Википедија

Сајрус Макормик

Сајрус Хол Макормик (15. фебруар 1809 – 13. мај 1884) био је амерички изумитељ и бизнисмен који је основао предузеће McCormick Harvesting Machine, које је касније постало део Интернашонал Харвестер компаније 1902. године.[2] Пореклом са Блу Риџ планина у Виргинији, он и многи чланови његове породице постали су проминентни становници Чикага.

Сајрус Макормик
Пуно имеСајрус Хол Макормик
Име по рођењуЦyрус Халл МцЦормицк
Датум рођења(1809-02-15)15. фебруар 1809.
Место рођењаШенандоа долина, Вирџинија
 САД
Датум смрти13. мај 1884.(1884-05-13) (75 год.)
Место смртиЧикаго, Илиноис
 САД
Место укопаГрејсландско гробље
ПребивалиштеСАД
Држављанствоамеричко
ДеловањеИнтернатионал Харвестер
Нето вредностРаст УС$11 милиона у време његове смрти ($306,74 милиона данас; приближно 1/1072. бруто националног дохотка Сједињених Држава у то време)[1]
СупружникНанси Фаулер (м. 1858–1884; његова смрт)
РодитељиРоберт Макормик млађи
Мери Ен Хол
Потпис
Портрет Сајруса Хола Макормика, који се чува у Националној портретској галерији у Вашингтону

Макормику се придају заслге као самосталном изумитељу механичке жетелице. Он је, међутим, био један од неколико инжењера у пројектном тиму који је током 1830-их произвео успешне моделе. Његови напори су надограђени на више од две деценије рада његовог оца Роберта Макормика млађег, као и на помоћи Џоа Андерсона, роба у поседу његове породице.[3] Он је такође успешно развио модерну компанију, са производњом, маркетингом и продајном службом за пласирање својих производа.[4]

Рани живот и каријера уреди

Сајрус Хол Макормик је рођен 15. фебруара 1809. у Рафину у Вирџинији. Био је најстарије од осморо деце рођене у породици проналазача Роберта Макормика млађег (1780–1846) и Мери Ен „Поли“ Хол (1780–1853). Пошто је Сајрусов отац увидео потенцијал дизајна за механичку жетелицу, поднео је захтев за патент да би то прогласио сопственим изумом. Радио је 28 година на механичкој жетелици са коњском вучом, али никада није успео да произведе поуздану верзију.

Надовезујући се на очеве године развоја, Сајрус је преузео пројекат уз помоћ Џоа Андерсона, поробљеног Афроамериканца на плантажи Макормика.[5][6] Неколико машина заснованих на дизајну Патрика Бела из Шкотске (које нису биле патентиране) било је доступно у Сједињеним Државама тих година. Белову машину су гурали коњи. Макормиков дизајн су вукли коњи и пресецали зрно са једне стране.

Сајрус Макормик је одржао једну од својих првих демонстрација механичке жетве у оближњем селу Стилс Таверн у Вирџинији 1831. Тврдио је да је развио коначну верзију жетелице за 18 месеци. Младом Мекормику је одобрен патент за жетелицу 21. јуна 1834,[7] две године након што је добио патент за самооштрећи плуг.[8] Међутим, ниједан није продат, јер машина није могла да поднесе различите услове рада.

Активизам уреди

Доживотни демократа, пре Америчког грађанског рата, Макормик је објављивао уводнике у својим новинама, Тхе Цхицаго Тимес и Хералд, позивајући на помирење између националних секција. Његови ставови, међутим, нису били популарни у његовом усвојеном родном граду. Иако је његов изум помогао у прехрани трупа Уније, Мекормик је веровао да Конфедерација неће бити поражена, те су он и његова супруга екстензивно путовали по Европи током рата. Макормик се неуспешно кандидовао за Конгрес као демократа за Други конгресни округ Илиноиса са платформом за мир 1864. године, и био је снажно поражен од републиканца Џона Вентворта.[9][10] Такође је предложио мировни план који би укључио Арбитражни одбор.[10] После рата, Макормик је помогао у оснивању Друштва долине Мисисипија, са мисијом да промовише луке Њу Орлеанса и Мисисипија за европску трговину. Такође је подржао напоре да се Доминиканска Република припоји као територија Сједињених Држава.

Последњих 20 година свог живота, Макормик је био добротвор и члан управног одбора Универзитета Вашингтон и Ли у својој родној Вирџинији.[11] Његов брат Лиандер је такође донирао средства за изградњу опсерваторије на планини Џеферсон, којом управља Универзитет Вирџиније и названа је Макормикова опсерваторија.[12]

Каснији живот и смрт уреди

Током последње четири године свог живота, Макормик је постао инвалид, након што му је мождани удар паралисао ноге; он није могао да хода током последње две године. Преминуо је код куће у Чикагу 13. маја 1884. године.[13] Сахрањен је на гробљу Грејсленд.[14] За њим је остала његова удовица Нети, која је наставила са својим хришћанским и добротворним активностима, у Сједињеним Државама и иностранству, између 1890. и њене смрти 1923. године, донирајући 8 милиона долара (преко 160 милиона долара у савременим еквивалентима) болницама, агенцијама за катастрофе и хуманитарну помоћ, цркве, омладинске активности и образовне установе, и постаје водећи добротвор активности презбитеријанске цркве у то доба.[15]

Референце уреди

  1. ^ Клеппер, Мицхаел; Гунтхер, Мицхаел (1996), Тхе Wеалтхy 100: Фром Бењамин Франклин то Билл Гатес—А Ранкинг оф тхе Рицхест Америцанс, Паст анд Пресент, Сецауцус, Неw Јерсеy: Царол Публисхинг Гроуп, стр. xиии, ИСБН 978-0-8065-1800-8, ОЦЛЦ 33818143 
  2. ^ „Цyрус Халл МцЦормицк”. Wисцонсин Хисторицал Социетy. Архивирано из оригинала 5. 9. 2007. г. „Цyрус Х. МцЦормицк (1808–1883) wас ан индустриалист анд инвентор оф тхе фирст цоммерциаллy суццессфул реапер, а хорсе-драwн мацхине то харвест wхеат. Хе wас борн ат тхе фамилy фарм (Wалнут Грове) ин Роцкбридге Цоунтy, Виргиниа он Фебруарy 15, 1809. Хис фатхер еxпериментед wитх а десигн фор а мецханицал реапер фром ароунд тхе тиме оф Цyрус' биртх.” 
  3. ^ „Јо Андерсон”. Рицхмонд Тимес-Диспатцх. 5. 2. 2013. Приступљено 22. 4. 2015. 
  4. ^ МцЦормицк, Цyрус Халл, III (1931), Тхе Центурy оф тхе Реапер, Хоугхтон Миффлин, ЛЦЦН 31009940, ОЦЛЦ 559717. 
  5. ^ Даниел Гросс; Форбес Магазине Стафф (август 1997). Греатест Бусинесс Сториес оф Алл Тиме (Фирст изд.). Неw Yорк: Јохн Wилеy & Сонс. стр. 24–32. ИСБН 0-471-19653-3. 
  6. ^ Патрициа Цартер Слубy (2004). Тхе Инвентиве Спирит оф Африцан Америцанс: Патентед Ингенуитy. Греенwоод Публисхинг Гроуп. стр. 282. ИСБН 978-0-275-96674-4. 
  7. ^ Георге Илес (1912). „Цyрус Х. МцЦормицк”. Леадинг Америцан Инвенторс (2нд изд.). Неw Yорк: Хенрy Холт анд Цомпанy. стр. 276–314. 
  8. ^ „Цyрус Халл Мццормицк”. Енцyцлопедиа.цом. Приступљено 14. 12. 2021. 
  9. ^ Остеwиг, Кинние А. (1907). Тхе саге оф Синниссиппи: Беинг а бриеф скетцх оф тхе лифе оф Цонгрессман Франк Оррен Лоwден, оф Орегон, Иллиноис, бриеф скетцхес оф хис ривалс ин политицал баттлес, а схорт артицле релатинг то хис аваилабилитy ас а пресидентиал цандидате фор 1908, анд ан оффициал анд аутхентиц аццоунт оф стате елецтионс ин Иллиноис, статистицаллy, цомбинед wитх а ролл оф хонор оф тхе натион, тхе стате, тхе цоунтy, анд тхе виллаге, тхе хоме оф тхе аутхор ... (на језику: енглески). Пресс оф Ј.А. Нолен. стр. 211. Приступљено 17. 5. 2020. 
  10. ^ а б Цассон, Херберт Неwтон (2005). Цyрус Халл МцЦормицк Хис Лифе анд Wорк (на језику: енглески). Цосимо, Инц. стр. 167. ИСБН 9781596051201. Приступљено 30. 9. 2018. 
  11. ^ „Хисторицал Бенефацтионс Суппорт Wасхингтон анд Лее Университy”. Wасхингтон анд Лее Университy. Архивирано из оригинала 18. 2. 2012. г. Приступљено 31. 12. 2012. 
  12. ^ Сциентифиц Америцан (на језику: енглески). Мунн & Цомпанy. 1884-05-24. стр. 321. 
  13. ^ „Цyрус Х. МцЦормицк Деад” (ПДФ). Тхе Неw Yорк Тимес. 14. 5. 1884. Приступљено 2007-08-21. 
  14. ^ Хутцхинсон, Wиллиам Тхомас (1935), Цyрус Халл МцЦормицк: Харвест, 1856-1884, 2, Неw Yорк: D. Апплетон, Тхе Центурy Цомпанy. 
  15. ^ „Виртуе, Либертy, анд Индепенденце: Цyрус анд Неттие МцЦормицк”. Либертy-виртуе-индепенденце.блогспот.цом. 22. 11. 2011. Приступљено 14. 12. 2021. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
Сајрус Макормик на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Sajrus_Makormik&oldid=27679855”