапређивање СЕТИ-ја уреди

Почетком 1970. године, НАСА-ин Амес истраживачки центар у Калифорнији почео је да разматра технологију потребну за ефективну потрагу за сигналима из свемира. Тим страних експерата, под вођством Бернарда Оливера, извршили су детаљно истраживање за НАСА-у познатије као Пројекат Циклопс (Пројецт Цyцлопс). Извештај Циклопс пројекта дао је анализу проблема СЕТИ-јеве технологије и науке на којима се мора порадити.
Док је порастао увид у СЕТИ и од њега се очекивало да успе, Американци су опет почели да осматрају. Током седамдесетих, многи радио-астрономи су спроводили потраге, користећи антене и пријемнике, а нека од тих истраживања наставила су се до дана данашњег. У ту групу спадају Пројекат МЕТА планетарног друштва, Пројекат СЕРЕНДИП универзитета у Калифорнији, и програм посматрања на дрзавном институту у Охају.
До краја седамдесетих, СЕТИ-јеви програми су започети у НАСА-ином Амес истраживачком центру и у Лабораторији за млазни погон (ЈПЛ) у Пасадени, Калифорнија. Тако је осмишљена двострука, дугорочна стратегија за СЕТИ. Амес би испитао 1000 звезда налик Сунцу помоћу Усмерене претраге (Таргетед Сеарцх), способне да забележи и осети чак и слабе и спорадичне сигнале пројекат. Лабораторија за млазни погон (ЈПЛ) би систематично претраживала у свим смеровима помоћу Прегледа Неба (Скy Сурвеy). 1988. године, наком читаве деценије истраживања и прелиминарних планова, НАСА-ин штаб је одобрио стратегију и финансирао програм. Четири године касније, на 500-ти јубилеј од Колумобовог откирћа Америке, почело је осматрање. Након годину дана, Конгрес је прекинуо финансирање.
Пошто НАСА више није била укључена, и научници и заинтересоване индивидуе видели су шансу да одговоре на питање постављено од стране СЕТИ-ја, и тако је почело приватно финансирање, које траје до данас.

Скорашње активности уреди

Пројекат Феникс се концентисао на НАСА-ин СЕТИ пројекат, Усмерену Претрагу (Таргетед Сеарцх). План је био да се веома пажљиво претражи предео око 1000 звезда. Коришћене су највеће антене на свету. Остали дугорочни СЕТИ пројекти су такође у прогресу. Међу њима је и Пројекат СЕРЕНДИП којим управља Универзитет Калифорније, Беркли помоћу Арецибо телексопа. Други велики пројекат у Аустралији спроводи СЕТИ центар Аустралија на Универзитету западног Сиднеја. Аустралијанци су купили СЕРЕНДИП технологију да би покренули њихов сопствени експеримент са 58 милиона канала, помоћу Паркес радио телескопа. У међувремену СЕТИ Институт је спојио снаге са Берклијем, и гради низ 100-метарских антена, Аллен Телесцопе Арраy.[1]

Пројекти уреди

Пројекат ОЗМА (1960) уреди

1960. године, радио-астроном Френк Дрејк, тада у Националној радио-астрономској обсерваторији (НРАО, скраћено од Натионал Радио Астрономy Обсерваторy) у Западној Вирџинији, извео је прве покушаје да детектује међузвездане радио сигнале. Пројекат Озма назван је имагинарној земљи Оз. Дрејк је за прву СЕТИ претрагу изабрао звезде Тау Цети (сазвежђе Цетус) и Епсилон Еридани (сазвежђе Ериданус), које су око 11 светлосних година удаљене од Земље и приближно су старе као Сунце.
Од априла до јула 1960. године, шест сати дневно, 25.9 метарски НРАО радио телескоп био је подешен на 21цм емисију, то јест на фреквенцију од 1420МХз. Астрономи су претраживали добијене податке надајући се да ће наћи понављања неких низова бројева или просте бројеве, што би указало на ванземаљску интелигенцију. Међутим, сем лажне узбуне због тајног војног експеримента, никакав посебан сигнал није пронађен. Међутим, Пројекат Озма био је први корак у потрази за итнелигентним животом. Након овог пројекта, почела је систематска претрага и осталих звезда.[2]

Пројекат Феникс (1995-2004) уреди

Пројекат Феникс је настао као наследник СЕТИ-јевог пројекта који је отказан 1993. године, и финансиран је приватно у потпуности. Феникс је почео да ради фебруара 1995. године користећи Паркес радио телескоп од 64м (210фт) у Новом Јужном Велсу, Аустралија.
Због погодног положаја за осматрање северних звезда, пројекат Феникс вратио се и Националној радио-астрономској обсерваторији у Западној Вирџинији, близу које се налазио и телескоп од 42м (140фт). Ту је пројекат Феникс оператирао од септембра 1996. године до априла 1998. 1998. године Феникс се премешта у Арецибо.
Феникс је тражио сигнале фреквенције од 1200 до 3000МХз. Фокусирао се на минијатурне делиће неба, и осматрао је око 800 звезда, које су биле удаљене до 200 светлосних година.[3]

Аленов ред телексопа уреди

 
Аленов низ телескопа

Аленов ред телескопа (Тхе Аллен Телесцопе Арраy), скраћено АТА, је дизајниран за веома ефективно симултано претраживање неба на центиметарским таласним дужинама.
Напредак у области рачунара и технологије показали су да су ЛНСД (скраћено за Велики број малих антена, Ларге Нумбер оф Смалл Дисхес) низови много ефикаснији и јефтинији него поједине велике антене које је пре тога користио СЕТИ. На крају је испланиран и такозвани Једнохектарски телескоп (Оне Хецтаре Телесцопе), то јест подручје од једног хектара би било прекривено мноштвом телескопа.
Овај пројекат финансирао је 2001. године Пол Ален (саоснивач Мајкрософта), резултујући у изградњи 42 антене. У октобру 2007. године низ антена је почео да спороводи тестове и обсервације.[4]

СЕТИ@хоме уреди

 
СЕТИ@хоме софтвер

СЕТИ@хоме (у преводу СЕТИ код куће) је пројекат СЕТИ Института који даје могућност заинтересованим волонтерима да се процесорска снага њихових рачунара, када нису у употреби, користи за израчунавање и обраду података овог института. Овај пројекат започет је у мају 1999. године. У скорашње време ради преко софтвера БОИНЦ-а.[5][6]

Референце уреди

  1. ^ СЕТИ сајт: http://www.seti.org/node/662 Архивирано на сајту Wayback Machine (6. мај 2015)
  2. ^ Пројекат Озма: http://www.seti.org/seti-institute/project/details/early-seti-project-ozma-arecibo-message
  3. ^ Пројекат Феникс: http://www.seti.org/seti-institute/project/details/project-phoenix
  4. ^ Хисторy оф АТА: http://www.seti.org/ata
  5. ^ СЕТИ@хоме: http://setiathome.berkeley.edu/sah_about.php
  6. ^ БОИНЦ: http://boinc.berkeley.edu/
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=SETI_institut&oldid=26783445”